Prema prvim nepotvrđenim informacijama Hadžić je uhapšen jutros u blizini sela Krušedol na Fruškoj Gori i nakon hapšenja prebačan u pritvor u Beogradu.
Iako su mediji javili da je on uhapšen u blizini Krušedola u blizini istoimenog manastira, kao i jednog objekata Vojske Srbije predsednik Srbije je to demantovao.
Mediji su još u ponedeljak, 18. jula, spekulisali da je Hadžić uhapšen na tom mestu, ali i tada su zvaničnici to demantovali.
Iako su mediji javili da je on uhapšen u blizini Krušedola u blizini istoimenog manastira, kao i jednog objekata Vojske Srbije predsednik Srbije je to demantovao.
Mediji su još u ponedeljak, 18. jula, spekulisali da je Hadžić uhapšen na tom mestu, ali i tada su zvaničnici to demantovali.
Haški tribunal optužio Gorana Hadžića 2004. godine za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja. Optužen je da je kao predsednik Srpske autonomne oblasti Slavonija, Baranja i zapadni Srem, i kasnije kao predsednik Republike Srpske Krajine, učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu, kao saizvršilac tokom oružanih sukoba u Republici Hrvatskoj.
Među slučajevima ratnih zločina, koji su navedeni u optužnici je ubistvo 264 hrvatska ratna zarobljenika u novembru 1991. godine.
Prema navodima haške optužnice, hrvatski zarobljenici su odvedeni iz bolnice u Vukovaru i streljani na poljoprivrednom dobru „Ovčara", oko pet kilometara južno od grada. U optužnici je detaljno opisan događaj od 18. oktobra 1991. godine, kada su snage pod Hadžićevom komandom, pripadnici paravojne jedinice „Dušan Silni" i srpskih trupa, prisilili 50 hrvatskih zarobljenika da uđu u minsko polje u okolini sela Lovas, oko 20 kilometara jugozapadno od Vukovara. U eksplozijama mina i u pucnjavi poginuo je 21 zarobljenik.
Optužnica protiv Hadžića, koju je potpisala tadašnja glavna tužiteljka Karla del Ponte, predata je zajedno s nalogom za hapšenje, srpskim vlastima 13. jula 2004. godine. Traženo je da optuženik bude uhapšen u roku od 72 časa.
Goran Hadžić pobegao je 17 sati pre nego što je srpsko pravosuđe zatražilo od policije da ga uhapsi. Hadžić je, koji je u to vreme živeo u vili u Novom Sadu, otišao je iz svog doma noseći veliku torbu i nestao.
Rođen je 17. septembra 1958. u opštini Vinkovci u Hrvatskoj.
Pre sukoba u Hrvatskoj radio kao magacioner „Vupikovog" pogona u Pačetinu, u Vukovaru. U martu 1991. godine bio je predsednik Opštinskog odbora Vukovara, član Glavnog odbora i Izvršnog odbora Srpske demokratske stranke.
Nakon što je Hrvatska, 25. juna 1991. godine, proglasila nezavisnost, Hadžić je imenovan za predsednika vlade samoproglašene Srpske autonomne oblasti Slavonije, Baranje i zapadnog Srema.
Za predsednika Republike Srpske Krajine izabran je 26. februara 1992. godine, a na toj funkciji ostao je do decembra 1993. godine.
(MONDO)
Među slučajevima ratnih zločina, koji su navedeni u optužnici je ubistvo 264 hrvatska ratna zarobljenika u novembru 1991. godine.
Prema navodima haške optužnice, hrvatski zarobljenici su odvedeni iz bolnice u Vukovaru i streljani na poljoprivrednom dobru „Ovčara", oko pet kilometara južno od grada. U optužnici je detaljno opisan događaj od 18. oktobra 1991. godine, kada su snage pod Hadžićevom komandom, pripadnici paravojne jedinice „Dušan Silni" i srpskih trupa, prisilili 50 hrvatskih zarobljenika da uđu u minsko polje u okolini sela Lovas, oko 20 kilometara jugozapadno od Vukovara. U eksplozijama mina i u pucnjavi poginuo je 21 zarobljenik.
Optužnica protiv Hadžića, koju je potpisala tadašnja glavna tužiteljka Karla del Ponte, predata je zajedno s nalogom za hapšenje, srpskim vlastima 13. jula 2004. godine. Traženo je da optuženik bude uhapšen u roku od 72 časa.
Goran Hadžić pobegao je 17 sati pre nego što je srpsko pravosuđe zatražilo od policije da ga uhapsi. Hadžić je, koji je u to vreme živeo u vili u Novom Sadu, otišao je iz svog doma noseći veliku torbu i nestao.
Rođen je 17. septembra 1958. u opštini Vinkovci u Hrvatskoj.
Pre sukoba u Hrvatskoj radio kao magacioner „Vupikovog" pogona u Pačetinu, u Vukovaru. U martu 1991. godine bio je predsednik Opštinskog odbora Vukovara, član Glavnog odbora i Izvršnog odbora Srpske demokratske stranke.
Nakon što je Hrvatska, 25. juna 1991. godine, proglasila nezavisnost, Hadžić je imenovan za predsednika vlade samoproglašene Srpske autonomne oblasti Slavonije, Baranje i zapadnog Srema.
Za predsednika Republike Srpske Krajine izabran je 26. februara 1992. godine, a na toj funkciji ostao je do decembra 1993. godine.
(MONDO)
"Neka me streljaju, okrenuću se ka zidu, ni 'a' neću reći": Blažić opet šokirao na suđenju - Znam šta me čeka u zatvoru
Tuča u Skupštini Srbije! Guranje, čupanje, prskanje, a Ana Brnabić pozvala obezbeđenje (Foto, video)
Primim 160€ penziju, a samo ugalj i drva koštaju 355: Težak život Ukrajinaca, mnogi uzeli rusko državljanstvo
"Dali smo sve da ubedimo Pešića da ostane": Petrušev objasnio šta je najveća razlika u reprezentaciji
Sloboda Mićalović napadnuta na parkingu: Evo kako je poznata glumica završila u Urgentnom centru