I četvrtfinale i osveta.

Košarkaši Srbije vratili su Turcima milo za drago za sve što se događalo 11. septembra 2010. godine u Sinan Erdem dvorani u Istanbulu. To je manje važno!

Srbija je u četvrtfinalu Evropskog prvenstva u Litvaniji! E, to je najvažnije...

Kako? Nebitno. Zašto? Zato što su momci verovali u to i posle tri uzastopna poraza, koja su nas dovela na 40 minuta od eliminacije sa Evrobasketa.

Na kraju, pevala se naša pesma: Srbija - Turska 68:67 (18:11, 17:16, 21:26, 12:14).

Turci idu kući, a "orlovi" čekaju mečeve Litvanija - Nemačka u nedelju uveče, odnosno Makedonija - Rusija u ponedeljak, da saznaju da li će prvo završiti kao treći ili četvrti u Grupi E, a potom i da li će rival u borbi za polufinale biti Makedonija ili Rusija.

Ersan Iljasova imao je šut za pobedu, odnosno četvrtfinale, ali je njegov pokušaj sa poludistance, iz ugla, završio na obruču, a "otpadak" pao je u naručje Duška Savanovića. Jedan od naših najboljih košarkaša ove nedelje popodne poljubio je loptu, koja je ovog puta bila na našoj strani, za razliku od sudijske trojke i njenog lidera Luiđija Lamonike.

"Orlovi" su imali sve uslove da u miru i veselju završe utakmicu, jer su pogocima Miloša Teodosića sa linije slobodnih bacanja 57 sekundi pre kraja imali 68:63. Ali...

Prvo smo dozvolili da Iljasova, 46 sekundi pre kraja, iz odbojke "popravi" promašaj Endera Arslana (68:65), a samo koji sekund kasnije poklonili smo Turcima posed, jer se nismo snašli na (očekivani) zonski presing po celom terenu. Teodosić je udvojen i nije imao rešenje, pa je protivnik dobio iznenadnu priliku da izjednači.

"Hvala", Arslan je rekao probijanjem Teodosića i laganim polaganjem za svega "minus 1" (68:67), dok je sat pokazivao da je ostalo još 35 sekundi do kraja. I tada smo imali situaciju da pametnije završimo meč, ali se Teodosić odlučio na ranu trojku sa više od sedam metara. Nije pogodio ni obruč, a Turci su imali 20 sekundi da nas drugu godinu zaredom eliminišu sa velikog takmičenja.

Na našu veliku sreću, nisu se ni oni najbolje snašli u poslednjem posedu lopte, četiri sekunde pre kraja Savanović je izblokirao Omera Onana, ali je lopta izašla u aut, posle čega je naslednik Bogdana Tanjevića, Orhun Ene, pozvao tajm-aut i "nacrtao" akciju za pobedu.

Ponovo su, kao pre godinu dana, Turci imali četiri sekunde da reše stvar. Prošli put uradili su to iz auta, ovog puta Iljasova nije bio dorastao zadatku. Doviđenja!

Posle ovakve završnice, teško je napraviti brzu analizu i prepoznati koji su bili presudni trenuci meča, odnosno šta je uvelo duel u triler završnicu. Već na prvi pogled, jasno je da je Srbija spremnije ušla u utakmicu, tvrđe u odbrani, smirenije u napadu, a o tome svedoči i rezultat 18:8 u prvoj, odnosno 29:15 u drugoj četvrtini.

S obzirom na to da "orlovi" na ovom prvenstvu još nisu odigrali utakmicu bez padova tokom 40 minuta, teško je bilo za očekivati da će ovo biti šetnja mladog Ivkovićevog tima do četvrtfinala. Četiri loša napada našeg tima krajem druge četvrtine, iskoristio je Hidajet Turkoglu, koji je pogocima za dva poena vratio svoj tim u igru (33:25).

To je bila samo najava ofanzive Turske u trećoj četvrtini, koja je počela serijom 7:2 za svega 37:34 u korist Srbije. Sreća naša, pa smo u tom periodu izuzetno agresivne odbrane protivnika, uz blagonaklonost sudijske trojke, pronašli neke šuteve sa distance, pa smo se trojkama Savanovića, Nemanje Bejlice i Stefana Markovića i dugom dvojkom iz driblinga Milenka Tepića održali u vođstvu do pred kraj treće deonice (54:46).

Ovaj period igre završen je vođstvom Srbije od svega 56:53 dobrim delom i zbog toga što su naši protivnici za deset minuta izveli 13 slobodnih bacanja, a Tepić bio prvi i jedini koji je izvodio penale za "orlove" u trećoj četvrtini i to 21 sekund pre kraja!

Košem Kerema Tunčerija u prvom napadu u poslednjoj četvrtini, Turci su stigli najbliže od vođstva 2:0 na startu susreta. Bilo je 56:55 i svima u Viljnusu, ali i pred malim ekranima, bilo je jasno da nas čeka napeta završnica. Dva i po minuta bilo nam je potrebno da postignemo prve poene u četvrtoj četvrtini i oni su bili delo kapitena Nenada Krstića, koji je pred kraj prvog poluvremena izašao sa terena i potražio pomoć posle udarca koji je dobio u leđa, ali se brzo oporavio i vratio u klinč sa divovima u crvenom, Omerom Ašikom, Enesom Kanterom i Oguzom Savašem.

U tome, pomogao mu je Kosta Perović sa važnih osam poena i šest skokova, za svega devet minuta u igri.

Posle Krstićevih poena, u prvi plan iskočio je Lamonika! To se negde i očekivalo... Samo on je video faul Teodosića u napadu, pa onda Savanovića, pa jedno veliko NIŠTA na sekiru po rukama Tepića u ulazu pod koš, pa opet Savanoviću faul u napadu i tako u nedogled. Vrhunac je bio očigledan faul nad Krstićem u reketu Turske, kada opet nije bilo sankcija.

Iz svega, Turci nisu znali da profitiraju, jer su promašivali slobodna bacanja, ali i pravili lošu selekciju šutra, podsećajući ljubitelje košarke da nikad nisu imali i da uskoro neće imati pravog, rođenog vođu na parketu.

To je već samo njihov problem, naša sledeće stanica je Kaunas!

SRBIJA: Teodosić 20, 8 sk, 5 as, Tepić 12, 8 sk, Rašić, Paunić, Bjelica 3, Marković 3, Savanović 14, Kešelj, Krstić 8, Perović 8, 6 sk, Marjanović, Mačvan.

TURSKA: Akjol, Guler, Preldžić 8, Onan 11, Iljasova 10, 7 sk, Turkilmaz, Tunčeri 8, Savaš, Ašik 5, 10 sk, Arslan 6, Kanter 11, 5 sk, Turkoglu 8.

(MONDO, foto: MN Press)