Filip Birčanin iz Centra za integraciju mladih rekao je na promociji u Medija centru da je tokom izrade izveštaja 35 centara za socijalni rad prijavilo 225 dece koja prose, ali je ocenio da je taj broj sigurno neuporedivo veći.

On je naveo da je, da bi se dobila pouzdana evidencija, potrebno obuhvatiti podatke svih centara za socijalni rad, prihvatilišta, popravnih domova i drugih institucija.

"Ako dete nema dokument, i ako porodica nema dokument, znači da ne postoji za ovaj sistem, to znači da ne možemo da utvrdimo koliko ih ima tačno, to je neka tamna brojka", rekao je Birčanin.

On je istakao da je policija tokom istraživanja kao otežavajući okolnost navela i kretanje dece koja u društvu druge dece odlaze iz grada u grad, a nekad i u drugu zemlju, na primer Crnu Goru, u potrazi za većem prilivom novca.

Kako je istaknuto na konferenciji, problem je i u tome što ne postoji jedinstvena definicija dečjeg prosjačenja.

Savetnica u stručnoj službi zaštitnika građana Snežana Nešić ukazala je na neke "dramatične" podatke koji su dobijeni izveštajem koji je urađen uz podršku organizacije Save the Children.

Kako je navela, polovina dece koja prose imaju između 10 i 14 godina, a 45 odsto dece je između jedne i 10 godina.

Posebno je istakla da su 70 odsto dece na ulici dečaci.

"Ostaje pitanje gde su devojčice iz siromašnih porodica, u koju eksploataciju su oni uključeni", zapitala je Snežana Nešić.

Ona je istakla da je neophodno ispitati uzroke prosjačenja i zaštititi decu u najranijem uzrastu, čak i pre rođenja.

"Država ne prepoznaje da je u najranijem uzrastu, već dok teče trudnoća, pa zatim i nakon porođaja, neophodno pružiti zaštitu detetu i da uslovi ekstremnog siromaštva ostavljaju najdramatičnoje posledice na decu najranijeg uzrasta", rekla je Nešićeva.

Prema njenim rečima, ako sistem o njima počne da se brine tek u predškolskom uzrastu, to je već kasno.

Značajno je takođe u ispitivanju uzroka konsultovati samu tu decu, koja su, kako je navela Nešićeva, "iskustveni eksperti" i svojim znanjima bi pomogla stručnjacima državnih organizacija da sagledaju uzroke prosjačenja.

Ona je rekla da postoji i organizovano prosjačenje, kao i drugi teži oblici zloupotrebe dece, poput dečje prostitucije i poslova s drogom i trgovinom dece, ali da deca pre nego što upadnu u te tokove počnu da prose na ulici jer nemaju osnovne uslove za život.

Zamenica zaštitnika građana Tamara Lukšić-Orlandić rekla je da je od ključnog značaja da na decu koja prose prestane da se gleda kao na prekršioce i da se pormatraju kao žrtve, što i jesu.

Kada su deca stigmatizovana kao prekršioci, oni ulaze i u "druge tokove opasne po društvo, a pre svega po njih same", kao što su droga i prostitucija.

Ona je najavila da će kancelarija zaštitnika građana 14. decembra na javnu raspravu staviti prednacrt zakona o zaštiti prava dece i da je značajno da se taj tekst nakon izrade stavi na dnevni red Skupštine Srbije.

Prednacrt usvodi pojam deteta žrtve, a njime se predlaže i uvođenje obaveznog srednjeg obrazovanja.

Orlandićeva je istakla da je potrebno napraviti i strategiju za zaštitu prava dece čiji su život i rad vezani za ulicu, kako bi se osmislio dugoročni i sveobuhvatni paket mera za suočavanje sa tim problemom.

(Beta)