"Suprug i ja smo lekari, mesečno zarađujemo zajedno oko 2.400 evra, imamo ćerku tinejdžerku i mogu da kažem da pristojno živimo", kaže za MONDO vlasnica stana u kojem smo prenoćili tokom boravka u Zagrebu, na dan parlamentarnih izbora 4. decembra.
Ona objašnjava da pod pristojnim životom podrazumeva da njena porodica može kvalitetno da se hrani, da u restoran odlaze nekoliko puta mesečno, u kafiće skoro svakog vikenda, kao i da ne preskaču zimovanje i letovanje bilo u Hrvatskoj, bilo u inostranstvu.
"Večera u restoranu za dve osobe, sa po jednom čašom vina srednjeg kvaliteta, košta najmanje 50 evra, ali može biti i jeftinije ako odete na picu, na primer. Računi za struju, gas, telefon, variraju u zavisnosti od toga koliko potrošite, ali sam čula da to plaćamo slično koliko i vi u Srbiji", kaže naša sagovornica.
Ona nam je objasnila da i u zdravstvu stvari slično funkcionišu. "Tokom radnog veka od plate odvajamo određeni procenat za zdravstveno osiguranje ali, ipak, oni koji to mogu da plate, idu kod privatnih lekara jer se tako lakše i brže obavljaju pojedini pregledi. Kod zubara, na primer, plombiranje zuba košta oko 15 evra, a ginekološki pregled sa ultrazvukom i svim testovima oko 60 evra."
Stan koji smo iznajmili plaća se 80 evra dnevno. Stan je nov, kompletno opremljen, ima oko 60 kvadrata i nalazi se u samom centru Zagreba, nekoliko minuta hoda od Trga bana Jelačića. Rentiranje takvog stana mesečno košta oko 350 evra.
Kada sam otišli u obližnji Konzum (lanac prehrambenih prodavnica poput našeg Maksija, na primer), za 50 evra smo baš napunili korpu: kilogram pomorandži je 69 dinara, svinjskog buta 413 dinara, pakovanje od šest litara mleka je 385 dinara, kilogram pšeničnog brašna staje 69 dinara, a domaće slanine 688 dinara.
Pečeno pile je 372 dinara, vekna belog hleba je 69 dinara, kilogram hrenovki 275 dinara, 100 grama čajne kobasice staje 110 dinara, "Milkina" čokolada od 250 grama je 275. "Frankov" zeleni čaj u kutiji sa 20 kesica je 165 dinara, a kafa u pakovanju od 250 grama je 275 dinara. Faks prašak za veš od 2 kilograma košta 550 dinara, a litar omekšivača je 193 dinara.
Proizvodi iz Srbije imaju sledeće cene: "Dijamant" majonez, 300 g – 138 dinara; "Takovo SL" eurokrem išleri 140 g – 83 dinara; mančmelou 105 g – 69 dinara; "Štarkov" smoki od 225 g je 110 dinara.
Inače, porez na dodatnu vrednost u Hrvatskoj je 23 odsto, da se ne iznenadite kada pogledate u fiskalni račun, a za 100 evra ćete dobiti 750 kuna.
Šoping u obližnjem tržnom centru, a u gradu ih ima sedam, kako su nam rekli, može da se isplati ukoliko se zadržite na brendovima kao što su H&M, "Lidl", "Bila", "Bipa", kojih nema u Srbiji, a koji prodaju garderobu, obuću, kozmetiku, šminku... po nešto povoljnijim cenama.
U samom centru grada nismo primetili prodavnice sa kineskom robom, barem ne onom lošeg kvaliteta.
Inače trgovine nude nešto drugačiji asortiman od onog na koji smo navikli u Beogradu i Srbiji. Osim uobičajenih robnih marki, koje su zahvaljujući globalizaciji prisutne u većem delu sveta, u Zagrebu je odlična ponuda sitnica koje život čine lepšim - razni čajevi, čokolade i slatkiši, prodaju se u brojnim radnjama u kojima se osećate kao da ste u Parizu ili Beču, na primer.
Mi smo se ipak najduže zadržali u "Krašu" - bajadere, griote, ledene kocke... Cene tih slatkiša su u Zagrebu neznatno povoljnije nego u Srbiji, ali nije to razlog našeg šopinga - u Zagrebu postoje pakovanja kojih kod nas nema, kao i bombonjere koje sadrže od svega po malo.
Detalji za kuću poput porculanskih servisa, šolja za kafu, čajnika... mame iz izloga prodavnica koje podsećaju na slične u Londonu, ili nekom drugom delu razvijenog sveta gde ljudi imaju novac, ali i naviku da uživaju u takvim stvarima.
Međutim, da li Zagrepčani to stvarno sebi mogu opušteno da priušte?
Ako je suditi po sceni koju smo zatekli u petak popodne, mogu. Nakon završenog radnog dana, ali još rano za noćne izlaske, kafići i restorani u centru grada su puni sredovečnih ljudi.
Foto galeriju pogledajte OVDE.
Isto smo primetili i u subotu ujutru. Dok je živa na gradskom termometru pokazivala neverovatnih 18 stepeni Celzijusovih, a na snazi bila predizborna "šutnja", u baštama kafea sedeli su roditelji sa decom, ali i bake i deke. Tinejdžera, studenata, mladih, gotovo i da nije bilo.
Znači da čak i penzioneri u Hrvatskoj imaju novac za takav "lifestyle"?
"Nije baš da nam kipi iz džepova, ali možemo sebi da priuštimo da barem jednom sedmično popijemo kaficu van kuće", kaže jedna baka koju smo prekinuli u ispijanju kapućina u društvu prijateljice, na Cvetnom trgu.
"Prosečna penzija u Hrvatskoj je oko 300 evra, a plata oko 700 evra. Manje imaju oni koji žive na selu“, dodala je gospođa.
Kakav je standard mladih Hrvata?
"Isto nam je kao i vama", kaže jedna "študentica" ekonomije koju smo upoznali u velikom montažnom restoranu koji je na Trgu bana Jelačića privremeno postavljen, a u kojem se jedu kobasice i pije pivo.
Dakle, razgovor sa mladom Zagrepčankom vodili smo u atmosferi nalik onoj na minhenskom Oktoberfestu.
"U Zagrebu je glavna fora da se namontiraš i kuliraš u nekom kafiću na špici, kako zovemo deo grada gde najčešće izlazimo. Znate, to je kao u vašoj 'Silikonskoj dolini', na primer. Takođe, dosta nas vikendom dolazi u Beograd jer je kod vas mnogo bolji provod. Pa vi imate milion kafića!", kaže devojka i dodaje da noćni život u Beogradu i u Zagrebu, košta skoro isto.
"Auto-put je fantastičan i od jednog do drugog grada se stiže za oko pet sati, a kada nas nekoliko podeli lovu za gorivo (oko138 dinara je litar euro dizela i dizela ) i putarinu (oko 1.430 dinara u jednom pravcu), nije nam tako skupo da skoknemo do Beograda i zezamo se dva dana. Znate kako se kaže - susedova trava je uvek zelenija."
Ne znamo za travu jer smo Zagreb posetili početkom decembra kada zelenila gotovo i da nema, ali smo primetili da nema ni pasa lutalica, ni uličnih prosjaka.
Ima gužve na ulicama, ali ne tokom celog dana već samo u periodu kada se većina vraća s posla. I tada je isto kao u Beogradu. Ljudi stoje i čekaju tramvaje - lepe, nove, plave i čiste, ili se kući voze automobilima koji su sličnog izgleda i godišta poput onih koji se kreću srpskom prestonicom.
Kada smo na tramvajskoj stanici na Trgu bana Jelačića pokušali da od prolaznika saznamo kako da stignemo do Velesajma, uspeli smo tek u trećem pokušaju. Da li nas prvo dvoje nisu čuli, ili nisu želeli da nam odgovore, ne znamo, ali treća osoba je bila toliko ljubazna da nam je sa vlastitog mobitela (kako u Hrvatskoj kažu za mobilni telefon) pozvala taksi i čak nam rekla koliko ta relacija treba da košta (oko 680 dinara za 15 minuta vožnje).
Kako smo se proveli na Velesajmu gde je od 2. do 4. decembra održan Sajam erotike Eros U4, pročitajte OVDE.
Dakle, razlika između života u Zagrebu - prestonici Hrvatske koja će za godinu dana postati punopravni član EU, i Beograda - glavnog grada Srbije čiji je put u Evropu i dalje neizvestan, je neznatna.
I nama i njima se čini da je, kako reče ona devojka dok smo jeli kobasice, "susedova trava uvek zelenija".
(MONDO - Dragana Todorović)
Ona objašnjava da pod pristojnim životom podrazumeva da njena porodica može kvalitetno da se hrani, da u restoran odlaze nekoliko puta mesečno, u kafiće skoro svakog vikenda, kao i da ne preskaču zimovanje i letovanje bilo u Hrvatskoj, bilo u inostranstvu.
"Večera u restoranu za dve osobe, sa po jednom čašom vina srednjeg kvaliteta, košta najmanje 50 evra, ali može biti i jeftinije ako odete na picu, na primer. Računi za struju, gas, telefon, variraju u zavisnosti od toga koliko potrošite, ali sam čula da to plaćamo slično koliko i vi u Srbiji", kaže naša sagovornica.
Ona nam je objasnila da i u zdravstvu stvari slično funkcionišu. "Tokom radnog veka od plate odvajamo određeni procenat za zdravstveno osiguranje ali, ipak, oni koji to mogu da plate, idu kod privatnih lekara jer se tako lakše i brže obavljaju pojedini pregledi. Kod zubara, na primer, plombiranje zuba košta oko 15 evra, a ginekološki pregled sa ultrazvukom i svim testovima oko 60 evra."
Stan koji smo iznajmili plaća se 80 evra dnevno. Stan je nov, kompletno opremljen, ima oko 60 kvadrata i nalazi se u samom centru Zagreba, nekoliko minuta hoda od Trga bana Jelačića. Rentiranje takvog stana mesečno košta oko 350 evra.
Kada sam otišli u obližnji Konzum (lanac prehrambenih prodavnica poput našeg Maksija, na primer), za 50 evra smo baš napunili korpu: kilogram pomorandži je 69 dinara, svinjskog buta 413 dinara, pakovanje od šest litara mleka je 385 dinara, kilogram pšeničnog brašna staje 69 dinara, a domaće slanine 688 dinara.
Pečeno pile je 372 dinara, vekna belog hleba je 69 dinara, kilogram hrenovki 275 dinara, 100 grama čajne kobasice staje 110 dinara, "Milkina" čokolada od 250 grama je 275. "Frankov" zeleni čaj u kutiji sa 20 kesica je 165 dinara, a kafa u pakovanju od 250 grama je 275 dinara. Faks prašak za veš od 2 kilograma košta 550 dinara, a litar omekšivača je 193 dinara.
Proizvodi iz Srbije imaju sledeće cene: "Dijamant" majonez, 300 g – 138 dinara; "Takovo SL" eurokrem išleri 140 g – 83 dinara; mančmelou 105 g – 69 dinara; "Štarkov" smoki od 225 g je 110 dinara.
Inače, porez na dodatnu vrednost u Hrvatskoj je 23 odsto, da se ne iznenadite kada pogledate u fiskalni račun, a za 100 evra ćete dobiti 750 kuna.
Šoping u obližnjem tržnom centru, a u gradu ih ima sedam, kako su nam rekli, može da se isplati ukoliko se zadržite na brendovima kao što su H&M, "Lidl", "Bila", "Bipa", kojih nema u Srbiji, a koji prodaju garderobu, obuću, kozmetiku, šminku... po nešto povoljnijim cenama.
U samom centru grada nismo primetili prodavnice sa kineskom robom, barem ne onom lošeg kvaliteta.
Inače trgovine nude nešto drugačiji asortiman od onog na koji smo navikli u Beogradu i Srbiji. Osim uobičajenih robnih marki, koje su zahvaljujući globalizaciji prisutne u većem delu sveta, u Zagrebu je odlična ponuda sitnica koje život čine lepšim - razni čajevi, čokolade i slatkiši, prodaju se u brojnim radnjama u kojima se osećate kao da ste u Parizu ili Beču, na primer.
Mi smo se ipak najduže zadržali u "Krašu" - bajadere, griote, ledene kocke... Cene tih slatkiša su u Zagrebu neznatno povoljnije nego u Srbiji, ali nije to razlog našeg šopinga - u Zagrebu postoje pakovanja kojih kod nas nema, kao i bombonjere koje sadrže od svega po malo.
Detalji za kuću poput porculanskih servisa, šolja za kafu, čajnika... mame iz izloga prodavnica koje podsećaju na slične u Londonu, ili nekom drugom delu razvijenog sveta gde ljudi imaju novac, ali i naviku da uživaju u takvim stvarima.
Međutim, da li Zagrepčani to stvarno sebi mogu opušteno da priušte?
Ako je suditi po sceni koju smo zatekli u petak popodne, mogu. Nakon završenog radnog dana, ali još rano za noćne izlaske, kafići i restorani u centru grada su puni sredovečnih ljudi.
Foto galeriju pogledajte OVDE.
Isto smo primetili i u subotu ujutru. Dok je živa na gradskom termometru pokazivala neverovatnih 18 stepeni Celzijusovih, a na snazi bila predizborna "šutnja", u baštama kafea sedeli su roditelji sa decom, ali i bake i deke. Tinejdžera, studenata, mladih, gotovo i da nije bilo.
Znači da čak i penzioneri u Hrvatskoj imaju novac za takav "lifestyle"?
"Nije baš da nam kipi iz džepova, ali možemo sebi da priuštimo da barem jednom sedmično popijemo kaficu van kuće", kaže jedna baka koju smo prekinuli u ispijanju kapućina u društvu prijateljice, na Cvetnom trgu.
"Prosečna penzija u Hrvatskoj je oko 300 evra, a plata oko 700 evra. Manje imaju oni koji žive na selu“, dodala je gospođa.
Kakav je standard mladih Hrvata?
"Isto nam je kao i vama", kaže jedna "študentica" ekonomije koju smo upoznali u velikom montažnom restoranu koji je na Trgu bana Jelačića privremeno postavljen, a u kojem se jedu kobasice i pije pivo.
Dakle, razgovor sa mladom Zagrepčankom vodili smo u atmosferi nalik onoj na minhenskom Oktoberfestu.
"U Zagrebu je glavna fora da se namontiraš i kuliraš u nekom kafiću na špici, kako zovemo deo grada gde najčešće izlazimo. Znate, to je kao u vašoj 'Silikonskoj dolini', na primer. Takođe, dosta nas vikendom dolazi u Beograd jer je kod vas mnogo bolji provod. Pa vi imate milion kafića!", kaže devojka i dodaje da noćni život u Beogradu i u Zagrebu, košta skoro isto.
"Auto-put je fantastičan i od jednog do drugog grada se stiže za oko pet sati, a kada nas nekoliko podeli lovu za gorivo (oko138 dinara je litar euro dizela i dizela ) i putarinu (oko 1.430 dinara u jednom pravcu), nije nam tako skupo da skoknemo do Beograda i zezamo se dva dana. Znate kako se kaže - susedova trava je uvek zelenija."
Ne znamo za travu jer smo Zagreb posetili početkom decembra kada zelenila gotovo i da nema, ali smo primetili da nema ni pasa lutalica, ni uličnih prosjaka.
Ima gužve na ulicama, ali ne tokom celog dana već samo u periodu kada se većina vraća s posla. I tada je isto kao u Beogradu. Ljudi stoje i čekaju tramvaje - lepe, nove, plave i čiste, ili se kući voze automobilima koji su sličnog izgleda i godišta poput onih koji se kreću srpskom prestonicom.
Kada smo na tramvajskoj stanici na Trgu bana Jelačića pokušali da od prolaznika saznamo kako da stignemo do Velesajma, uspeli smo tek u trećem pokušaju. Da li nas prvo dvoje nisu čuli, ili nisu želeli da nam odgovore, ne znamo, ali treća osoba je bila toliko ljubazna da nam je sa vlastitog mobitela (kako u Hrvatskoj kažu za mobilni telefon) pozvala taksi i čak nam rekla koliko ta relacija treba da košta (oko 680 dinara za 15 minuta vožnje).
Kako smo se proveli na Velesajmu gde je od 2. do 4. decembra održan Sajam erotike Eros U4, pročitajte OVDE.
Dakle, razlika između života u Zagrebu - prestonici Hrvatske koja će za godinu dana postati punopravni član EU, i Beograda - glavnog grada Srbije čiji je put u Evropu i dalje neizvestan, je neznatna.
I nama i njima se čini da je, kako reče ona devojka dok smo jeli kobasice, "susedova trava uvek zelenija".
(MONDO - Dragana Todorović)
Zvezdina proslava jesenje titule sa stilom: Nova goleada na Marakani!
Završen protest studenata u Beogradu: Saobraćaj bio blokiran u centralnim gradskim ulicama
Fenerbahče otpustio Bobana Marjanovića? Povratak u Evropu pretvara se u katastrofu!
"Ostanite kod kuće, izbegavajte putovanja": RHMZ izdao hitno upozorenje, prvi put se pokreće ovaj sistem
Mondo ukrštenica za 23. decembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!