Simović tvrdi da je Kalinić bio bolesno zaljubljen u Anu Simić, dok je Kalinić te navode odbacio i izvinio se porodici Simić.
Miloš Simović je, takođe, priznao da je učestovao u pokušaju neuspele likvidacije Zorana Nedovića Šoka, dok o pokušaju ubistva Andrije Draškovića nije želeo da se izjašnjava.
Nekadašnji zemunac je detaljno ispričao kako se prvih godinu i po dana posle atentata na premijera Zorana Đinđića i raspisivanja potrenice za njim skrivao uz pomoć kasnije brutalno ubijenih Ilije Novovića i Simića.
On je sve to govorio tokom izlaganja odbrane u procesu gde mu se, zajedno s Kalinićem, odbeglim Lukom Bojovićem i Vladimirom Milisavljevićem (zvanim Vlada Budala) sudi za neuspele likvidacije Draškovića i Nedovića i ubistva trojice njihovih telohranitelja.
Prema Simovićevim rečima, Bojović nema veze s pokušajem likvidacije Nedovića, a na optužnicu je dospeo, kako je naveo Simović, zbog Kalinićeve fiksacije da je krenuo da se muva oko Simićeve žene, posle njegovog nestanka.
"Kalinić mi je ispričao da je Simića ubio u jednoj opuštenoj šetnji opalivši mu metak u glavu, a kasnije delove tela bacio u jezero "Jarun" da bi se vodio kao nestao, a on nesmetano bio s njegovom ženom", ispričao je Simović.
On je rekao da je Kalinić sve vreme dok nije pronađeno Simićevo raskomadano telo bio je u kontaktu s Anom.
"Nosio je na ruci sat Cvetka Simića. Dok nisu našli Simićeve ostatke, Ana mu je govorila ko sve dolazi kod nje, ko se raspituje za njega", rekao je Simović.
Tvrdeći da Luka Bojović nema veze sa likvidacijama za koje su optuženi, Simović je naveo da ga je Kalinić fiksirao kao Simićevog kuma koji je odlazio kod Ane i onda rešio da ga ubije.
"Ubiću i njega i Anu ću da ubijem ako samo nešto bude muljala, saseći ću joj glavu", prepričao je Simović Kalinićeve reči.
Pošto su pronađeni ostaci Simića u jezeru Jarun kod Zagreba, Ana Simić se distancirala od njega, dodao je on.
Kalinić je na suđenju tražio reč i izvinio se porodici Simić. On je potvrdio da poznaje Simićevu udovicu i sestru, navodeći da je Simović lud i da mnogo laže.
"Ako je njegova žena kurva nisu sve žene takve. Ja jesam bolestan i vršim krivčna dela, ali ne ovakva. Ne znam kako on priča da je hteo da se povuče iz kriminala kad je nagovorio svog brata Aleksandra Simovića da ubije (svedoka saradnika u procesu za ubistvo premijera) Zorana Vukojevića Vuka", kazao je Kalinić, koga je u sudnici, pošto je bio na metar i po od Simovića, čuvalo šest stražara.
Simović je ispričao kako je Luku Bojovića upoznao preko ubijenog Ilije Novovića 2000. godine u Beogradu kod "neke pekare" i posle toga video još par puta.
Simića je, kako je naveo, upoznao u Zagrebu 2006, gde ga je doveo Ilija Novović i on je bio zadužen da im pomaže.
"Novović mi je rekao da će Simić pomagati meni i Kaliniću i kad on ne može. Simić je bio svestran čovek, obrazovan i sjajan. Imao je širok spektar drugova s kojima je upoznao i Kalinića, a on mu je zavideo na svemu da je hteo da oženi i njegovu ženu", naveo je Simović.
On je ispričao kako mu je 13. marta 2009, posle povratka s hrvatskog primorja, Kalinić sav unezveren ispričao svoju najveću tajnu kako je bio sa Simićevom ženom u intimnoj vezi i da je planirao da je ženi i uma decu s njom.
Posle raspisivanja poternice 12. marta 2003. do 2010. godine Simović je bio u bekstvu.
"Prvu polovinu godine bio sam u Srbiji, a zajedno sa mnom bio je moj brat Aleksandar Simović, Milisavljević, Kalinić i takođe odbegli Milan Jurišić Jure. Sa njima sam bio u bekstvu do kraja 2004", naveo je on.
U skrivanju mu je, kako je ispričao, pomagao Novović koji je sredinom aprila 2009. ubijen zajedno sa Goranom Marićem.
Njihova ugljenisana tela nađena su u džipu "lendrover" u Dobanovcima.
Simović je naveo da je u Hrvatsku došao iz EU 2004. godine i ponovo se viđao sa odbeglim članovima klana.
Ubistvo Draškovića i Nedovića planirali su, kako je naveo Simović, jer su dobili informacije da se raspituju o njima i da plaćaju informacije, a sumnjali su da bi mogli da ih prijave policiji.
U neuspeloj likvidaciji Nedovića on je vozio auto, a pucao je Kalinić.
U kolima je, kako je naveo, bio i Milisavljević, dok je Novović telefonom obaveštavao o kretanju Nedovića.
Sretko Kalinić je na početku suđenja u oktobru priznao da je učetvovao u tim likvidacijama, a za njihovu organizaciju optužio je Bojovića koji je u bekstvu.
Bojovićeva odbrana je posle Simovićevog iskaza zatražila da mu se ukine pritor i povuče poternica za njim.
Bojoviću, kao i odbeglom "zemuncu" Milisaljeviću, sudi se u odstustvu.
Bojoviću se trag gubi prošlog leta, posle hapšenja Kalinića u Zagrebu i Simovića na srpsko-hrvatskoj granici.
Za njim je u septembru 2010. raspisana međunarodna poternica, dok je Milisavljević na međunarodnoj poternici od marta 2003, posle ubistva premijera Zorana Đinđića.
Milisavljević je u odsustvu osuđen na 35 godina zatvora zbog učešća u ubistvu Đinđića, dok je za krivična dela koja je izvršio kao pripadnik "zemuskog klana" dobio 40 godina zatvora.
Prema pisanju hrvatskih medija, Bojovića je sa pomenutim ubistvima, ali i drugim krivičnim delima povezao Kalinić, koji je Srbiji izručen iz Hrvatske 25. avgusta 2010. godine.
Kalinić je u izjavi iz Zagreba detaljno opisao izvršenje ubistava i neuspelih likvidacija, navodeći da to nije radio zbog novca već zbog prijateljstva sa Bojovićem koji je sve organizovao.
Prema njegovim navodima, sa Bojovićem je došao u sukob 2009. godine.
Kaliniću i Simoviću početkom septembra je ponovljeno suđenje zbog učešća u ubistvu premijera Đinđića, tokom kojeg su im potvrđene kazne od po 30 godina zatvora.
Obojici će biti ponovljeno i suđenje za krivična dela koja su izvršili kao pripadnici "zemunskog klana" i u odsustvu osuđeni na po 40 godina zatvora.
Kalinić je uhvaćen u Zagrebu 8. juna, kada ga je iz vatrenog oružja ranio Simović, koji je naredne noći uhapšen na srpskoj strani granice sa Hrvatskom.
Tužilaštvo za organizovani kriminal u optužnici navodi da je Bojović stao na čelo "zemunskog klana" posle ubistva njegovih vođa Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića u martu 2003, a svoju moć učvrstio je nakon hapšenja Milorada Ulemeka Legije.
Pošto je postao vođa "zemunaca", on je organizovao likvidacije, a lično je učestvovao u pokušajima ubistva Andrije Draškovića i Zorana Nedovića Šoka 2004, kad je sa odbeglim "zemuncem" Kalinićem pucao iz automobila u pokretu.
(Tanjug)
Miloš Simović je, takođe, priznao da je učestovao u pokušaju neuspele likvidacije Zorana Nedovića Šoka, dok o pokušaju ubistva Andrije Draškovića nije želeo da se izjašnjava.
Nekadašnji zemunac je detaljno ispričao kako se prvih godinu i po dana posle atentata na premijera Zorana Đinđića i raspisivanja potrenice za njim skrivao uz pomoć kasnije brutalno ubijenih Ilije Novovića i Simića.
On je sve to govorio tokom izlaganja odbrane u procesu gde mu se, zajedno s Kalinićem, odbeglim Lukom Bojovićem i Vladimirom Milisavljevićem (zvanim Vlada Budala) sudi za neuspele likvidacije Draškovića i Nedovića i ubistva trojice njihovih telohranitelja.
Prema Simovićevim rečima, Bojović nema veze s pokušajem likvidacije Nedovića, a na optužnicu je dospeo, kako je naveo Simović, zbog Kalinićeve fiksacije da je krenuo da se muva oko Simićeve žene, posle njegovog nestanka.
"Kalinić mi je ispričao da je Simića ubio u jednoj opuštenoj šetnji opalivši mu metak u glavu, a kasnije delove tela bacio u jezero "Jarun" da bi se vodio kao nestao, a on nesmetano bio s njegovom ženom", ispričao je Simović.
On je rekao da je Kalinić sve vreme dok nije pronađeno Simićevo raskomadano telo bio je u kontaktu s Anom.
"Nosio je na ruci sat Cvetka Simića. Dok nisu našli Simićeve ostatke, Ana mu je govorila ko sve dolazi kod nje, ko se raspituje za njega", rekao je Simović.
Tvrdeći da Luka Bojović nema veze sa likvidacijama za koje su optuženi, Simović je naveo da ga je Kalinić fiksirao kao Simićevog kuma koji je odlazio kod Ane i onda rešio da ga ubije.
"Ubiću i njega i Anu ću da ubijem ako samo nešto bude muljala, saseći ću joj glavu", prepričao je Simović Kalinićeve reči.
Pošto su pronađeni ostaci Simića u jezeru Jarun kod Zagreba, Ana Simić se distancirala od njega, dodao je on.
Kalinić je na suđenju tražio reč i izvinio se porodici Simić. On je potvrdio da poznaje Simićevu udovicu i sestru, navodeći da je Simović lud i da mnogo laže.
"Ako je njegova žena kurva nisu sve žene takve. Ja jesam bolestan i vršim krivčna dela, ali ne ovakva. Ne znam kako on priča da je hteo da se povuče iz kriminala kad je nagovorio svog brata Aleksandra Simovića da ubije (svedoka saradnika u procesu za ubistvo premijera) Zorana Vukojevića Vuka", kazao je Kalinić, koga je u sudnici, pošto je bio na metar i po od Simovića, čuvalo šest stražara.
Simović je ispričao kako je Luku Bojovića upoznao preko ubijenog Ilije Novovića 2000. godine u Beogradu kod "neke pekare" i posle toga video još par puta.
Simića je, kako je naveo, upoznao u Zagrebu 2006, gde ga je doveo Ilija Novović i on je bio zadužen da im pomaže.
"Novović mi je rekao da će Simić pomagati meni i Kaliniću i kad on ne može. Simić je bio svestran čovek, obrazovan i sjajan. Imao je širok spektar drugova s kojima je upoznao i Kalinića, a on mu je zavideo na svemu da je hteo da oženi i njegovu ženu", naveo je Simović.
On je ispričao kako mu je 13. marta 2009, posle povratka s hrvatskog primorja, Kalinić sav unezveren ispričao svoju najveću tajnu kako je bio sa Simićevom ženom u intimnoj vezi i da je planirao da je ženi i uma decu s njom.
Posle raspisivanja poternice 12. marta 2003. do 2010. godine Simović je bio u bekstvu.
"Prvu polovinu godine bio sam u Srbiji, a zajedno sa mnom bio je moj brat Aleksandar Simović, Milisavljević, Kalinić i takođe odbegli Milan Jurišić Jure. Sa njima sam bio u bekstvu do kraja 2004", naveo je on.
U skrivanju mu je, kako je ispričao, pomagao Novović koji je sredinom aprila 2009. ubijen zajedno sa Goranom Marićem.
Njihova ugljenisana tela nađena su u džipu "lendrover" u Dobanovcima.
Simović je naveo da je u Hrvatsku došao iz EU 2004. godine i ponovo se viđao sa odbeglim članovima klana.
Ubistvo Draškovića i Nedovića planirali su, kako je naveo Simović, jer su dobili informacije da se raspituju o njima i da plaćaju informacije, a sumnjali su da bi mogli da ih prijave policiji.
U neuspeloj likvidaciji Nedovića on je vozio auto, a pucao je Kalinić.
U kolima je, kako je naveo, bio i Milisavljević, dok je Novović telefonom obaveštavao o kretanju Nedovića.
Sretko Kalinić je na početku suđenja u oktobru priznao da je učetvovao u tim likvidacijama, a za njihovu organizaciju optužio je Bojovića koji je u bekstvu.
Bojovićeva odbrana je posle Simovićevog iskaza zatražila da mu se ukine pritor i povuče poternica za njim.
Bojoviću, kao i odbeglom "zemuncu" Milisaljeviću, sudi se u odstustvu.
Bojoviću se trag gubi prošlog leta, posle hapšenja Kalinića u Zagrebu i Simovića na srpsko-hrvatskoj granici.
Za njim je u septembru 2010. raspisana međunarodna poternica, dok je Milisavljević na međunarodnoj poternici od marta 2003, posle ubistva premijera Zorana Đinđića.
Milisavljević je u odsustvu osuđen na 35 godina zatvora zbog učešća u ubistvu Đinđića, dok je za krivična dela koja je izvršio kao pripadnik "zemuskog klana" dobio 40 godina zatvora.
Prema pisanju hrvatskih medija, Bojovića je sa pomenutim ubistvima, ali i drugim krivičnim delima povezao Kalinić, koji je Srbiji izručen iz Hrvatske 25. avgusta 2010. godine.
Kalinić je u izjavi iz Zagreba detaljno opisao izvršenje ubistava i neuspelih likvidacija, navodeći da to nije radio zbog novca već zbog prijateljstva sa Bojovićem koji je sve organizovao.
Prema njegovim navodima, sa Bojovićem je došao u sukob 2009. godine.
Kaliniću i Simoviću početkom septembra je ponovljeno suđenje zbog učešća u ubistvu premijera Đinđića, tokom kojeg su im potvrđene kazne od po 30 godina zatvora.
Obojici će biti ponovljeno i suđenje za krivična dela koja su izvršili kao pripadnici "zemunskog klana" i u odsustvu osuđeni na po 40 godina zatvora.
Kalinić je uhvaćen u Zagrebu 8. juna, kada ga je iz vatrenog oružja ranio Simović, koji je naredne noći uhapšen na srpskoj strani granice sa Hrvatskom.
Tužilaštvo za organizovani kriminal u optužnici navodi da je Bojović stao na čelo "zemunskog klana" posle ubistva njegovih vođa Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića u martu 2003, a svoju moć učvrstio je nakon hapšenja Milorada Ulemeka Legije.
Pošto je postao vođa "zemunaca", on je organizovao likvidacije, a lično je učestvovao u pokušajima ubistva Andrije Draškovića i Zorana Nedovića Šoka 2004, kad je sa odbeglim "zemuncem" Kalinićem pucao iz automobila u pokretu.
(Tanjug)
Zvezdan Terzić tražio da ga pitaju sve: Zaradili smo 420 miliona evra, neću da pričam o dugu!
"Ostanite kod kuće, izbegavajte putovanja": RHMZ izdao hitno upozorenje, prvi put se pokreće ovaj sistem
Fenerbahče otpustio Bobana Marjanovića? Povratak u Evropu pretvara se u katastrofu!
Mondo ukrštenica za 23. decembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
Sve što treba da znate o Crvena zvezda - Partizan: Prvi derbi u ABA ligi, a već se odlučuje cela sezona!