Deda Mraz je stariji bradati čovek obučen u crveni kaput. Ovaj izmišljeni lik leti saonicama koje vuku irvasi sa torbom punom poklona za dobru decu, živi na Severnom polu ili u Laponiji.

Jedna od hrišćanskih inspiracija za Deda Mraza bio je Sveti Nikola, episkop Mire u Likiji, koji je bio najčuveniji po svojim poklonima sirotinji. Poznata priča koja se prenosila, ali i izmenjivala, vekovima je da je Nikola dao miraz trima osiromašenim ćerkama pobožnog hrišćanina da ne bi krenule lošim putem. Učinio je to tako što je ubacio kroz prozor vreću sa zlatnicima. U kasnijim verzijama vreću sa zlatnicima je ubacio kroz dimnjak i ona je upala u čarape, koje su se srušile.

Postoji i dosta sličnosti između Deda Mraza i Odina, glavnog božanstva germanskih naroda pre pokrštavanja. Kako mnogi od ovih elemenata nisu vezani za hrišćanstvo, postoje teorije o paganskom poreklu raznih običaja. Navodno, Odin je bio dugobrad i predvodio je veliku grupu lovaca kroz nebo tokom germanskog praznika Jola. Jahao je osmonogog konja po imenu Sleipnira, koji može da preskoči velike razdanjine. Baš kao i Deda Mrazovi irvasi.

Kod Slovena Deda Mraz je nekada bio zli čarobnjak koji je voleo da zaleđuje ljude. U početku je otimao decu i odvodio ih u svom džinovskom džaku, a roditelji su morali da "otkupljuju" mališane davanjem poklona. Pod uticajem hrišćanstva Deda Mraz je postao ljubazan i počeo je da daje poklone deci.

Od XIX veka uticaj na atribute i legende o Deda Mrazu imala je književnost, pa je on do kraja tog veka postao najpopularniji među raznim mitskim figurama koje su bile zadužene za darivanje pokona za Novu godinu.

Verzije i ime ovog lika variraju među različitim kulturama i narodima, međutim po tom pitanju su sva deca sveta jednaka - uvek se obraduju starijem bradatom čoveku koji nosi torbu punu poklona za dobre mališane.

Kako deca doživljavaju Deda Mraza razgovarali smo sa predškolcima vrtića "Plavi čuperak" sa beogradske opštine Zvezdara. Oni znaju koji su mu omiljeni slatkiši, u koju je osnovnu školu išao, ko ga zamenjuje kada ostari, kako dolazi kad nema snega i za koga navija.



I dok svaka nordijska zemlja tvrdi da je Deda Mrazov dom baš na njenoj teritoriji, deca će vam samo reći da on živi na Severnom polu i da tamo ima radionicu gde pravi poklone uz pomoć vilenjaka i drugih natprirodnih bića.

Odrasili su ti koji komplikuju priču, kritikuju Deda Mraza zbog komercijalne strane praznika i negativnog uticaja na decu zbog laganja o njegovom postojanju.

(MONDO)