Predlog su podneli Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima i Srpska liberalna stranka koji su predlagači i njegove rehabilitacije za koju se postupak vodi pred Višim sudom u Beogradu.
Bez dokaza da je Mihailović mrtav, Viši sud ne može da odluči o zahtevu za njegovu rehabilitaciju, odnosno da poništi presudu od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, pošto nema zvaničnih podataka o tome gde je i kad pogubljen i sahranjen.
Prema rečima Vukovićeve, sud će u narednom periodu zakazati ročište po tom predlogu i sprovesti neophodnu proceduru za proglašenje lica umrlim. Postupak za utvrđivanje smrti vodi se prema pravilima o vanparničnom postupku.
Za mrtvog se može proglasiti osoba o čijem životu nije bilo nikakvih vesti u poslednjih pet godina, a od čijeg rođenja je prošlo više od 70 godina.
Za mrtvu se može proglasiti i osoba koja je nestala u brodolomu, saobraćajnoj nesreći, požaru, poplavi, zemljotresu a o čijem životu nije bilo nikakvih vesti šest meseci. Osobe koje su nestale u toku rata, a o čijem se životu ništa nije znzlo godinu dana od kako su prestala ratna dejstva, takođe se može proglasiti za umrlo.
Tokom postupka za rehabilitaciju, koji traje više od godinu dana, ni predlagači rehabilitacije niti sud nisu uspeli da pribave dokaz o Mihailovićevoj smrti od Bezbednosno informativne agencije, Istorijskog arhiva i matičara opštine Ivanjica u kojoj je Mihailović rođen.
Jedini trag o Mihajlovićevoj smrti, koji su sudu dostavili predlagači, jeste izveštaj lista "Borba" koji je 18. jula 1946. objavio da je nad Mihailovićem izvršena smrtna kazna streljanjem dan ranije.
Državna komisija za tajne grobnice streljanih posle Drugog svetskog rata utvrdila da je Mihajlović streljan na Adi Ciganliji 17. jula 1946. godine.
Poništenje presude od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, kao i vraćanje građanskih prava, zahtevom za rehabilitaciju zatražio je njegov unuk Vojislav Mihailović, koji nije prisustvovao nijednom održanom ročištu.
Pridružili su mu se Srpska liberalna stranka, s akademikom Kostom Čavoškim na čelu, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.
Predlagači zahteva tvrde da Mihajlović nije imao pravo na odbranu i nije video svog advokata do početka suđenja. On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje.
Zahtevom za rehabilitaciju zatraženo je poništenje presude kojom je Draža Mihailović osuđen na smrt i kojom su mu prethodno oduzeta sva građanska prava.
Mihajlović je, dva dana po donošenju sporne presude, 17. jula 1946. godine streljan kao državni neprijatelj "broj jedan".
Državna komisija utvrdila je da je Mihajlović ubijen na Adi Ciganliji, ali sumnja da su njegove kosti kasnije prenete u sekundarnu grobnicu, najverovatnije na Ratno ostrvo, kako bi se onemogućilo da ikad budu pronađene.
(Tanjug)
Bez dokaza da je Mihailović mrtav, Viši sud ne može da odluči o zahtevu za njegovu rehabilitaciju, odnosno da poništi presudu od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, pošto nema zvaničnih podataka o tome gde je i kad pogubljen i sahranjen.
Prema rečima Vukovićeve, sud će u narednom periodu zakazati ročište po tom predlogu i sprovesti neophodnu proceduru za proglašenje lica umrlim. Postupak za utvrđivanje smrti vodi se prema pravilima o vanparničnom postupku.
Za mrtvog se može proglasiti osoba o čijem životu nije bilo nikakvih vesti u poslednjih pet godina, a od čijeg rođenja je prošlo više od 70 godina.
Za mrtvu se može proglasiti i osoba koja je nestala u brodolomu, saobraćajnoj nesreći, požaru, poplavi, zemljotresu a o čijem životu nije bilo nikakvih vesti šest meseci. Osobe koje su nestale u toku rata, a o čijem se životu ništa nije znzlo godinu dana od kako su prestala ratna dejstva, takođe se može proglasiti za umrlo.
Tokom postupka za rehabilitaciju, koji traje više od godinu dana, ni predlagači rehabilitacije niti sud nisu uspeli da pribave dokaz o Mihailovićevoj smrti od Bezbednosno informativne agencije, Istorijskog arhiva i matičara opštine Ivanjica u kojoj je Mihailović rođen.
Jedini trag o Mihajlovićevoj smrti, koji su sudu dostavili predlagači, jeste izveštaj lista "Borba" koji je 18. jula 1946. objavio da je nad Mihailovićem izvršena smrtna kazna streljanjem dan ranije.
Državna komisija za tajne grobnice streljanih posle Drugog svetskog rata utvrdila da je Mihajlović streljan na Adi Ciganliji 17. jula 1946. godine.
Poništenje presude od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, kao i vraćanje građanskih prava, zahtevom za rehabilitaciju zatražio je njegov unuk Vojislav Mihailović, koji nije prisustvovao nijednom održanom ročištu.
Pridružili su mu se Srpska liberalna stranka, s akademikom Kostom Čavoškim na čelu, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.
Predlagači zahteva tvrde da Mihajlović nije imao pravo na odbranu i nije video svog advokata do početka suđenja. On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje.
Zahtevom za rehabilitaciju zatraženo je poništenje presude kojom je Draža Mihailović osuđen na smrt i kojom su mu prethodno oduzeta sva građanska prava.
Mihajlović je, dva dana po donošenju sporne presude, 17. jula 1946. godine streljan kao državni neprijatelj "broj jedan".
Državna komisija utvrdila je da je Mihajlović ubijen na Adi Ciganliji, ali sumnja da su njegove kosti kasnije prenete u sekundarnu grobnicu, najverovatnije na Ratno ostrvo, kako bi se onemogućilo da ikad budu pronađene.
(Tanjug)
Teodosić ovakav meč nije imao 14 godina! Navijači Partizana pamte kad je poslednji put imao nula asistencija!
"Obradović više ne računa na njega, Partizan traži drugog igrača": Otkriveno kakvo pojačanje žele crno-beli
Nemačka se priprema za rat sa Rusijom! Napravljen tajni plan, evo kako će postupiti u slučaju eksalacije sukoba
Mondo ukrštenica za 23. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
Lepa Vanja je supruga Gorana Vesića: Uhapšeni ministar u ostavci otkrio kako su se upoznali, od tad su nerazdvojni