Milisavljevićevo ime bilo je četvrto na poternici koju je Vlada Srbije izdala iste večeri kada je premijer ubijen 12. marta 2003. godine.
Posle gotovo decenije bekstva, Vlada Budala, jedan od najbližih saradnika ubijenog vođe “zemunaca” Dušana Spasojevića Šiptara, uhapšen je juče u Španiji zajedno sa šefom beogradskog podzemlja Lukom Bojovićem i još dvojicom kriminalaca.
On je zbog zločina “zemunskog klana” u Srbiji osuđen u odsustvu na maksimalnih 40 godina zatvora, a zbog učešća u ubistvu premijera na 35 godina zatvora.
U presudi za ubistvo Đinđića, navodi se da je Milisavljević atentatora Zvezdana Jovanovića i saučesnike Aleksandra Simovića i Ninoslava Konstantinovića odvezao “pasatom“ iz Gepratove 14 posle ubistva Đinđića.
Milisavljevića je u "pasatu" video svedok, vlasnik obližnje pekare Kujo Kriještorac. Svedok je, pod nerazjašnjenim okolnostima, ubijen 1. marta 2004, nekoliko dana nakon što je dao iskaz policiji.
Kriještorac je verovatno ubijen upravo zbog davanja iskaza, a ubistvo je, po rečima takođe osuđenog za ubistvo Sretka Kalinića, organizovao upravo Luka Bojović, inače blizak saradnik Milorada Ulemeka.
Milisavljević je nadimak Vlada Budala dobio od ostalih članova klana, pošto je jedini završio fakultet, što je kod njih izazivalo podsmeh.
Posle gotovo decenije bekstva, Vlada Budala, jedan od najbližih saradnika ubijenog vođe “zemunaca” Dušana Spasojevića Šiptara, uhapšen je juče u Španiji zajedno sa šefom beogradskog podzemlja Lukom Bojovićem i još dvojicom kriminalaca.
On je zbog zločina “zemunskog klana” u Srbiji osuđen u odsustvu na maksimalnih 40 godina zatvora, a zbog učešća u ubistvu premijera na 35 godina zatvora.
U presudi za ubistvo Đinđića, navodi se da je Milisavljević atentatora Zvezdana Jovanovića i saučesnike Aleksandra Simovića i Ninoslava Konstantinovića odvezao “pasatom“ iz Gepratove 14 posle ubistva Đinđića.
Milisavljevića je u "pasatu" video svedok, vlasnik obližnje pekare Kujo Kriještorac. Svedok je, pod nerazjašnjenim okolnostima, ubijen 1. marta 2004, nekoliko dana nakon što je dao iskaz policiji.
Kriještorac je verovatno ubijen upravo zbog davanja iskaza, a ubistvo je, po rečima takođe osuđenog za ubistvo Sretka Kalinića, organizovao upravo Luka Bojović, inače blizak saradnik Milorada Ulemeka.
Milisavljević je nadimak Vlada Budala dobio od ostalih članova klana, pošto je jedini završio fakultet, što je kod njih izazivalo podsmeh.
Posle hapšenja Milisavljevića, "zvanično na slobodi" su još dvojica "zemunaca" - Ninoslav Konstantinović i Milan Jurišić Jure. Za obojicu se spekulisalo da su ubijeni, ali nikada nije bilo zvanične potvrde.
Sretko Kalinić, koji je ovih dana ponovo osvanuo na svim naslovnim stranama zbog pokušaja bekstva iz zatvora, tvrdio je ranije, da je je Jurišića ubio u Španiji, da ga je doslovno raskomadao, samleo u mašini za mlevenje mesa, spakovao u plastične vrećice i bacio ih u reku. Otkrio je i ko su mu bili pomagači u tom ubistvu, te da su stan gde su ubili Jurišića posle okrečili kako bi sakrili tragove krvi.
Kalinić je, kako su 2010. preneli hrvatski mediji, ispričao i da je Ninoslava Konstantinovića ubio u Srbiji, takođe na monstruozan način - u jednom stanu na Novom Beogradu. On je, navodno, isekao telo na veće komade i zakopao ih nedaleko od „Ikarbusa", na mestu gde su „zemunci" krili oružje. To ubistvo je navodno počinio 2003, odmah posle „Sablje", jer je sumnjao da bi Ninoslav mogao da "kupi slobodu" odavanjem ostalih „zemunaca" .
Hapšenjem Milisavljevića manje-više je stavljena tačka na poternicu za neposrednim izvršiocima i pomagačima pri ubistvu premijera.
Sretko Kalinić, koji je ovih dana ponovo osvanuo na svim naslovnim stranama zbog pokušaja bekstva iz zatvora, tvrdio je ranije, da je je Jurišića ubio u Španiji, da ga je doslovno raskomadao, samleo u mašini za mlevenje mesa, spakovao u plastične vrećice i bacio ih u reku. Otkrio je i ko su mu bili pomagači u tom ubistvu, te da su stan gde su ubili Jurišića posle okrečili kako bi sakrili tragove krvi.
Kalinić je, kako su 2010. preneli hrvatski mediji, ispričao i da je Ninoslava Konstantinovića ubio u Srbiji, takođe na monstruozan način - u jednom stanu na Novom Beogradu. On je, navodno, isekao telo na veće komade i zakopao ih nedaleko od „Ikarbusa", na mestu gde su „zemunci" krili oružje. To ubistvo je navodno počinio 2003, odmah posle „Sablje", jer je sumnjao da bi Ninoslav mogao da "kupi slobodu" odavanjem ostalih „zemunaca" .
Hapšenjem Milisavljevića manje-više je stavljena tačka na poternicu za neposrednim izvršiocima i pomagačima pri ubistvu premijera.
Milorad Ulemek nalazi se u zatvoru kao prvooptuženi za ubistvo premijera Đinđića, ali i bivšeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovica. Predao se vlastima 9. maja 2004. u Beogradu, nakon 14 meseci skrivanja.
Drugooptuženi za ubistvo, čovek koji je direktno pucao u Đinđića - Zvezdan Jovanović, uhapšen je 25. marta 2003. godine tokom akcije "Sablja". Na suđenju se branio ćutanjem, a u završnoj reči je negirao da je ubio premijera. On je 23. maja 2007. godine osuđen na maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora.
Jovanović je 12. marta 2003. iz zgrade Zavoda za fotogrametriju u Ulici admirala Geprata u Beogradu, ubio premijera Srbije − Zorana Đinđića. Prvi metak pogodio je Đinđića u srce, a drugi teško ranio Đinđićevog telohranitelja.
Vođe zemunskog klana, Dušan Spasojević-Šiptar i Mile Luković-Kum likvidirani su 27. marta 2003. godine, nakon što su pružili oružani otpor policiji prilikom pokušaja hapšenja u Barajevu.
Među glavnoosumnjičenima bio je i Dejan Milenković Bagzi. On je u junu 2006. postao svedok saradnik u predmetu za ubistvo premijera Srbije. Milenković je uhapšen u Solunu u julu 2004. godine, a početkom 2005. je izručen Srbiji.
Na poternici za ubistvo premijera, među glavnoosumnjičenima bili su i braća Miloš i Aleksandar Simović, Miladin Suvajdžić, Dušan Krsmanović, Zoran Vukojević Vuk i Mlađan Mićić Pacov.
Vukojević i Mićić su ubijeni, dok su ostali u zatvoru.
(MONDO)
Drugooptuženi za ubistvo, čovek koji je direktno pucao u Đinđića - Zvezdan Jovanović, uhapšen je 25. marta 2003. godine tokom akcije "Sablja". Na suđenju se branio ćutanjem, a u završnoj reči je negirao da je ubio premijera. On je 23. maja 2007. godine osuđen na maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora.
Jovanović je 12. marta 2003. iz zgrade Zavoda za fotogrametriju u Ulici admirala Geprata u Beogradu, ubio premijera Srbije − Zorana Đinđića. Prvi metak pogodio je Đinđića u srce, a drugi teško ranio Đinđićevog telohranitelja.
Vođe zemunskog klana, Dušan Spasojević-Šiptar i Mile Luković-Kum likvidirani su 27. marta 2003. godine, nakon što su pružili oružani otpor policiji prilikom pokušaja hapšenja u Barajevu.
Među glavnoosumnjičenima bio je i Dejan Milenković Bagzi. On je u junu 2006. postao svedok saradnik u predmetu za ubistvo premijera Srbije. Milenković je uhapšen u Solunu u julu 2004. godine, a početkom 2005. je izručen Srbiji.
Na poternici za ubistvo premijera, među glavnoosumnjičenima bili su i braća Miloš i Aleksandar Simović, Miladin Suvajdžić, Dušan Krsmanović, Zoran Vukojević Vuk i Mlađan Mićić Pacov.
Vukojević i Mićić su ubijeni, dok su ostali u zatvoru.
(MONDO)
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Temperatura pada na -15 stepeni! Čubrilo otkrio detaljnu prognozu za zimu, evo kada će u Srbiji biti najhladnije
Putin je zbog ovog oružja naredio napad hipersoničnom raketom: Ubijen važan ruski general i 500 Severnokorejaca
Beograđanka za dva meseca dobila 3 kazne: Otkrivamo na kojim se sve lokacijama na auto-putevima meri brzina
Zvezdin Amerikanac hitno reagovao na pomen otkaza Sferopulosu: Šuter crveno-belih se oglasio na Instagramu