Šulc je to rekao nemačkoj televiziji ARD posle masovnih demonstracija protiv sporazuma širom Evrope tokom vikenda.

Šulc je rekao da dokument na neadekvatan način tretira ravnotežu između autorskih prava i individualnih prava korisnika interneta.

Na desetine hiljada demonstranata, koji su predtavljali zabrinuti deo građana ovog dela sveta, protestovali su jer smatraju da će primena takvog sporazuma onemogućiti preuzimanje muzike i filmova i podstaći svojevrsnu prismotru korisnika Interneta.

Vlade osam zemalja, uključujući i Japan i Sjedinjenje Američke Države, potpisale su u oktobru sporazum čiji je cilj bolja zaštita autorskih prava, i sprečavanje piraterije, a taj sporazum pozdravljen je kao korak ka sprovođenju ACTA (Anti-Counterfeiting Trade Agreement) u delo, piše Rojters.

U gradovima širom Nemačke je uprkos niskim temperaturama protiv ACTA u subotu protestvovalo više od 25.000 ljudi, dok je u Sofiji svoje nezadovoljstvo sporazumom koji predviđa jačanje pravnog okvira intelektualne svojine izrazilo 4.000 građana.

U centru Berlina na minus deset stepeni demonstranti su nosili "Stop ACTA" transparente.

"Nije prihvatljivo da se građanske slobode žrtvuju zarad autorskih prava", izjavio je u subotu za magazin "Fokus" Tomas Fajfer, lider stranke Zelenih u Minhenu, gde je u subotu 16.000 ljudi protestvovalo protiv ACTA.

Pregovori na ovu temu vode se već godinama, Neke evropske zemlje potpisale su ACTA, ali u mnogim državama Evrope on još nije potpisan ili ratifikovan. Iz Ministarstva inostranih poslova Nemačke u petak je poručeno da će potpisivanje biti odloženo.

I u drugim gradovima, Varšavi, Pragu, Bratislavi, Bukureštu, Viljnusu, Parizu, Briselu, Dablinu, na hiljade ljudi, uglavnom mladih, iskazivalo je svoj protest.

ACTA naročito u Istočnoj Evropi izaziva snažno protivljenje, a protesti se ubrzano šire, jer ljudi sporazum doživljavaju kao "povampirenje" mera nadzora koje su bile uobičajene u vreme komunizma.

"Više se ne osećamo bezbedno. Internet je bio jedno od retkih 'mesta' gde smo mogli da budemo slobodni", kaže Monika Tepeluš (26), programer, koja je protestvovala u Bukureštu sa oko 300 istomišljenika.

U Sofiji su većinu među 4.000 demonstranata činili mladići sa maskama koje su postale simbol "Anonimnih".

U Varšavi je oko 500 demonstranata nosilo transparente "Ne ACTA", "Dole sa cenzurom" i "Sloboda Interneta", a protesta je bilo i u drugim gradovima Poljske.

U Parizu je oko 1.000 ljudi marširalo iskazujući svoj protest. "Ovo je događaj bez presedana jer se demonstracije održavaju širom Evrope u isto vreme", izjavio je Žeremi Cimerman, portparol organizacije Quadrature du Net, koja se zalaže za slobodu Interneta.



U Pragu je protest okupio oko 1.500 ljudi, vijorile su se piratske zastave, a među demonstrantima je bilo mnogo onih koji su nosili maske "Anonimusa". Marširalo se uz transparente "Sloboda Interneta", "ACTA ugrožava slobodu" i povike "Sloboda, sloboda!", a manje grupe ljudi okupile su se i u drugim gradovima Češke.

Čaška vlada saopštila je da je ratifikacija sporazuma ACTA odložena jer dokument zahteva podrobniju analizu.

Rumuni su bili još jasniji "Dalje šape od Interneta" poručilo je 2.000 demonstranata okupljenih u Klužu u Transilvaniji.

U Hrvatskoj, protesti su održani u Zagrebu, Splitu i Rijeci, a posledice zalaganja za snažniju zaštitu autorskih prava osetio je i predsednik Hrvatske Ivo Josipović, čiji su sajt oborili "Anonimni".

(MONDO)