Tadić je na centralnoj proslavi Dana državnosti u Domu narodne skupštine Srbije teniseru Novaku Đokoviću uručio najviše državno priznanje - Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena za naročite zasluge i uspehe u predstavljanju Srbije.
Đoković je prvi teniser sveta i nosilac titule najboljeg sportiste na planeti u 2011. godini i najbolji "ambasador" Srbije.
Predsednik je odlikovao još 16 zaslužnih pojedinaca i institucija.
Tadić je u ime građana Srbije zahvalio odlikovanima, navodeći da su oni zaslužni što se u vreme teških vesti zbog ekonomskih nevolja, ime Srbije stavlja u pozitivan kontekst i "svrstava je među pobednike".
U ime odlikovanih zahvalio se teatrolog Jovan Ćirilov rekavši da je država pokazala da prepoznaje vrednosti i izrazio nadu da će odlikovanja biti podsticaj da se nastavi dalje u borbi za prave vrednosti.
Ćirilov je ukazao da su mnogi građani danas u teškoj materijalnoj situaciji i da odlikovani pojedinici i institucije zajedno treba da se zalažu da se to prevaziđe.
On je mladima poručio da je pred njima mirnodopski život uz prednosti demokratije i slobode.
Ćirilov je zahvalio predsedniku Srbije i na tome što je prepoznao vrednosti u različitim oblastima života.
On je dodao da su odlikovani danas samo zastali sa ordenjem u rukama na praznik evropske Srbije i da će već sutra nastaviti sa novim pregnućima.
Ćirilov je ocenio da su vremena suviše ozbiljna i za svet i za Evropu i Srbiju, da mnogi žive u teškim materijalnim i drugim okolnostima, ali da se stoga svim snagama treba potruditi da se to prevaziđe.
On je rekao i da to što su dobili priznanja od države ne znači da dobitnici ne treba da imaju kritički odnos prema nosiocima vlasti, ali dodao da imaju obavezu i da budu racionalni i samokritični.
Ćirilov je rekao i da nema mandat da se zahvali u ime odlikovanih koji su žrtvovali svoje živote ističući da oni tu žrtvu nisu učinili zarad nagrade već zbog osećaja dužnosti.
Novak Đoković je izjavio da će zauvek pamtiti današnji dan i da, primajući odlikovanje, oseća veliku čast, uzbuđenje i radost, kao i kada je ispred zgrade Skupštine lane slavio kada je postao prvi teniser sveta.
"Ja jesam sanjao da podignem pehar na Vimbldonu, ali nisam mogao ni da pomislim da će me moja zemlja odlikovati ovako velikim priznanjem. Sada me je moj narod zadužio još više, i ne preostaje mi ništa drugo nego da nastavim da našu divnu zemlju i dalje predstavljam na najlepši mogući način", poručio je Đoković.
On je, obraćajući se zvanicama na centralnoj proslavi Dana državnosti, poručio da se nikada ne smeju zaboraviti oni koji su danas posthumno odlikovani.
"Njihova dela treba da nam budu primer da budemo bolji, humaniji, pravedniji i da gradimo društvo na koje ćemo sutra biti ponosni", rekao je Đoković, koji je svima odlikovanima čestitao na priznanju, a svim građanima poželeo srećan Dan državnosti.
Rade Aleksić čiji je sin Srđan danas posthumno odlikovan za hrabrost jer je 1993, kao Srbin iz Trebinja, ustao u zaštitu komšije Bošnjaka koga su napala četiri pripadnika Vojske Republike Srpske, rekao je da orden daruje građanima Srbije i srpskom narodu.
"To nije orden Srđanu, već srpskom narodu i svim građanima Srbije koji prihvataju da je žrtva za druge veličanstven čin", rekao je Rade Aleksić novinarima u Skupštini Srbije pošto je za sina primio zlatnu medalju "Miloš Obilić".
"Svim građanima čestitam orden i darujem ga njima", rekao je Rade.
Svečanosti su prisustovali predstavnici državnog vrha i diplomatskog kora, među kojima premijer Mirko Cvetković, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej, načelnik Generalštaba Ljubiša Diković, ministri Vlade Srbije i poslanici.
Orden Karađorđeve zvezde ima tri stepena i dodeljuje se za naročite zasluge u predstavljanju države. Izrađen je po idejnom rešenju akademskog vajara Miroljuba Stamenkovića.
Orden se dodeljuje od 1904, a Novak Đoković je prvi dobitnik od ponovnog uvođenja 2010. godine.
Odlikovanje se dodeljuje u spomen na stogodišnjicu Prvog srpskog ustanka, a prvobitno je imao četiri stepena.
Obično je dodeljivan povodom kraljevog rođendana i krunisanja, a načinjena su i dva sa brilijantima - za ruskog cara Nikolaja Drugog i za turskog sultana Mehmeda Petog.
Danas taj orden ima tri stepena, a ponovo je uveden 2010. godine.
Dan državnosti Srbije slavi se u znak sećanja na 15. februar 1804, kada je u šumadijskom selu Orašcu počeo Prvi srpski ustanak protiv otomanske vlasti.
Dan državnosti je i podsećanje na 15. februar 1835. godine, kada je knez Miloš Obrenović proglasio prvi srpski Ustav, tada jedan od najliberalnijih i najmodernijih u Evropi.
Taj datum se smatra i početkom stvaranja moderne srpske države, a državni je praznik od 2001. godine.
Predsednik Srbije Boris Tadić poručio je da je Dan državnosti Srbije praznik svih građana Srbije i dan kada možemo da se podsetimo naših slobodarskih tradicija i upremo pogled u naš zajednički region Balkana, region mira.
Tadić je rekao da se na Dan državnosti istovremeno slavi dugo nastojanje za nacionalnim oslobođenjem i potpunom obnovom državnosti, ali i postojan rad na unapređenju ljudskih sloboda i prava.
Prema njegovim rečima, Srbija se danas istovremeno seća vođa srpskih ustanaka, vožda Karađorđa i Miloša Obrenovića, ali i apostola srpske prosvete i ustanovnosti Dositeja Obradovića, Božidara Grujovića, Ivana Jugovića i Dimitrija Davidovića - svojih velikana iz Šumadije i Vojvodine.
"Time se na dan državnosti simbolički obeležava i jedinstvo Srbije, njena teritorijalna celovitost i nedeljivost, obeležava se slobodarska tradicija srpskog naroda, ali i poštovanje svih građanki i građana Srbije različitih etničkih verskih i kulturnih identiteta", rekao je Tadić.
Prema predsednikovim rečima, Srbija danas obeležava i stoletni hod ka osvajanju ličnih i ljudskih sloboda, vreme kada su kroz srpsku revoluciju ustanici od raje postajali građani jedne evropske države, ali i jednakost svih Srba pred zakonom.
"Dva sretenja iz 1804. i 1835. godine zaokružuju pojam srpske revolucije obuhvatajući oslobođenje i osvajanje ljudskih prava i sloboda", rekao je Tadić i podsetio da je Sretenjski ustav, prvi moderni konstitutivni akt Srbije, bio toliko liberalan da su velike sile sprečile njegovo stupanje na snagu.
Tadić je, odajući u ime građana počast svim odlikovanim pojedincima i institucijama, zahvalio svima onima koji danas, u teškim vremenima, stavljaju ime Srbije u vrh svetskih događaja u najpozitivnijem kontekstu.
"Danas želim da se zahvalim svim odlikovanim, ali i svim našim umetnicima, naučnicima, sportistima i drugima koji u ovom teškim vremenima ekonomskih nevolja stavljaju ime Srbije u vrh svetskih događaja na najpozitivniji način, kao što su to nekada činili Tesla, Milanković, Pupin i drugi ", istakao je Tadić.
Predsednik Tadić odlikovao je danas, na centralnoj manifestaciji povodom Dana državnosti, 17 zaslužnih pojedinaca i institucija, među kojima i tenisera Novaka Đokovića.
Odlikovanja koja su posthumno dodeljena zaslužnim pojedincima predsednik Tadić je u Domu narodne skupštine uručio članovima njihovih porodica.
Odlikovani su:
1. Novak Đoković odlikovan je Ordenom Karađorđeve zvezde, prvog stepena - za naročite zasluge i uspehe u predstavljanju Republike Srbije; prvi teniser sveta i nosilac titule najboljeg sportiste na planeti u 2011. godini; najbolji "ambasador" Srbije u svetu.
2. Georgij Sergejevič Poltavčenko odlikovan je Ordenom srpske zastave, prvog stepena, za naročite zasluge u razvijanju međunarodnih odnosa i prijateljstva naroda Srbije i Rusije - gubernator Sankt Peterburga i specijalni predsednički izaslanik, svojim profesionalnim zalaganjem dao je izuzetan doprinos unapređenju ukupnih bilateralnih odnosa Republike Srbije i Ruske Federacije i lično doprineo naporima da se zaštiti srpski narod, naročito na Kosovu i Metohiji.
3. Akcioni tim za lociranje i hapšenje haških begunacaodlikovan je Sretenjskim ordenom, prvog stepena, za naročite zasluge na zaštiti i unapređenju pravne države. Orden je primio tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević.
4. Srpsko lekarsko društvo odlikuje se Sretenjskim ordenom, drugog stepena, za naročite zasluge u oblasti medicinskih nauka i unapređenju zdravstva, a povodom 140 godina postojanja. Od osnivanja, 1872. godine, Društvo je postavilo više uzvišenih ciljeva, a pre svega neprekidno usavršavanje lekara, razvoj medicinske nauke i izučavanje osobenosti zdravstvenog stanja naroda. Srpsko lekarsko društvo je jedna od najstarijih nacionalnih institucija i izuzetno aktivno profesionalno društvo u našoj zemlji.
5. Dejan Mijač, pozorišni reditelj odlikuje se Sretenjskim ordenom, drugog stepena, za naročite zasluge u oblasti pozorišne umetnosti i kulture - najznačajniji srpski pozorišni reditelj, ujedno i dramski pedagog, nosilac najvećeg broja ključnih nagrada za pozorišno stvaralaštvo, sa poluvekovnom karijerom kojom dominira tumačenje klasičnih i savremenih dela srpske dramske književnosti. Zaslužan je za najviše domete dveju najznačajnijih naših pozorišnih institucija, Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
6. Istraživačka stanica Petnica odlikuje se Sretenjskim ordenom drugog stepena, za zasluge u razvoju naučnog podmlatka i unapređenje obrazovanja. Istraživačka stanica Petnica bavi se razvojem nauke, naučne pismenosti, obrazovanja i kulture. Aktivnosti su najvećim delom usmerene na mlade - na učenike i studente, kao i na obuku nastavnika u novim tehnikama, metodama i sadržajima u oblasti nauke i tehnologije. Programi Istraživačka stanica Petnica obuhvataju širok spektar oblasti i disciplina u okviru prirodnih, društvenih i tehničkih nauka.
7. Jovan Ćirilov odlikuje se Sretenjskim ordenom, trećeg stepena, za naročite zasluge u oblasti pozorišne umetnosti i kulture - teatrolog i osnivač Bitefa, filolog, dugogodišnji upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta, svestrani stvaralac, istaknuti humanistički intelektualac, pesnik i prozaista, autor knjiga i rečnika, nosilac titule Vitez reda umetnosti i književnosti Republike Francuske.
8. Doktor Miodrag Stojković odlikuje se Sretenjskim ordenom trećeg stepena za zasluge u naučno istraživačkom radu u oblasti genetike. Miodrag Stojković je srpski naučnik u svetu poznat po istraživanjima sa embrionalnim matičnim ćelijama, koji je svoj naučni projekat nastavio u Srbiji, otvorivši Specijalnu bolnicu za lečenje steriliteta u Leskovcu.
9. Ordenom zasluga za odbranu i bezbednost, prvi stepen, za natprosečno, uzorno i časno izvršavanje dužnosti i zadataka u oblasti bezbednosti odlikovana je Bezbednosno informativna agencija. Ordenom zasluga za odbranu i bezbednost, drugi stepen odlikovana je Peta uprava BIA-e. Osam pripadnika Bezbednosno informativne agencije odlikovano je zlatnom medaljom za zasluge, a srebrnom medaljom za zasluge - 14 pripadnika.
10. Srđan Aleksić je posthumno odlikovan zlatnom medaljom "Miloš Obilić" za ispoljenu hrabrost i delo ličnog herojstva -Srbin iz Trebinja, koji je 1993. godine ustao u zaštitu komšije Bošnjaka koga je napala grupa nasilnika. Srđan Aleksić preminuo je nakon nekoliko dana od posledica teških povreda koje je zadobio u tom događaju.
11. Zlatnom medaljom "Miloš Obilić" za ispoljenu hrabrost i dela ličnog herojstva posthumno je odlikovana Diana Obekser Budisavljević, Austrijanka koja je spasila sigurne smrti 12.000 srpske dece iz koncentracionih logora na teritoriji NDH, za vreme Drugog svetskog rata.
12. Slobodan Cvetić iz Policijske uprave za grad Beograd posthumno je odlikovan zlatnom medaljom "Miloš Obilić" za ispoljenu hrabrost i dela ličnog herojstva. Izgubio je život od povreda zadobijenih prilikom sprečavanja izvršenja razbojništva, dana 20.10.2011. godine u Komercijalnoj banci u ulici Marijane Gregoran.
13. Aleksandar Rkman iz Policijske uprave u Zrenjaninu - posthumno je odlikovan zlatnom medaljom "Miloš Obilić" za ispoljenu hrabrost i dela ličnog herojstva. Izgubio je život dana 21.07.2011. godine u Zrenjaninu, prilikom preduzimanja službenih radnji u cilju sprečavanja krivičnog dela nasilje u porodici.
14. Siniša Hrnjez iz Policijske uprave u Novom Sadu - posthumno je odlikovan zlatnom medaljom "Miloš Obilić" za ispoljenu hrabrost i dela ličnog herojstva. Izgubio je život dana 30.10.2011. godine, tokom policijske intervencije u Novim Ledincima, kada je na njega i kolegu bačena ručna bomba.
15. Povodom Dana državnosti, predsednik Republike Srbije odlikovao je srebrnom medaljom za hrabrost "Miloš Obilić" za ispoljenu hrabrost i dela ličnog herojstva određeni broj pripadnika Odreda Žandarmerije u Beogradu, Sektora za vanredne situacije, MUP-a i Vojske Srbije, koji su učestvovali u izvršenju regularnih zadataka.
16. Zlatnom medaljom za zasluge odlikuju se radnici Rudarskog basena "Kolubara" zbog pokazane kolektivne požrtvovanosti i naročitog zalaganja u održavanju energetskog sistema i stabilnog snabdevanja naših termoelektrana tokom vanredne situacije.
17. Povodom pokazane požrtvovanosti, prilikom uklanjanja posledica elementarne nepogode predsednik Republike Srbije odlikovao je medaljom za revnosnu službu pripadnike Vojske Srbije i MUP-a Sektora za vanredne situacije.
(agencije/MONDO)
Đoković je prvi teniser sveta i nosilac titule najboljeg sportiste na planeti u 2011. godini i najbolji "ambasador" Srbije.
Predsednik je odlikovao još 16 zaslužnih pojedinaca i institucija.
Tadić je u ime građana Srbije zahvalio odlikovanima, navodeći da su oni zaslužni što se u vreme teških vesti zbog ekonomskih nevolja, ime Srbije stavlja u pozitivan kontekst i "svrstava je među pobednike".
U ime odlikovanih zahvalio se teatrolog Jovan Ćirilov rekavši da je država pokazala da prepoznaje vrednosti i izrazio nadu da će odlikovanja biti podsticaj da se nastavi dalje u borbi za prave vrednosti.
Ćirilov je ukazao da su mnogi građani danas u teškoj materijalnoj situaciji i da odlikovani pojedinici i institucije zajedno treba da se zalažu da se to prevaziđe.
On je mladima poručio da je pred njima mirnodopski život uz prednosti demokratije i slobode.
Ćirilov je zahvalio predsedniku Srbije i na tome što je prepoznao vrednosti u različitim oblastima života.
On je dodao da su odlikovani danas samo zastali sa ordenjem u rukama na praznik evropske Srbije i da će već sutra nastaviti sa novim pregnućima.
Ćirilov je ocenio da su vremena suviše ozbiljna i za svet i za Evropu i Srbiju, da mnogi žive u teškim materijalnim i drugim okolnostima, ali da se stoga svim snagama treba potruditi da se to prevaziđe.
On je rekao i da to što su dobili priznanja od države ne znači da dobitnici ne treba da imaju kritički odnos prema nosiocima vlasti, ali dodao da imaju obavezu i da budu racionalni i samokritični.
Ćirilov je rekao i da nema mandat da se zahvali u ime odlikovanih koji su žrtvovali svoje živote ističući da oni tu žrtvu nisu učinili zarad nagrade već zbog osećaja dužnosti.
Novak Đoković je izjavio da će zauvek pamtiti današnji dan i da, primajući odlikovanje, oseća veliku čast, uzbuđenje i radost, kao i kada je ispred zgrade Skupštine lane slavio kada je postao prvi teniser sveta.
"Ja jesam sanjao da podignem pehar na Vimbldonu, ali nisam mogao ni da pomislim da će me moja zemlja odlikovati ovako velikim priznanjem. Sada me je moj narod zadužio još više, i ne preostaje mi ništa drugo nego da nastavim da našu divnu zemlju i dalje predstavljam na najlepši mogući način", poručio je Đoković.
On je, obraćajući se zvanicama na centralnoj proslavi Dana državnosti, poručio da se nikada ne smeju zaboraviti oni koji su danas posthumno odlikovani.
"Njihova dela treba da nam budu primer da budemo bolji, humaniji, pravedniji i da gradimo društvo na koje ćemo sutra biti ponosni", rekao je Đoković, koji je svima odlikovanima čestitao na priznanju, a svim građanima poželeo srećan Dan državnosti.
Rade Aleksić čiji je sin Srđan danas posthumno odlikovan za hrabrost jer je 1993, kao Srbin iz Trebinja, ustao u zaštitu komšije Bošnjaka koga su napala četiri pripadnika Vojske Republike Srpske, rekao je da orden daruje građanima Srbije i srpskom narodu.
"To nije orden Srđanu, već srpskom narodu i svim građanima Srbije koji prihvataju da je žrtva za druge veličanstven čin", rekao je Rade Aleksić novinarima u Skupštini Srbije pošto je za sina primio zlatnu medalju "Miloš Obilić".
"Svim građanima čestitam orden i darujem ga njima", rekao je Rade.
Svečanosti su prisustovali predstavnici državnog vrha i diplomatskog kora, među kojima premijer Mirko Cvetković, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej, načelnik Generalštaba Ljubiša Diković, ministri Vlade Srbije i poslanici.
Orden Karađorđeve zvezde ima tri stepena i dodeljuje se za naročite zasluge u predstavljanju države. Izrađen je po idejnom rešenju akademskog vajara Miroljuba Stamenkovića.
Orden se dodeljuje od 1904, a Novak Đoković je prvi dobitnik od ponovnog uvođenja 2010. godine.
Odlikovanje se dodeljuje u spomen na stogodišnjicu Prvog srpskog ustanka, a prvobitno je imao četiri stepena.
Obično je dodeljivan povodom kraljevog rođendana i krunisanja, a načinjena su i dva sa brilijantima - za ruskog cara Nikolaja Drugog i za turskog sultana Mehmeda Petog.
Danas taj orden ima tri stepena, a ponovo je uveden 2010. godine.
Dan državnosti Srbije slavi se u znak sećanja na 15. februar 1804, kada je u šumadijskom selu Orašcu počeo Prvi srpski ustanak protiv otomanske vlasti.
Dan državnosti je i podsećanje na 15. februar 1835. godine, kada je knez Miloš Obrenović proglasio prvi srpski Ustav, tada jedan od najliberalnijih i najmodernijih u Evropi.
Taj datum se smatra i početkom stvaranja moderne srpske države, a državni je praznik od 2001. godine.
Predsednik Srbije Boris Tadić poručio je da je Dan državnosti Srbije praznik svih građana Srbije i dan kada možemo da se podsetimo naših slobodarskih tradicija i upremo pogled u naš zajednički region Balkana, region mira.
Tadić je rekao da se na Dan državnosti istovremeno slavi dugo nastojanje za nacionalnim oslobođenjem i potpunom obnovom državnosti, ali i postojan rad na unapređenju ljudskih sloboda i prava.
Prema njegovim rečima, Srbija se danas istovremeno seća vođa srpskih ustanaka, vožda Karađorđa i Miloša Obrenovića, ali i apostola srpske prosvete i ustanovnosti Dositeja Obradovića, Božidara Grujovića, Ivana Jugovića i Dimitrija Davidovića - svojih velikana iz Šumadije i Vojvodine.
"Time se na dan državnosti simbolički obeležava i jedinstvo Srbije, njena teritorijalna celovitost i nedeljivost, obeležava se slobodarska tradicija srpskog naroda, ali i poštovanje svih građanki i građana Srbije različitih etničkih verskih i kulturnih identiteta", rekao je Tadić.
Prema predsednikovim rečima, Srbija danas obeležava i stoletni hod ka osvajanju ličnih i ljudskih sloboda, vreme kada su kroz srpsku revoluciju ustanici od raje postajali građani jedne evropske države, ali i jednakost svih Srba pred zakonom.
"Dva sretenja iz 1804. i 1835. godine zaokružuju pojam srpske revolucije obuhvatajući oslobođenje i osvajanje ljudskih prava i sloboda", rekao je Tadić i podsetio da je Sretenjski ustav, prvi moderni konstitutivni akt Srbije, bio toliko liberalan da su velike sile sprečile njegovo stupanje na snagu.
Tadić je, odajući u ime građana počast svim odlikovanim pojedincima i institucijama, zahvalio svima onima koji danas, u teškim vremenima, stavljaju ime Srbije u vrh svetskih događaja u najpozitivnijem kontekstu.
"Danas želim da se zahvalim svim odlikovanim, ali i svim našim umetnicima, naučnicima, sportistima i drugima koji u ovom teškim vremenima ekonomskih nevolja stavljaju ime Srbije u vrh svetskih događaja na najpozitivniji način, kao što su to nekada činili Tesla, Milanković, Pupin i drugi ", istakao je Tadić.
Predsednik Tadić odlikovao je danas, na centralnoj manifestaciji povodom Dana državnosti, 17 zaslužnih pojedinaca i institucija, među kojima i tenisera Novaka Đokovića.
Odlikovanja koja su posthumno dodeljena zaslužnim pojedincima predsednik Tadić je u Domu narodne skupštine uručio članovima njihovih porodica.
Odlikovani su:
1. Novak Đoković odlikovan je Ordenom Karađorđeve zvezde, prvog stepena - za naročite zasluge i uspehe u predstavljanju Republike Srbije; prvi teniser sveta i nosilac titule najboljeg sportiste na planeti u 2011. godini; najbolji "ambasador" Srbije u svetu.
2. Georgij Sergejevič Poltavčenko odlikovan je Ordenom srpske zastave, prvog stepena, za naročite zasluge u razvijanju međunarodnih odnosa i prijateljstva naroda Srbije i Rusije - gubernator Sankt Peterburga i specijalni predsednički izaslanik, svojim profesionalnim zalaganjem dao je izuzetan doprinos unapređenju ukupnih bilateralnih odnosa Republike Srbije i Ruske Federacije i lično doprineo naporima da se zaštiti srpski narod, naročito na Kosovu i Metohiji.
3. Akcioni tim za lociranje i hapšenje haških begunacaodlikovan je Sretenjskim ordenom, prvog stepena, za naročite zasluge na zaštiti i unapređenju pravne države. Orden je primio tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević.
4. Srpsko lekarsko društvo odlikuje se Sretenjskim ordenom, drugog stepena, za naročite zasluge u oblasti medicinskih nauka i unapređenju zdravstva, a povodom 140 godina postojanja. Od osnivanja, 1872. godine, Društvo je postavilo više uzvišenih ciljeva, a pre svega neprekidno usavršavanje lekara, razvoj medicinske nauke i izučavanje osobenosti zdravstvenog stanja naroda. Srpsko lekarsko društvo je jedna od najstarijih nacionalnih institucija i izuzetno aktivno profesionalno društvo u našoj zemlji.
5. Dejan Mijač, pozorišni reditelj odlikuje se Sretenjskim ordenom, drugog stepena, za naročite zasluge u oblasti pozorišne umetnosti i kulture - najznačajniji srpski pozorišni reditelj, ujedno i dramski pedagog, nosilac najvećeg broja ključnih nagrada za pozorišno stvaralaštvo, sa poluvekovnom karijerom kojom dominira tumačenje klasičnih i savremenih dela srpske dramske književnosti. Zaslužan je za najviše domete dveju najznačajnijih naših pozorišnih institucija, Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
6. Istraživačka stanica Petnica odlikuje se Sretenjskim ordenom drugog stepena, za zasluge u razvoju naučnog podmlatka i unapređenje obrazovanja. Istraživačka stanica Petnica bavi se razvojem nauke, naučne pismenosti, obrazovanja i kulture. Aktivnosti su najvećim delom usmerene na mlade - na učenike i studente, kao i na obuku nastavnika u novim tehnikama, metodama i sadržajima u oblasti nauke i tehnologije. Programi Istraživačka stanica Petnica obuhvataju širok spektar oblasti i disciplina u okviru prirodnih, društvenih i tehničkih nauka.
7. Jovan Ćirilov odlikuje se Sretenjskim ordenom, trećeg stepena, za naročite zasluge u oblasti pozorišne umetnosti i kulture - teatrolog i osnivač Bitefa, filolog, dugogodišnji upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta, svestrani stvaralac, istaknuti humanistički intelektualac, pesnik i prozaista, autor knjiga i rečnika, nosilac titule Vitez reda umetnosti i književnosti Republike Francuske.
8. Doktor Miodrag Stojković odlikuje se Sretenjskim ordenom trećeg stepena za zasluge u naučno istraživačkom radu u oblasti genetike. Miodrag Stojković je srpski naučnik u svetu poznat po istraživanjima sa embrionalnim matičnim ćelijama, koji je svoj naučni projekat nastavio u Srbiji, otvorivši Specijalnu bolnicu za lečenje steriliteta u Leskovcu.
9. Ordenom zasluga za odbranu i bezbednost, prvi stepen, za natprosečno, uzorno i časno izvršavanje dužnosti i zadataka u oblasti bezbednosti odlikovana je Bezbednosno informativna agencija. Ordenom zasluga za odbranu i bezbednost, drugi stepen odlikovana je Peta uprava BIA-e. Osam pripadnika Bezbednosno informativne agencije odlikovano je zlatnom medaljom za zasluge, a srebrnom medaljom za zasluge - 14 pripadnika.
10. Srđan Aleksić je posthumno odlikovan zlatnom medaljom "Miloš Obilić" za ispoljenu hrabrost i delo ličnog herojstva -Srbin iz Trebinja, koji je 1993. godine ustao u zaštitu komšije Bošnjaka koga je napala grupa nasilnika. Srđan Aleksić preminuo je nakon nekoliko dana od posledica teških povreda koje je zadobio u tom događaju.
11. Zlatnom medaljom "Miloš Obilić" za ispoljenu hrabrost i dela ličnog herojstva posthumno je odlikovana Diana Obekser Budisavljević, Austrijanka koja je spasila sigurne smrti 12.000 srpske dece iz koncentracionih logora na teritoriji NDH, za vreme Drugog svetskog rata.
12. Slobodan Cvetić iz Policijske uprave za grad Beograd posthumno je odlikovan zlatnom medaljom "Miloš Obilić" za ispoljenu hrabrost i dela ličnog herojstva. Izgubio je život od povreda zadobijenih prilikom sprečavanja izvršenja razbojništva, dana 20.10.2011. godine u Komercijalnoj banci u ulici Marijane Gregoran.
13. Aleksandar Rkman iz Policijske uprave u Zrenjaninu - posthumno je odlikovan zlatnom medaljom "Miloš Obilić" za ispoljenu hrabrost i dela ličnog herojstva. Izgubio je život dana 21.07.2011. godine u Zrenjaninu, prilikom preduzimanja službenih radnji u cilju sprečavanja krivičnog dela nasilje u porodici.
14. Siniša Hrnjez iz Policijske uprave u Novom Sadu - posthumno je odlikovan zlatnom medaljom "Miloš Obilić" za ispoljenu hrabrost i dela ličnog herojstva. Izgubio je život dana 30.10.2011. godine, tokom policijske intervencije u Novim Ledincima, kada je na njega i kolegu bačena ručna bomba.
15. Povodom Dana državnosti, predsednik Republike Srbije odlikovao je srebrnom medaljom za hrabrost "Miloš Obilić" za ispoljenu hrabrost i dela ličnog herojstva određeni broj pripadnika Odreda Žandarmerije u Beogradu, Sektora za vanredne situacije, MUP-a i Vojske Srbije, koji su učestvovali u izvršenju regularnih zadataka.
16. Zlatnom medaljom za zasluge odlikuju se radnici Rudarskog basena "Kolubara" zbog pokazane kolektivne požrtvovanosti i naročitog zalaganja u održavanju energetskog sistema i stabilnog snabdevanja naših termoelektrana tokom vanredne situacije.
17. Povodom pokazane požrtvovanosti, prilikom uklanjanja posledica elementarne nepogode predsednik Republike Srbije odlikovao je medaljom za revnosnu službu pripadnike Vojske Srbije i MUP-a Sektora za vanredne situacije.
(agencije/MONDO)
Zvezdina proslava jesenje titule sa stilom: Nova goleada na Marakani!
Završen protest studenata u Beogradu: Saobraćaj bio blokiran u centralnim gradskim ulicama
Fenerbahče otpustio Bobana Marjanovića? Povratak u Evropu pretvara se u katastrofu!
Mondo ukrštenica za 23. decembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
Sve što treba da znate o Crvena zvezda - Partizan: Prvi derbi u ABA ligi, a već se odlučuje cela sezona!