Iako je ministar spoljnih poslova Švedske Karl Bilt izjavio jda se nada da će Srbija do kraja godine, ne samo dobiti datum početka pregovora o pridruživanju, već i početi pregovore sa Evropskom unijom, pred Srbijom je još dosta posla.

Inače, pregovori EU i Srbije pre podnošenja kandidature, u decembru 2009. trajali su četiri godine, sa jednogodišnjim prekidom, zbog nedovoljne saradnje vlasti u Beogradu s Haškim sudom.

Kao i u slučaju statusa kandidata, i za otvaranje pregovora potrebna je saglasnost svih zemalja članica, a u slučaju Srbije ona će zavisiti od kriterijuma u normalizaciji odnosa sa Prištinom koje je utvrdila Evropska komisija.

Dobra strana je što je ostavljena mogućnost da Komisija taj napredak može da utvrdi u bilo koje doba godine, pa neće biti neophodno da se čeka decembar i naredni paket izveštaja o proširenju da bi se zemljama članicama dala preporuka za otvaranje pregovora sa Srbijom.

U poređenju sa statusom kandidata pregovori su značajniji, ali i izuzetno zahtevan korak, koji porazumeva doslednije sprovođenje reformi i kontrolu njihove primene, kao i detaljno ugovaranje uslova pristupanja, poput utvrđivanja rokova za liberalizaciju tržišta u određenim oblastima i prelaznih perioda za uskladivanje sa standardima EU.

Pregovori počinju "skriningom" (screening), odnosno analitičkim pregledom i ocenom usklađenosti zakonodavstva zemlje kandidata s pravnom tekovinom EU. Svrha tog procesa je da se utvrde razlike između EU i zemlje kandidata u svakom od 35 poglavlja pregovora, budući da se zakoni moraju u potpunosti usaglasiti do pristupanja.

Skrining se obavlja posebno za svako poglavlje, ali je moguće da se odvija paralelno za više poglavlja, a nakon skrininga, Evropska komisija pravi izveštaj na osnovu kojeg ministri odobravaju otvaranje pregovora.

Pregovori se vode i zatvaraju za svako poglavlje posebno, pri čemu je i za zatvaranje svakog poglavlja potrebno odobrenje zemalja članica.

Do konačnog okončanja pregovora sva poglavlja se, u slučaju potrebe, mogu ponovo otvoriti, što se često i dešava.

Za pokretanje pregovora ne postoji određeni rok, a zemlje obično čekaju najmanje godinu dana na to.

Status kandidata za članstvo u EU ne donosi više novca iz fondova EU, kao ni rok za pristupanje Uniji, ali je značajan politički signal i dobar znak za strane investitore.

Srbija će dobijanjem statusa kandidata dobiti mogućnost da finansira neke projekte koje do sada nije mogla pošto će joj se otvoriti dve nove komponente pretpristupnih fondova - komponenta 4 za razvoj ljudskih resursa, koja obuhvata obrazovanje i socijalnu inkluziju i komponenta 5, za podršku poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Sam iznos ostaće isti budući da je pretpristupna pomoć EU do naredne godine utvrđena tekućim višegodišnjim budžetom, a ni za sledeći sedmogodišnji period do 2020. godine planom Evropske komisije nije predviđeno povećanje fondova.

Projekti iz novih komponenti finansiraju se preraspodelom novca.

Kako je ranije rekao koordinator za fondove u Kancelariji za evropske integracije Ognjen Mirić, može se čak dogoditi da se u prvo vreme nakon dobijanja statusa kandidata iskorišćenost fondova smanji.

Razlog je to što se tada uvodi novi, takozvani decentralizovani sistem trošenja novca, u kojem Srbija od Delegacije EU preuzima nadležnost za raspisivanje tendera i kontrolu tokova novca.

Dobra strana toga je što se time Srbija priprema za korišćenje strukturnih fondova, koje koriste članice EU, ali i to što će moći da se finansiraju neki vidovi projekata koji do sada nisu mogli da se finansiraju evropskim novcem.

Primeri za to su podrška poljoprivrednicima, malim i srednjim peduzećima i izgradnja infrastrukture, za šta se Srbija, kako najavljuju u Kancelariji za evropske integracije, već priprema, pošto to iziskuje pripremu strateških dokumenata i projektne dokumentacije.

Pored toga, otvoriće se mogućnost i za finansiranje aktivnih mera zapošljavanja.

Za te nove projekte je, međutim, potreban decentralizovani sistem korišćenja fondova, a prema rečima zamenika generalnog sekretara Evropskog pokreta u Srbiji (EPUS) Ivana Kneževića, Srbija je sebi za to postavila rok do kraja 2012. godine.

"Potrebno je da obučite nekoliko stotina ljudi za poslove sa kojima se do sada nisu susretali i da uspostavite čitav sistem protoka i dokumentacije i kontrole, kao i finansijski tok", rekao je Knežević, podsetivši da je strategijom iz 2008. godine bilo predviđeno da se taj posao obavi do kraja 2011, ali je rok pomeren.

Među problemima sa kojima će se Srbija suočiti jesu i višegodišnje budžetsko planiranje, koje je potrebno jer su često projekti višegodišnji, kao i nedostatak projektne dokumentacije za predložene projekte.


(Beta/MONDO)