Lideri Evropske unije trebalo bi večeras, na samitu u Briselu, da donesu odluku o kandidaturi Srbije za članstvo u EU, na osnovu preporuke koju su u utorak usvojili šefovi diplomatija na sastanku Saveta za opšte poslove.
Ako lideri EU usvoje tu preporuku, Srbija će status kandidata dobiti nešto više od dve godine nakon podnošenja zahteva.
Pregovori EU i Srbije pre podnošenja kandidature, u decembru 2009. trajali su četiri godine, sa jednogodišnjim prekidom, zbog nedovoljne saradnje vlasti u Beogradu s Haškim sudom.
Odlukom Evropske komisije (EK) od 12. aprila 2005. da Srbija i Crna Gora (SCG) dobiju pozitivnu ocenu Studije o izvodljivosti, dato je zeleno svetlo za početak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU.
Početak pregovora sa EU, na svečanosti u palati bivše državne zajednice SCG objavili su 10. oktobra te godine tadašnji evropski komesar za proširenje Oli Ren, predsednik SCG Svetozar Marović, premijeri država članica Vojislav Koštunica i Milo Đukanović, kao i Dejvid Gauen, ambasador Velike Britanije koja je tada bila predsedavajuća EU.
Pregovori su počeli dva meseca kasnije (7. novembra) kada su se u Beogradu sastali pregovarački timovi EU i SCG, predvođeni direktorom za Zapadni Balkan u Generalnom direktoratu za proširenje EU Rajnhardom Pribeom i šefom diplomatije SCG Vukom Draškovićem.
Pregovori su nastavljeni u aprilu 2006, takođe u Beogradu, jer je EK procenila da je ostvaren napredak u saradnji SCG sa Haškim tribunalom. Dalji pregovori uslovljeni su ostvarenjem pune saradnje Beograda sa Haškim tribunalom.
Mesec dana kasnije, 3. maja 2006, EK je odlučila da suspenduje pregovore o pridruživanju sa SCG, što su podržali šefovi diplomatija EU, jer vlasti u Beogradu nisu dostigle traženi stepen pune saradnje s Haškim sudom i nisu uhapsile i tom sudu izručile pre svega optuženog Ratka Mladića.
U junu te godine Crna Gore je proglasila nezavisnost, posle čega je odvojeno od Srbije nastavila proces pridruživanja. Krajem 2010. joj je odobren status kandidata za članstvo u EU, a u decembru prošle godine EU je odložila odluku o početku pregovora s Crnom Gorom za jun 2012, uz prethodnu procenu ostvarenog napretka.
Zbog prekida pregovora EU i Srbije neke opozicione stranke u Srbiji zatrazile su ostavku premijera Vojislava Koštunice i vlade. Ostavku je podneo samo potpredsednik vlade Miroljub Labus. U međuvremenu, Vlada Srbije je u julu 2006. usvojila Akcioni plan za okončanje saradnje sa Haškim tribunalom.
Prekid pregovora trajao je oko godinu dana, a obnovljeni su nakon hapšenja i izručenja Haškom tribunalu, 31. maja 2007. Zdravka Tolimira, bivšeg načelnika Generalštaba Vojske RS i bliskog saradnika Ratka Mladića.
Pregovori su nastavljeni 13. juna u Briselu, nakon pozitivne ocene haške tužiteljke Karle del Ponte.
U naredna tri meseca održano je pet rundi tehničkih pregovora. Pegovarački tim Vlade Srbije predvodio je potpredsednik vlade Božidar Đelić.
Delegacije Srbije i EU usaglasile su 10. septembra 2007. u Briselu tekst Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. U novembru te godine u Briselu je parafiran ŠP, ali su se njegovom potpisivanju protivile Holandija i Belgija, koje su insistirale da primena sporazuma sa Srbijom bude uslovljena punom saradnjom s Haškim sudom.
EU je ponudila Srbiji 28. januara 2008. godine politički sporazum o jačanju sveukupne saradnje u trgovini, ekonomiji, obrazovanju i liberalizaciji viznog režima za sve srpske građane.
Potpisivanje prelaznog političkog sporazuma bilo je predviđeno za 7. februar, ali je odloženo zbog nesaglasnosti u vladajućoj koaliciji Srbije.
Šefovi diplomatija EU su 29. aprila 2008. odlučili da potpišu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (ŠP) sa Srbijom i istog dana sporazum je potpisan u Luksemburgu.
Sporazum je u ime Srbije potpisao potpredsednik Vlade Božidar Đelić, a u ime EU evropski komesar za proširenje Oli Ren i šef diplomatije Slovenije kao predsedavajuće EU Dimitrij Rupel. Tom činu su prisustvali predsednik Srbije Boris Tadić i šef diplomatije Vuk Jeremić. Primena tog sporazuma uslovljena je punom saradnjom sa Haškim sudom.
U septembru te godine Skupština Srbije je usvojila Zakon o potvrđivanju tog sporazuma.
Sredinom oktobra 2009. EK je pozvala EU da primeni Prelazni trgovinski aporazum sa Srbijom ocenivši da su vlasti u Beogradu dokazale rešenost da se približe EU, da primenjuju trgovinski sporazum i da imaju postojanu saradnju sa Haškim sudom.
Mesec dana kasnije Savet ministara EU usvojio je odluku kojom se građanima Srbije, Crne Gore i Makedonije od 19. decembra ukidaju vize za putovanja u zemlje šengenskog prostora EU.
Na zasedanju u Briselu EU je 7. decembra stavila na snagu Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom, koji predviđa postepenu liberalizaciju trgovine. Sporazum je zvanično stupio na snagu 1. februara 2010.
Srbija je taj sporazum jednostrano počela da primenjuje od 1. januara 2009.
Predsednik Srbije Boris Tadić predao je u Stokholmu, 22. decembra 2009. Švedskoj, koja je tada predsedavala EU, zahtev za prijem Srbije u EU.
Ministri spoljnih poslova EU odlučili su 14. juna 2010. u Luksemburgu da parlamentima svojih zemalja predlože ratifikaciju Sporazuma EU sa Srbijom o stabilizaciji i pridruživanju.
Od 27 članica EU taj sporazum do sada ratifikovalo 24 zemalja. Sporazum još nisu ratifikovale Belgija, Rumunija i Litvanija.
Savet ministara EU zatražio je 25. oktobra 2010. od Evropske komisije da izradi mišljenje o spremnosti Srbije da dobije status kandidata za članstvo u EU s tim što će svaki dalji korak Beograda ka članstvu biti propraćen jednoglasnom saglasnošću Saveta ministara o punoj saradnji Srbije sa Haškim sudom.
U novembru te godine Evropski komesar za proširenje EU Štefan File predao je premijeru Srbije Mirku Cvetkoviću upitnik o zahtevu za članstvo Srbije u Uniji.
Evropski parlament u Strazburu je 18. januara ove godine ratifikovao sporazum Srbije i EU o stabilizaciji i pridruživanju i izglasao Rezoluciju o evropskoj integraciji Srbije.
Premijer Srbije Mirko Cvetković uručio je u Briselu, 31. januara 2011, evropskom komesaru za proširenje Štefanu Fileu, odgovore na upitnik Evropske komisije o sprovedenim reformama i ispunjavanju uslova da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU.
U međuvremenu srpske vlasti su uhapsile i Haškom sudu izručile preostala dva haška begunca Ratka Mladića i Gorana Hadžića.
Evropska komisija (EK) je 12. oktobra prosle godine preporučila da se Srbiji dodeli status kandidata za prijem u EU, "uz razumevanje da će se dijalog Beograd-Priština obnoviti i da će se u dobroj veri sprovesti postignuti dogovori".
Komisija je preporučila da pristupni pregovori počnu čim Srbija ostvari "dodatni značajan napredak u daljoj normalizaciji odnosa sa Kosovom".
Zbog situacije na Kosovu Srbija nije u decembru dobila status kandidata za članstvo u EU. Lideri EU su 9. decembra u Briselu odlučili da se nacrt zaključaka o Srbiji delimično promeni i da se od Saveta ministara EU zatraži da u februaru 2012. izvrši procenu, kako bi lideri Unije početkom marta mogli Srbiji definitivno da odobre status kandidata za članstvo u EU. Evropski savet odlučio je da se Srbiji u martu 2012. odobri status kandidata za članstvo u EU ako dodatno sredi odnose s Prištinom.
Istog dana potpredsednik vlade zadužen za evropske integracija Božidar Đelić podneo je ostavku u skladu sa ranije datim obećanjem da će to učiniti ukoliko Srbija u decembru ne dobije status kandidata.
Krajem prošle nedelje, 24. februara, delegacije Beograda i Prištine postigle su dogovor o regionalnom predstavljanju Kosova i primeni sporazuma o integrisanom upravljanju granicama/prelazima, što je za Srbiju bio jedan od ključnih uslova za sticanje statusa kandidata.
Status kandidata za članstvo u EU jedna je od prvih stepenica na putu ka EU, za kojom sledi odluka o datumu početka pregovora i sami višegodišnji pregovori.
(Beta)
Ako lideri EU usvoje tu preporuku, Srbija će status kandidata dobiti nešto više od dve godine nakon podnošenja zahteva.
Pregovori EU i Srbije pre podnošenja kandidature, u decembru 2009. trajali su četiri godine, sa jednogodišnjim prekidom, zbog nedovoljne saradnje vlasti u Beogradu s Haškim sudom.
Odlukom Evropske komisije (EK) od 12. aprila 2005. da Srbija i Crna Gora (SCG) dobiju pozitivnu ocenu Studije o izvodljivosti, dato je zeleno svetlo za početak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU.
Početak pregovora sa EU, na svečanosti u palati bivše državne zajednice SCG objavili su 10. oktobra te godine tadašnji evropski komesar za proširenje Oli Ren, predsednik SCG Svetozar Marović, premijeri država članica Vojislav Koštunica i Milo Đukanović, kao i Dejvid Gauen, ambasador Velike Britanije koja je tada bila predsedavajuća EU.
Pregovori su počeli dva meseca kasnije (7. novembra) kada su se u Beogradu sastali pregovarački timovi EU i SCG, predvođeni direktorom za Zapadni Balkan u Generalnom direktoratu za proširenje EU Rajnhardom Pribeom i šefom diplomatije SCG Vukom Draškovićem.
Pregovori su nastavljeni u aprilu 2006, takođe u Beogradu, jer je EK procenila da je ostvaren napredak u saradnji SCG sa Haškim tribunalom. Dalji pregovori uslovljeni su ostvarenjem pune saradnje Beograda sa Haškim tribunalom.
Mesec dana kasnije, 3. maja 2006, EK je odlučila da suspenduje pregovore o pridruživanju sa SCG, što su podržali šefovi diplomatija EU, jer vlasti u Beogradu nisu dostigle traženi stepen pune saradnje s Haškim sudom i nisu uhapsile i tom sudu izručile pre svega optuženog Ratka Mladića.
U junu te godine Crna Gore je proglasila nezavisnost, posle čega je odvojeno od Srbije nastavila proces pridruživanja. Krajem 2010. joj je odobren status kandidata za članstvo u EU, a u decembru prošle godine EU je odložila odluku o početku pregovora s Crnom Gorom za jun 2012, uz prethodnu procenu ostvarenog napretka.
Zbog prekida pregovora EU i Srbije neke opozicione stranke u Srbiji zatrazile su ostavku premijera Vojislava Koštunice i vlade. Ostavku je podneo samo potpredsednik vlade Miroljub Labus. U međuvremenu, Vlada Srbije je u julu 2006. usvojila Akcioni plan za okončanje saradnje sa Haškim tribunalom.
Prekid pregovora trajao je oko godinu dana, a obnovljeni su nakon hapšenja i izručenja Haškom tribunalu, 31. maja 2007. Zdravka Tolimira, bivšeg načelnika Generalštaba Vojske RS i bliskog saradnika Ratka Mladića.
Pregovori su nastavljeni 13. juna u Briselu, nakon pozitivne ocene haške tužiteljke Karle del Ponte.
U naredna tri meseca održano je pet rundi tehničkih pregovora. Pegovarački tim Vlade Srbije predvodio je potpredsednik vlade Božidar Đelić.
Delegacije Srbije i EU usaglasile su 10. septembra 2007. u Briselu tekst Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. U novembru te godine u Briselu je parafiran ŠP, ali su se njegovom potpisivanju protivile Holandija i Belgija, koje su insistirale da primena sporazuma sa Srbijom bude uslovljena punom saradnjom s Haškim sudom.
EU je ponudila Srbiji 28. januara 2008. godine politički sporazum o jačanju sveukupne saradnje u trgovini, ekonomiji, obrazovanju i liberalizaciji viznog režima za sve srpske građane.
Potpisivanje prelaznog političkog sporazuma bilo je predviđeno za 7. februar, ali je odloženo zbog nesaglasnosti u vladajućoj koaliciji Srbije.
Šefovi diplomatija EU su 29. aprila 2008. odlučili da potpišu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (ŠP) sa Srbijom i istog dana sporazum je potpisan u Luksemburgu.
Sporazum je u ime Srbije potpisao potpredsednik Vlade Božidar Đelić, a u ime EU evropski komesar za proširenje Oli Ren i šef diplomatije Slovenije kao predsedavajuće EU Dimitrij Rupel. Tom činu su prisustvali predsednik Srbije Boris Tadić i šef diplomatije Vuk Jeremić. Primena tog sporazuma uslovljena je punom saradnjom sa Haškim sudom.
U septembru te godine Skupština Srbije je usvojila Zakon o potvrđivanju tog sporazuma.
Sredinom oktobra 2009. EK je pozvala EU da primeni Prelazni trgovinski aporazum sa Srbijom ocenivši da su vlasti u Beogradu dokazale rešenost da se približe EU, da primenjuju trgovinski sporazum i da imaju postojanu saradnju sa Haškim sudom.
Mesec dana kasnije Savet ministara EU usvojio je odluku kojom se građanima Srbije, Crne Gore i Makedonije od 19. decembra ukidaju vize za putovanja u zemlje šengenskog prostora EU.
Na zasedanju u Briselu EU je 7. decembra stavila na snagu Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom, koji predviđa postepenu liberalizaciju trgovine. Sporazum je zvanično stupio na snagu 1. februara 2010.
Srbija je taj sporazum jednostrano počela da primenjuje od 1. januara 2009.
Predsednik Srbije Boris Tadić predao je u Stokholmu, 22. decembra 2009. Švedskoj, koja je tada predsedavala EU, zahtev za prijem Srbije u EU.
Ministri spoljnih poslova EU odlučili su 14. juna 2010. u Luksemburgu da parlamentima svojih zemalja predlože ratifikaciju Sporazuma EU sa Srbijom o stabilizaciji i pridruživanju.
Od 27 članica EU taj sporazum do sada ratifikovalo 24 zemalja. Sporazum još nisu ratifikovale Belgija, Rumunija i Litvanija.
Savet ministara EU zatražio je 25. oktobra 2010. od Evropske komisije da izradi mišljenje o spremnosti Srbije da dobije status kandidata za članstvo u EU s tim što će svaki dalji korak Beograda ka članstvu biti propraćen jednoglasnom saglasnošću Saveta ministara o punoj saradnji Srbije sa Haškim sudom.
U novembru te godine Evropski komesar za proširenje EU Štefan File predao je premijeru Srbije Mirku Cvetkoviću upitnik o zahtevu za članstvo Srbije u Uniji.
Evropski parlament u Strazburu je 18. januara ove godine ratifikovao sporazum Srbije i EU o stabilizaciji i pridruživanju i izglasao Rezoluciju o evropskoj integraciji Srbije.
Premijer Srbije Mirko Cvetković uručio je u Briselu, 31. januara 2011, evropskom komesaru za proširenje Štefanu Fileu, odgovore na upitnik Evropske komisije o sprovedenim reformama i ispunjavanju uslova da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU.
U međuvremenu srpske vlasti su uhapsile i Haškom sudu izručile preostala dva haška begunca Ratka Mladića i Gorana Hadžića.
Evropska komisija (EK) je 12. oktobra prosle godine preporučila da se Srbiji dodeli status kandidata za prijem u EU, "uz razumevanje da će se dijalog Beograd-Priština obnoviti i da će se u dobroj veri sprovesti postignuti dogovori".
Komisija je preporučila da pristupni pregovori počnu čim Srbija ostvari "dodatni značajan napredak u daljoj normalizaciji odnosa sa Kosovom".
Zbog situacije na Kosovu Srbija nije u decembru dobila status kandidata za članstvo u EU. Lideri EU su 9. decembra u Briselu odlučili da se nacrt zaključaka o Srbiji delimično promeni i da se od Saveta ministara EU zatraži da u februaru 2012. izvrši procenu, kako bi lideri Unije početkom marta mogli Srbiji definitivno da odobre status kandidata za članstvo u EU. Evropski savet odlučio je da se Srbiji u martu 2012. odobri status kandidata za članstvo u EU ako dodatno sredi odnose s Prištinom.
Istog dana potpredsednik vlade zadužen za evropske integracija Božidar Đelić podneo je ostavku u skladu sa ranije datim obećanjem da će to učiniti ukoliko Srbija u decembru ne dobije status kandidata.
Krajem prošle nedelje, 24. februara, delegacije Beograda i Prištine postigle su dogovor o regionalnom predstavljanju Kosova i primeni sporazuma o integrisanom upravljanju granicama/prelazima, što je za Srbiju bio jedan od ključnih uslova za sticanje statusa kandidata.
Status kandidata za članstvo u EU jedna je od prvih stepenica na putu ka EU, za kojom sledi odluka o datumu početka pregovora i sami višegodišnji pregovori.
(Beta)
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Srbija i Aleksa pregazili Dansku u Beogradu: Sad smo na Evropskom prvenstvu!
Primim 160€ penziju, a samo ugalj i drva koštaju 355: Težak život Ukrajinaca, mnogi uzeli rusko državljanstvo
"Dali smo sve da ubedimo Pešića da ostane": Petrušev objasnio šta je najveća razlika u reprezentaciji