Poslednja dodela Oskara bila je jedna od najdosadnijih do sada. Skrivena duboko u nedeljnoj noći, sa dvosatnim Exit-trans DJ inferno uvodom koji samo RTS može da osmisli (mada, ako je neko uspeo da uhvati delić one bizarne i groteskne emisije zvane Hronika FEST-a, zna da i od strašnog postoji strašnije), bez ikakvih gostiju u studiju, sa očajnim Bilijem Kristalom kao domaćinom, kilavim prevodiocem i sa bednom godinom koju je Holivud zabeležio, ova sve užasnija manifestacija nije uspela da me zadrži dalje od sporedne ženske uloge.
Da je krevet bio pravi izbor, rekle su mi i jutarnje vesti o dobitnicima i gubitnicima koje su komotno mogle da budu i sasvim suprotne, a da utisak ostane isti i da se niko ni najmanje ne uzbudi povodom toga.
Slično važi i za FEST koji je, na sopstvenu nesreću, morao da isprati baš takvu godinu ali je, ako ništa drugo, barem imao jednog Pitera Bogdanovića na svojoj strani. Pred početak FEST-a sa setom sam se sećao davnih i divnih dana kada sam gledao i po 5 filmova dnevno, ali samo nakon par dana ovogodišnjeg festovskog iskustva bio sam vrlo srećan što mi život ovog puta ne dozvoljava luksuz celonedeljnog izležavanja u centru Sava. Ništa loše, ipak, o ovogodišnjem FEST-u. Sve okolnosti oko njega dovoljno su depresivne i za ovu reviju i za ovaj grad. Pa kakvi su onda hajlajti sa Oskara i FEST-a? Krenimo od najgoreg...
Da je krevet bio pravi izbor, rekle su mi i jutarnje vesti o dobitnicima i gubitnicima koje su komotno mogle da budu i sasvim suprotne, a da utisak ostane isti i da se niko ni najmanje ne uzbudi povodom toga.
Slično važi i za FEST koji je, na sopstvenu nesreću, morao da isprati baš takvu godinu ali je, ako ništa drugo, barem imao jednog Pitera Bogdanovića na svojoj strani. Pred početak FEST-a sa setom sam se sećao davnih i divnih dana kada sam gledao i po 5 filmova dnevno, ali samo nakon par dana ovogodišnjeg festovskog iskustva bio sam vrlo srećan što mi život ovog puta ne dozvoljava luksuz celonedeljnog izležavanja u centru Sava. Ništa loše, ipak, o ovogodišnjem FEST-u. Sve okolnosti oko njega dovoljno su depresivne i za ovu reviju i za ovaj grad. Pa kakvi su onda hajlajti sa Oskara i FEST-a? Krenimo od najgoreg...
RATNI KONJ
Ratni konj je šokantno loš film, čak i za standardne Stivena Spilberga iz poslednjih mnogo godina. Normalno, on izgleda fantastično, ali sam koncept filma u kojem se prati sudbina jednog konja kroz isparenja remarkovskih romana o Prvom ratu, toliko je otvoreno manipulativan i besmislen, da sam već tokom prve polovine filma u glavi pravio novu South Park epizodu, poput one koje su Trej Parker i Mat Stoun već napravili povodom četvrtog Indijane. Šteta što Spilberg ipak nije otišao i korak dalje pa da je podario konju moć govora, ali ko zna kakav bismo izliv besa čuli i od nesrećne životinje. Cheesy cheese, što bi rekli nerdovi.
GLUMAC
Trijumfalni pobednik ovogodišnje dodele nagrade Oskar, znate već, nemi je film, crno-beli naravno. Inače, tek drugi nemi film u istoriji ove nagrade. Ali realno, da su se dvadesetih godina delili Oskari, skoro sam siguran da bi ''Glumac'' imao ozbiljan problem da dobije i nominaciju za najbolji film.
Uostalom, konkurencija bi mu bilo neko remek-delo Čarlija Čaplina, D.W. Grifita, Frica Langa ili, recimo, Murnaua. Tako da ovogodišnja nagrada filmu ''Glumac'' više govori o vremenu u kojem smo se zatekli. Da budem potpuno jasan, ''Glumac'' je dosta dobar i gledljiv film, na trenutke možda čak i sjajan, ali i pored dobre volje nisam uspeo da shvatim kome se i pored svega obraća ovaj film. On nam ne saopštava ništa što nam već nisu pokazali filmovi iz te epohe, a nema ni nekih bitnih kopči sa sadašnjošću. Čak je i priča prežvakana - zvezda nemog filma ne može da se prilagodi novotariji zvanoj zvučni film. Baš originalno.
Uostalom, konkurencija bi mu bilo neko remek-delo Čarlija Čaplina, D.W. Grifita, Frica Langa ili, recimo, Murnaua. Tako da ovogodišnja nagrada filmu ''Glumac'' više govori o vremenu u kojem smo se zatekli. Da budem potpuno jasan, ''Glumac'' je dosta dobar i gledljiv film, na trenutke možda čak i sjajan, ali i pored dobre volje nisam uspeo da shvatim kome se i pored svega obraća ovaj film. On nam ne saopštava ništa što nam već nisu pokazali filmovi iz te epohe, a nema ni nekih bitnih kopči sa sadašnjošću. Čak je i priča prežvakana - zvezda nemog filma ne može da se prilagodi novotariji zvanoj zvučni film. Baš originalno.
IMAMO PAPU
Eto, čak sam se naterao da gledam i Nanija Moretija. Ali na kraju se i nisam proveo tako loše. Iako o Vatikanu i organizovanoj religiji uopšte baš i nemam neko briljantno mišljenje, štaviše, ''Imamo Papu'' je prilično šarmantan film o Papi koji pred samo ustoličenje dobija panični napad i neizlečiv strah od uloge koju nikako nije želeo. Prvo pokušava sa terapeutom, ali slabo ide i njemu i šrinku, pa zato beži iz Vatikana. I dok on (Mišel Pikoli) tako luta ulicama Rima i dok vernici iščekuju beli dim, kardinali pokušavaju da na svoj način prekrate vreme.
Petarpanovski pristup Moretija čini ovaj film bajkovito dirljivim i nepretencioznim. Sasvim obična priča, dakle, o grupi ljudi koja u stvarnosti ne postoji. Ni blizu. Moreti bi valjda voleo da živi u svetu u kojem su crkva i sveštenici, bilo kog opredeljenja, ovako dragi, dobronamerni i simpatični. Ko ne bi?
Petarpanovski pristup Moretija čini ovaj film bajkovito dirljivim i nepretencioznim. Sasvim obična priča, dakle, o grupi ljudi koja u stvarnosti ne postoji. Ni blizu. Moreti bi valjda voleo da živi u svetu u kojem su crkva i sveštenici, bilo kog opredeljenja, ovako dragi, dobronamerni i simpatični. Ko ne bi?
POTOMCI i MARTOVSKE IDE
U ''Potomcima'' Džordž Kluni igra muškarca koji ostaje bez žene koja ga, ispostavlja se, baš i nije volela. Ostaje sa dve ćerke sa kojima mora da izgradi nove odnose i sa odlukom šta sa porodičnim nasledstvom vrednim stotine milona dolara.
Njegov izbor je da na Havajima pronađe švalera svoje bivše. Ne zvuči bog zna kako atraktivno, ali Aleksandar Pejn je reditelj ovog filma, a na pomen tog imena obavezno je podsećanje na ''Stranputice'', film slične atmosfere i opuštenosti. Ipak, malo više gorčine umesto saharinskog razrešenja i imali bismo možda i reprizu onog trijumfa koji je Pejn doživeo sa ''Stranputicama''.
- MARTOVSKE IDE-
Još jedan film sa Klunijem, koji ovde čak i režira. Ovog puta sa političkom pričom i svim prljavštinama koje izborne kampanje donose. Mračna strana američke politike, mada nije jasno da li svetla strana uopše postoji. Politike globalno, naravno, naročito u vreme izbora. Tu su svi elementi koji se očekuju od ovako angažovane političke drame - cinizam, ispolirani dijalozi, istinoljubivost, moralne zasede, sve je tu da zadovolji mejnstrim demokrate i liberale. Bez zuba, dakle.
Njegov izbor je da na Havajima pronađe švalera svoje bivše. Ne zvuči bog zna kako atraktivno, ali Aleksandar Pejn je reditelj ovog filma, a na pomen tog imena obavezno je podsećanje na ''Stranputice'', film slične atmosfere i opuštenosti. Ipak, malo više gorčine umesto saharinskog razrešenja i imali bismo možda i reprizu onog trijumfa koji je Pejn doživeo sa ''Stranputicama''.
- MARTOVSKE IDE-
Još jedan film sa Klunijem, koji ovde čak i režira. Ovog puta sa političkom pričom i svim prljavštinama koje izborne kampanje donose. Mračna strana američke politike, mada nije jasno da li svetla strana uopše postoji. Politike globalno, naravno, naročito u vreme izbora. Tu su svi elementi koji se očekuju od ovako angažovane političke drame - cinizam, ispolirani dijalozi, istinoljubivost, moralne zasede, sve je tu da zadovolji mejnstrim demokrate i liberale. Bez zuba, dakle.
DNEVNIK OPIJANJA
Sulud je svako ko pokuša da pravi film po romanu Hantera Tompsona, a ''The Rum Diary'' je, čini se, posebno nemoguća misija. Iako je Džoni Dep nekako tipski predodređen da igra Hanterovog pijanca i iako je ovde posebno dobar kao pijandura (bez trunke preterivanja i afektiranja), ''Dnevnik opijanja'' je nedopustivo prazan i dosadan film sa samo povremenim ingeniozno dočaranim delovima Tompsonove knjige. Tako je, na primer, urnebesna jedna od završnih scena u kojoj naši junaci idu kod proročice hermafrodita. Ali da li je to dovoljno za fanove Hantera Tompsona - možda čak i jeste, ali za ostale je teško reći.
U svakom slučaju, proza veličanstvenog pisca i ''gonzo'' novinara, svakako ne zaslužuje prosečne filmove.
U svakom slučaju, proza veličanstvenog pisca i ''gonzo'' novinara, svakako ne zaslužuje prosečne filmove.
VOZAČ
''Vozač'' je bez konkurencije najbolji film i FEST-a i oskarovske agonije. Rajan Gosling je holivudski kaskader, mehaničar i šofer za bekstva prilikom pljački koji u najveću nevolju upada kada pokuša da pomogne svojoj komšinici. Ali nemam puno toga više da kažem o ovom filmu nakon mog prijatelja G, koji mi je, pre par dana, poslao svoju impresiju. Kaže G, između ostalog: Drive bi bio onaj b-triler kakvih dobiješ bar 10 godišnje (od Amera ili drugih). U ovom pišljivom svetu ‘’Drive’’ je onaj film koji dobiješ možda dvaput u životu, jednom da se zaljubiš u umetnost i pripovedanje i određeni žanr i određenu poetiku i odrediš se kao ljudsko biće, drugi put da se podsetiš zašto se time i dalje baviš. Bar je sa mnom tako. Gledao sam ga kao da gledam prvi film u životu, kao kad su Klajva Barkera prvi put odveli na Psiho ili Rozmarinu bebu. Kao neka inicijacija.
I još svašta pominje G. u svom izlivu emocija. Volter Hil je napravio već jedan ovakav film i ove reči su me podsetile na to vreme i na ovakve filmove koji se, eto, sve ređe dešavaju. Skoro nikada.
Inaače, reditelj filma je neki meni potpuno nepoznat Danac, Nikolas Finding Refn, za kojeg nikad nisam čuo. Odoh da overim ostatak njegove filmografije, ovo ne može da bude incident. A vi svi, pokušajte da pronađete još nešto zanimljivo na ovogodišnjem FEST-u, dok još traje. Good luck.
I još svašta pominje G. u svom izlivu emocija. Volter Hil je napravio već jedan ovakav film i ove reči su me podsetile na to vreme i na ovakve filmove koji se, eto, sve ređe dešavaju. Skoro nikada.
Inaače, reditelj filma je neki meni potpuno nepoznat Danac, Nikolas Finding Refn, za kojeg nikad nisam čuo. Odoh da overim ostatak njegove filmografije, ovo ne može da bude incident. A vi svi, pokušajte da pronađete još nešto zanimljivo na ovogodišnjem FEST-u, dok još traje. Good luck.
