"Ta granica, naravno, ne znači da je postavljena tu da se nipošto ne može preći, ona se može preći, ali u kratkom roku i uz obavezu formiranja jednog vrlo ozbiljnog plana povratka javnog duga u zacrtani okvir", istakao je Šoškić u intervjuu Tanjugu.

"To je nešto što naša zemlja mora da učini u narednom periodu, to je deo Zakona o budžetskom sistemu, i ono što se nekada gubi iz vida, to je da rešavanje problema zemlje kao što je naša ne može biti u tome da se nastavi sa podizanjem javnog duga", ocenio je guverner.

Prema njegovim rečima, ubrzani rast javnog duga pre ili kasnije doveo bi do jedne vrste "tržišne kazne", odnosno tržište bi samo po sebi procenilo da javni dug Srbije zahteva veću kamatnu stopu.

Šoškić je ukazao da javni dug finansiran skupljim izvorima izaziva veće godišnje otplate i s druge strane, "ukoliko se to odrazi na kretanje deviznog kursa, kao posledica nižeg nivoa poverenja u našu zemlju, onda će devizna komponenta našeg javnog duga u odnosu na BDP da dodatno poraste".

"Ako imate u vidu mogućnost da stopa ekonomske aktivnosti u našoj zemlji raste po stopi manjoj nego što smo ranije pretpostavljali, što znači i manje budžetske prihode, onda je sasvim jasno i opravdano bilo što je NBS u više navrata upozoravala da je potrebno da učinimo dodatni napor da dobijemo pozitivnu reviziju aranžmana sa MMF-om i da razmišljamo o alternativnim scenarijima koji će vrlo odlučno da zaustave prirast javnog duga naše zemlje u narednom periodu", naveo je guverner.

Šoškić je istakao da Srbija ne sme da izgubi iz vida da je poslednjih nekoliko godina prirast javnog duga bio izuzetno visok - "mi smo počeli pre nekoliko godina sa odnosom javnog duga prema BDP-u koji je bio ispod 30 odsto, a sada smo praktično na granici onoga što je dozvoljeno Zakonom o budžetskom sistemu".

"To po zakonu izaziva potrebu naše vrlo ozbiljne reakcije bez odlaganja i ja verujem da ćemo kao država imati snage da na vreme to uradimo", dodao je guverner.

On je izrazio očekivanje da će, ako se što pre izvrši rebalans budžeta i obezbedi pozitivna revizija aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, i ako se tome doda i kandidatura za članstvo u EU, percepcija rizika Srbije će da se menja u dobrom pravcu i da će to biti put da se situacija srednjoročno i dugoročno stabilizuje.

Šoškić je napomenuo i da je kretanje deviznog kursa uvek posledica, a ne uzrok problema, i da zemlje koje imaju tendenciju da više troše nego što proizvode, da odlažu strukturne reforme i nemaju visoki nivo fiskalne odgovornosti po pravilu imaju problema na tržištima.

"Neke od tih zemalja gledamo u našem neposrednom susedstvu i unutar EU, postoje problemi sa finansijskim tržištima, u smislu da raste cena finansiranja njihovog javnog duga, i u slučaju nekih drugih zemalja nestabilnost na deviznom tržištu".

"Srbija bi svakako trebalo da izbegne tu sudbinu, a ja mislim da ima šansu da to učini, ukoliko uradimo ono što je svima dobro poznato, a to je jedna vrlo temeljna racionalizacija ukupnog javnog sektora, dakle strukturne reforme bez odlaganja i podizanje nivoa svesti da kao zemlja samo možemo da trošimo ono što stvaramo", naglasio je guverner.

"Svako drugo ponašanje pre ili kasnije dobija svoju cenu na ovaj ili onaj način, to ne mora biti samo pitanje deviznog kursa koji bi dugoročno onda verovatno bio manje stabilan, to je onda pitanje i ukupnih perspektiva privrednog razvoja naše zemlje", dodao je on.

Prema rečima Šoškića, kada strani investitori posmatraju Srbiju, oni pre svega žele da vide koliko je dugoročno održiva makroekonomska pozicija zemlje, odnosno da li imamo odgovarajući nivo deviznih rezervi i parametre zaduženosti koji obezbeđuju da se kao zemlja na međunarodnom tržištu možemo javiti kao dužnik koji će redovno izmirivati svoje obaveze.

(Tanjug)