Veče crno-belih u Jugoslovenskom Dramskom Pozorištu.

Veče za sećanje. Veče za pamćenje.

Pre tačno 20 godina, Košarkaški klub Partizan postao je prvak Evrope. Ne bilo kako, igrajući u Španiji, gostujući kod kuće, mladi tim još mlađeg trenera rušio je velikane pred sobom i otišao na sada već čuveni Fajnal-for u Istanbul, stigao do sada već čuvenog finala sa Huventudom i...

...pobedio zauvek čuvenom trojkom Aleksandra Saše Đorđevića.

"I onda je Sale uzeo loptu i dao koš", prisetio se u dokumentarcu "Ima jedan tim", tadašnji as, a sada predsednik crno-belih Predrag Saša Danilović.

Lepši povod da se legende najtrofejnijeg srpskog košarkaškog kluba okupe na jednom mestu, u Velikoj Sali JDP, nije mogao da postoji.

"Igrao sam u timu, u kojem snovi malo žure...", prisetio se Danilović na svečanoj akademiji, koja je u ponedeljak uveče počela horskim izvođenjem nezvanične himne crno-bele prodice, u kojoj dominiraju stihovi "ljubav prema klubu, ne može da prestane", a u izvođenju Akademskog hora "Branko Krsmanović".

Potom, isti hor otpevao je i "Odu radosti", u čast kluba koji u vitrinama ima titulu prvaka Evrope, tri Kupa Radivoja Koraća, 18 nacionalnih titula, 13 Kupova i pet šampionskog prstenova regionalne košarkaške lige.

"Igra je kažu Italijani: Zver od koje gineš i život stičeš!! 'La bestia che ti vivifica e uccide...' U Partizanu sam naučio da najdarovitiji dobijaju šansu, samo ako najviše treniraju. Igra je surovo pozorište. Svoje mesto moraš sam da zaslužiš. Sud igre je strašan kao strašni sud. Strašan i pravedan", slikovito je govorio Danilović.

"Te godine, kada sam došao u Partizan, pobedili smo tri bivša evropska prvaka, Cibonu, Jugoplastiku i Kantu, a Danilo Šotra napisao je da 'Partizan igra kao Lejkersi'. Ako je preterao, bio je u pravu", rekao je Danilović, koji je potom podsetio da je kasnije ekipa sa prosekom godina ispod 22 postala prvak Evrope igrajući domaće utakmice u Fuenlabradi.

"Dobrovoljni azil pronašli smo u Fuenlabradi, to je bio pravi izbor. Pobedili smo legendarnom trojkom Saše Đorđevića, siguran sam da je to do danas Željku Obradoviću najdraža titula. Partizan je pre 20 godina postao član okruglog stola vitezova evropske košarke", dodao je Danilović i istakao u šekspirovskom maniru:

"Nema veće vlastele od Grobara, jer nema, druže moj, veće gospode od Partizanovca".

Ovo jedinstveno veče prošlo je bez Aleksandra Đorđevića, Željka Rebrače i Nikole Lončara, uz pokojnog Dragišu Šarića jedine igrače iz istanbulske generacije koji, nažalost, nisu bili u sali.

Ostali, Predrag Danilović, Ivo Nakić, Zoran Stevanović, Vladimir Dragutinović, Željko Rebrača, Mlađan Šilobad i Slaviša Koprivica, bili su tu.

"U povesti ratovanja piše: da je među prestolnim gradovima ponajteže osvojiti Konstantinopolj, Carigrad, Istanbul! A T. S. Eliot u jednoj pesmi kaže da je april najsuroviji mesec. Zato je Partizan, zato su Grobari, odlučili da baš u aprilu osvoje Carigrad!", istakao je Danilović i dodao:

"Posle finala tog aprila, jedan pisac, grobar od rođenja, napisao je da čudesna kupola na Aja Sofiji, najlepšoj građevini u Vizantijskom carstvu ima 71 prozor. Đorđević, sa 68:70, na 71:70! Od tog aprila Partizan je član okruglog stola vitezova evropske košarke. Tako je nastavio nisku osvajanja titula u bogatoj tradiciji Sportskog društva Partizan".

Svoja mesta zauzeli su Dragan Kićanović, koji je i predložio da Željko Obradović leta 1991. godine prekine igračku karijeru i postane praktično trener bez dana iskustva, zatim Dražen Dalipagić, tadašnji sportski direktor crno-belih Milenko Savović, pomoćni trener Velimir Gašić... Bili su tu i Žarko Paspalj, Milovan Kime Bogojević, Goran Grbović, Miško Marić, Duško Vujošević, Žarko Zečević, Aleksandar Šoštar, Dejan Udovičić, Ivica Dačić...

Posebnu čast, Danilović je ukazao legendarnom tandemu Kića/Praja.

"Uzlet Partizana počeo je dolaskom dražena Dalipagića i Dragana Kićanovića. Dva asa! Najbolji tandem u istoriji svetske amaterske košarke. Prvu titulu prvaka Jugoslavije Partizan je osvojio 25. marta 1976. godine i tako ušao u red velikih jugoslovenskih i evropskih timova. Trener ekipe bio je Reba Ćorković".

Impresivno je bilo prisustvo trojice trenera, koji su Partizan vodili na četiri Fajnal-fora 1988, 1992, 1998 i 2010. godine: Duško Vujošević, Željko Obradović i Milovan Bogojević.

"Tradicija je lepota koju čuvamo, a Partizan je, ne samo zbog titula, najbolji klub u Srbiji. Partizan je i jednistven klub u svetu po broju igrača koji su igrali u NBA ligi i Partizan ima bar tri idealne petorke koje bi zauzele visoko mesto u toj ligi", istakao je legendarni bek Partizana, sada prvi čovek kluba.

Priču o slavnim vremenima slušali su i aktuelni prvotimci Partizana, kao i trener Vlada Jovanović, uz mnoštvo ličnosti iz sveta kulture, filma, muzike, pozorišta, sporta, politike... Među zvanicama bili su i Partizanovi domaćini iz Fuenlabrade, koje je predvodio tadašnji gradonačelnik malog grada u blizini Madrida, a sadašnji predsednik KK Fuenlabrada, Hoze Kitana. Njemu je Danilović uručio plaketu KK Partizan, dok je domaćinu pripao dres Fuenlabrade sa brojem "20" i imenom - Partizan!

"Poslednjih godina Partizan je šampion države i ima evropsku adresu. Važnije od pobeda u Moskvi, Madridu, Rimu, Atini i Istanbulu je to što je Partizan sistematskim radom postao institucija… Akademija… Škola… Tu školu je, na terenu, vodio Duško Vujošević, a nastavio Vlada Jovanović. U Partizanu igrač mora da bude najviše veran svom daru, mora da nauči da je u radosti treninga najveći izvor energije", istakao je Danilović da Partizan ne bi bio to što jeste da nema navijače, koje je Željko Obradović nazvao "najboljima u Evropi".

Na kraju, pre prikazivanja dokumentarca, zlatna generacija crno-belih popela se na "daske koje život znače" i poklonila se, uz ovacije koje su trajale nekoliko minuta, baš kao i kada se prisutnima obraćao Želimir Željko Obradović.

Pogledajte dokumentarni film španskog "Kanala +", pod imenom "Partizan iz Fuenlabrade".



(MONDO)