U borbi za glasove, obećanja stranaka, kako su ocenili, ostavljaju "gorak ukus u ustima" da se građanima ponovo nudi "čarobni štapić", iako su ta obećanja, posebno partija koje su učestvovale na vlasti, nešto umerenija nego u prethodnom periodu.

Dosadašnji tok kampanje, kako su naveli, pokazao je da među stavovima stranaka nema značajanijih razlika, budući da se sve zalažu za borbu protiv korupcije i partijskog zapošljavanja, povećanje životog standarda, ali se veće razlike jedino vide po pitanju daljeg puta zemlje ka EU.

Prema mišljenju predsednika "Transparentnost Srbija" Vladimira Goatija, "partijski pejzaž" raznolikim čine, pre svega, stavovi o evrointegracijama DS S, SRS i Pokreta Dveri, koji prvi put izlazi pred birače.

"U vrhu spiska tema su borba protiv korupcije i za profesionalizaciju državne uprave, a sve partije su manje više za poboljšanje životnog standarda i zaposlenosti. Nema velikih razlika. Ključna je ona prema pristupanju EU", rekao je Goati Tanjugu.
Manje razlike među strankama mogu se uočiti i po pitanju Kosova i Metohije, iako se nijedna ne zalaže da Srbija prizna nezavisnost južne pokrajine.

"Razlike postoje, ali u pogledu toga šta treba činiti, da li treba napraviti neki korak ka formalnom priznavanju", rekao je Goati.

Razlike u stavovima prema evrointegracijama uslovile su i razlike u pogledima na ekonomski oslonac zemlje, pa tako se stranke poput DS S i SRS, koje se protive daljem putu u EU zalažu i za tešnju ekonomsku saradnju sa drugim zemljama, pre svega Rusijom.

Tako DSS pored priče o rastu standarda, pokretanju domaće proizvodnje, zakonu o javno privatnom partnerstvu insistira i na 10 milijardi ruskih investicija.

Međutim, Goati ne vidi kao realnu mogućnost da iz Rusije u Srbiji stigne "fantastičnih 10 milijradi dolara". "To je moguće, ali verovatno koliko i Nikolićeva teza o hlebu za dva dinara", smatra Goati, koji ne vidi značajnije razlike između stavova stranaka evropske orijentacije, kao što su DS, URS, LDP.

On je mišljenja da se jedino izdvaja URS insistiranjem na regionalizaciji zemlje i ravnomernom razvoju, dok se između demokrata i liberala primećuje razlika u tome što se čini da su "liberali u većoj meri spremni da priznaju realnost nastalu nakon 1999. godine, a da u isto vreme ne priznaju Kosovo u punoj snazi".

U dosadašnjoj izbornoj utakmici demokrate su insistirale na očuvanju radnih mesta, novim investicijama i novim radnim mestima, podsticajnim merama za zapošljavanje žena, afirmaciji malih i srednjih preduzeća, a naprednjaci na 100 milijardi stranih investicija za 10 godina, povećanju agrarnog budžeta, povećanju standarda i takođe novim radnim mestima.

Rešavanje nezaposlenosti, razvoj agroindustrije i privredne proizvodnje, rast standarda penzionera i zalaganje države da popravi probleme nastale lošom privatizacijom neka su od obećanja koalicije SPS-PUPS-JS, dok URS obećava bolji rad administracije, podršku malim i srednjim preduzećima, ukidanje nameta privredi i nepotrebnih lokalnih taksi.

“Adut” koalicije "Preokret" je insistiranje na smanjenju javne potrošnje, rebalansu budžeta u skladu sa primedbama MMF, uvođenje nadzora i radikalno rezanje troškova najvećih gubitaša.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić smatra da se kao i u prethodnim kampanjama pokazalo da stranke obećavaju mnogo toga što se ne realizuje, da su sve orijentisane na ključne probleme i nude manje-više slična rešenja.

"Razlika je u tome što se neke orijentišu na zemlje EU, a neke kao DS S računaju na ruski kapital, ali ostaje opšti utisak da ne nude ništa novo. Ta obećanja se svode na analizu postojećeg stanja bez uverljivih rešenja kako će rešiti goruće probleme", istakao je Savić.

"Kuriozitet" ove kampanje je to što su pojedine vladajuće stranke, kako je rekao, "žešće" u kritici ekonomske situacije, nego neke opzocione i kritikuju rezultate vlada u protekloj deceniji, kao da nisu sedeli u njima.

Ipak, kako je rekao, za razliku od ranijih kampanja kada su stranke izalazile sa "fantastičnim projekcijama" obećavajući stotine hiljada radnih mesta, strane investicije sada su umerenije, posebno one iz pozicije, jer su "izgleda shvatile da se to ne može ostavriti".

"Naprednjaci su prednjačili u tim obećanjima kada su govorili o 100 milijaradi stranih investicija, prokopavanju kanala i stavaranju veze sa Grčkom, ali mislim da su shvatili da bombastične izjave ne prolaze kod birača. Možda je najdosledniji u obećanjima Popović, koji govori o 10 milijardi ruskih sredstava, a znamo da te milijarde ne dolaze tako lako u Srbiju", rekao je Savić.

Profesor Ekonomskog fakulteta je rekao da se donekle može razumeti opozicija koja koristi sva raspoloživa sredstva da bi došla na vlast, ali da ostaje "gorak ukus u ustima" da sve stranke ponovo obećavaju "čarobni štapić".

(Tanjug)