U ponoć, 5. maja, postalo je jasno da će na prvim izborima za predsednika Fudbalskog kluba Crvene zvezde navijači sa pravom glasa moći da glasaju za jednog kandidata - aktuelnog Vladana Lukića.

Po isteku roka, nijedna druga kandidatura osim Lukićeve nije stigla na adresu Ljutice Bogdana 1a, pa će zvezdaši 25, 26. i 27. maja moći da glasaju samo za jednog kandidata, koji je postao predsednik Crvene zvezde na Skupštini održanoj maja 2009. godine.

Lukićevu kandidaturu, između ostalih, podržali su aktuelni trener Robert Prosinečki, prvi čovek Sportskog društva prof. dr Petar Škundrić, veliki broj bivših asova poput Miodraga Belodedića, Darka Pančeva, pa i Stevana "Dike" Stojanovića, koji je svojevremeno bio u otvorenom sukobu sa Lukićem. Među "lobistima" su i brojne poznate ličnosti, glumci, pevači, novinari, ali i političari iz sastava aktuelnog rukovodstva.

Oni su u obrazloženju podneska, koji je moralo da podrži najmanje 500 osoba prema Izbornom pravilniku, naveli da je "Lukić imao i ima hrabrosti da vodi klub u najtežim vremenima u njegovoj istoriji", kao i da "zajedno sa svojim saradnicima rešava nasleđene probleme i postavlja temelje savremenog kluba", navedeno je na zvaničnom portalu Crvene zvezde.

Lukić je, po dolasku u klub, objavio trogodišnji plan po kojem je u aktuelnoj sezoni 2011/12 bila predviđena titula i učešće u Ligi Evrope.

Nijedno nije ostvareno, u trećoj sezoni od Lukićevog dolaska Crvena zvezda će se 16. maja boriti za drugi Kup, a tek ovog proleća prekinuta je dominacija Partizana u međusobnim susretima, ne i u osvajanju titula.

Gde je pogrešio prvi čovek kluba, verovatno i novi-stari predsednik? Da li u proceni onoga što je moguće uraditi za tri sezone ili u odlukama koje je donosio potom i u korist toga?

Verovatno je Lukić pogrešio i u jednom i u drugom.

Jer, klub u kojem su bili isečeni telefoni, čiji su igrači bežali na aerodrom, a klincima iz Omladinske škole kradene stvari u svlačionicama, koji je već bio prezadužen i igrački opustošen, nije bio realan kandidat za titulu i učešće u Evropi u zacrtanom periodu - što se i potvrdilo.

S druge strane, Lukić i njegovi saradnici tek su ove zime, 2012. godine, shvatili kakve su kadrovske greške pravili, bilo da su u pitanju igrači koji su dovođeni, bilo treneri koji su smenjivani i postavljani. Pa čak i po pitanju onoga kome je povereno da procenjuje ko su igrači i treneri za Zvezdu.

Tek ovog proleća, čini se da su u sportskom smislu crveno-beli krenuli putem na čijem se kraju nazire titula i Evropa, a to je kontinuitet u radu jednog trenera i dovođenje mladih, talentovanih, srpskih fudbalera, osvedočenih zvezdaša. I tek onda nadogradnja kvalitetom iz inostranstva...

Sve ono pre toga bilo je lutanje u tunelu.

Da li je svetlo koje se ukazalo kraj tunela ili možda voz koji dolazi, pokazaće naredni potezi Lukićeve uprave, koja će sasvim očekivano dobiti novi mandat da vodi klub.

Ništa manje dramatična borba od one na terenu za izlazak u Evropu i prekid petogodišnje vladavine najomraženijeg kluba među zvezdašima, Lukića i njegove saradnike očekuje i na poslovnom planu. I u tom zatečenom mulju, Lukićeva uprava nije se odmah snašla i nije isprva vukla prave poteze.

Ali i tu se može prepoznati svetlo na kraju tunela.

Egzaktne brojke oko zatečenog i aktuelnog duga teško se mogu dobiti, ali ono što je moglo da se sazna je da je u maju 2009. godine dug FK Crvena zvezda iznosio oko 24 miliona evra, a čelnici kluba tokom ove sezone priznali su da se on kreće izmešu 32 i 34 miliona evra - dakle, uvećan je.

S druge strane, klub koji je bio na rubu raspada u organizacionom smislu (isključeni telefoni, zatvoren restoran, raspuštena Omladinska škola...), iako sa povećanim dugovima počeo je da funkcioniše i živi koliko-toliko normalno, da se takmiči i vuče poteze na poslovnom planu, pa je tako veliki plus Lukićevog tima to što je obezbeđen ugledan i jak sponzor u vidu "Gasproma" (što šampionu Partizanu recimo nije pošlo za rukom).

U međuvremenu, u saradnju sa Crvenom zvezdom ušli su i "Telekom Srbija", "Hjundai" i mnogi drugi sponzori, a najavljeni su i neki mega projekti, poput izgradnje novog sadiona i "Zvezdanog grada". Iako mnogi skeptici smatraju da se radi o vešto osmišljenoj kampanji, brojni potpisani predugovori i pojavljivanje zainteresovanih investitora nagoveštavaju da se na tom projektu ozbiljno radi.

A, najvažnije u svemu je glagol - raditi!

Rad Lukićevom timu niko ne može da ospori, što svedoče i brojni reklamni baneri u Ljutice Bogdana i povratak navijača na tribine, ali pitanje je samo efikasnosti i uspešnosti rukovodstva crveno-belih u tim svojim naporima. Da je i dalje teško, svedoči i problem Crvene zvezde sa UEFA licencom. Prva suspenzija iz evro-kupova u istoriji kluba bila bi veliki, veliki šamar u kampanji Vladana Lukića za novi mandat i izbegnut je samo zahvaljujući intervenciji države.

Tu se vraćamo na početak priče i to da li je Lukić bio realan 2009. godine kada je najavio titulu i Ligu Evrope. Sa zatečenim dugom od više od 20 miliona evra i svega četvoricom igrača pod ugovorom, očito da nije.

Da li je u odnosu na sve otežavajuće uslove u kojima je radio bio uspešan i domaćinski predsednik Crvene zvezde prethodne tri godine?

E, to je pravo pitanje na koje odgovor znaju samo navijači Crvene zvezde i izlaznost na prvim ikada izborima tog tipa u srpskom fudbalu će pokazati šta oni misle o svemu... I to je jedan od Lukićevih pluseva - promena Statuta i izbori na kojima svaki zvezdaš može da pokaže šta misli o onome ko vodi klub.

(N. Janković - MONDO, foto: MN Press)