"Centru je krajem marta istekao rok za postavljanje staraoca, ali i posle više urgencija suda, to nije učinjeno, a sudija ne može da zakaže ročište za utvrđivanje činjenica o njegovoj smrti dok se taj uslov ne ispuni", rekla je danas Tanjugu portparol Prvog osnovnog suda Gordana Vuković.

Bez dokaza o smrti, Viši sud ne može da odluči o zahtevu za rehabilitaciju Mihailovića, odnosno da poništi presudu od 15. jula 1946. godine, kojom je on osuđen na smrt streljanjem, pošto nema zvaničnih podataka o tome gde je i kad pogubljen i sahranjen.

U Centru za socijalni rad Tanjugu je danas rečeno da zaposleni u toj ustanovi štrajkuju od 2. aprila i da se štrajk nastavlja do daljeg, odnosno do ispunjenja njihovih zahteva.

Punomoćnik udruženja koja su tražila rehabilitaciju Mihailovića advokat Zoran Živanović rekao je Tanjugu da je podneo zahtev sudu da on postavi staraoca, pošto Centar ne odgovara na zahteve suda.

"Po Zakonu o vanparničnom postupku privremenog staraoca može da postavi bilo Centar, bilo sud i ja očekujem da će sud narednih dana odgovoriti na naš zahtev", rekao je Živanović.

On je napomenuo da je za privremenog staraoca Mihailoviću predložio jednog advokata ali da sud nije obavezan tim predlogom i da može da postavi koga on smatra za shodno.

Tokom postupka za rehabilitaciju, koji traje više od godinu dana pred Višim sudom u Beogradu, ni predlagači rehabilitacije niti sud nisu uspeli da pribave dokaz o Mihailovićevoj smrti od Bezbednosno informativne agencije, Istorijskog arhiva i matičara opštine Ivanjica u kojoj je Mihailović rođen.

Jedini trag o Mihajlovićevoj smrti, koji su sudu dostavili predlgači, je izveštaj lista "Borba" koji je 18. jula 1946. objavio da je nad Mihailovićem izvršena smrtna kazna streljanjem dan ranije.

Državna komisija za tajne grobnice streljanih posle Drugog svetskog rata utvrdila da je Mihailović streljan na Adi Ciganliji 17. jula 1946. godine.

Poništenje presude od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, kao i vraćanje građanskih prava, zahtevom za rehabilitaciju zatražio je njegov unuk Vojislav Mihailović, koji nije prisustvovao nijednom održanom ročištu.

Pridružili su mu se Srpska liberalna stranka, s akademikom Kostom Čavoškim na čelu, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.

Predlagači zahteva tvrde da Mihailović nije imao pravo na odbranu i nije video svog advokata do početka suđenja. On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje.

Zahtevom za rehabilitaciju zatraženo je poništenje presude kojom je Draža Mihailović osuđen na smrt i kojom su mu prethodno oduzeta sva građanska prava.

Mihailović je, dva dana po donošenju sporne presude, 17. jula 1946. godine streljan kao državni neprijatelj "broj jedan".

Državna komisija utvrdila je da je Mihailović ubijen na Adi Ciganliji, ali sumnja da su njegove kosti kasnije prenete u sekundarnu grobnicu, najverovatnije na Ratno ostrvo, kako bi se onemogućilo da ikad budu pronađene.

(Tanjug)