Južna Afrika! Većini Evropljana je nepoznanica. Do nas dopiru priče o lavovima koji jedu ljude po ulicama, surovim kriminalcima i ograničenom kretanju belaca.
Vladimir Vermezović, sadašnji trener Partizana, tri godine je živeo u najvećem južnoafričkom gradu - Johanesburgu. Ne samo da se nije pokajao što je sedeo na klupi Kajzer Čifsa već je pun pozitivnih priča o boravku u Južnoj Africi.
Odatle doneta iskustva su za njega neprocenjiva. Za posetioce MONDA pokušao je da demistifikuje mračne zablude o jugu "crnog kontinenta".
"Johanesburg je velegrad prečnika 120 kilometara, sa 12 miliona stanovnika. Standard je mnogo veći nego u mnogim evropskim zemljama. Ljudi imaju pogrešno mišljenje o Južnoj Africi, jer ona nema nikakve veze sa ostalim delom kontinenta. Daleko je naprednija i znatno je veći standard", podvukao je Vermezović tokom gostovanja u redakciji MONDA.
On kaže da nikada nije imao nijedan problem.
"Određena pravila moraju da se poštuju, i to je normalno. Ni u Njujorku ni u Londonu ne možeš da se krećeš baš gde hoćeš, ali to je Afrika i zato ljudi svašta pričaju".
Vladimir Vermezović, sadašnji trener Partizana, tri godine je živeo u najvećem južnoafričkom gradu - Johanesburgu. Ne samo da se nije pokajao što je sedeo na klupi Kajzer Čifsa već je pun pozitivnih priča o boravku u Južnoj Africi.
Odatle doneta iskustva su za njega neprocenjiva. Za posetioce MONDA pokušao je da demistifikuje mračne zablude o jugu "crnog kontinenta".
"Johanesburg je velegrad prečnika 120 kilometara, sa 12 miliona stanovnika. Standard je mnogo veći nego u mnogim evropskim zemljama. Ljudi imaju pogrešno mišljenje o Južnoj Africi, jer ona nema nikakve veze sa ostalim delom kontinenta. Daleko je naprednija i znatno je veći standard", podvukao je Vermezović tokom gostovanja u redakciji MONDA.
On kaže da nikada nije imao nijedan problem.
"Određena pravila moraju da se poštuju, i to je normalno. Ni u Njujorku ni u Londonu ne možeš da se krećeš baš gde hoćeš, ali to je Afrika i zato ljudi svašta pričaju".
Osvrnuo se i na glasine, koje su do nas doprle, da tamo lavovi jedu ljude po ulicama. Prethodno se slatko nasmejao.
"To nema veze sa životom. Desi se da ljudi stradaju od divljih životinja, ali ne u gradu, već po selima. Ipak je to Afrika".
Vermezović je imao dodatno "obezbeđenje". Bio je poznat i priznat, jer je trenirao najpopularniji klub u zemlji.
"Čifsi imaju 15-20 miliona registrovanih navijača. Fudbal je treći sport u Južnoj Africi, iza ragbija i kriketa, ali treba znatni da tamo važi za 'crni sport', a ima 90 odsto crnog stanovništva. Istina je, išao sam u krajeve grada gde belci ne mogu da idu. U stvari, mogu uđu, ali ne i da izađu".
Nije imao problem ni sa navijačima protivničkih klubova. I u Južnoj Africi su navijači dovedeni u red.
"Ranije je bilo ubistava posle utakmica između Pirata i Čifsa, koji imaju rivalitet kao kod nas Partizan i Zvezda. Međutim, danas sede jedni pored drugih na tribinama. Smirili su se, nema tuča".
Upravo su glasine o Južnoj Africi sprečile "orlove" da vide bar deo lepota Johanesburga tokom boravka za vreme Svetskog prvenstva 2010.
"Srpska reprezentacija jedina nije bila u 'Lajon parku'. Pa, tamo je lav ono što je ovde vuk".
Imao je Vermezović u mnogo čemu da uživa u Južnoj Africi. Posebno je apostrofirao klimatske uslove.
"Najbolja klima na svetu! Sada je tamo zima, ali je suva. Johanesburg se nalazi na 1.700 metara nadmorske visine i noću bude hladno. Sećam se finala Svetskog prvenstva, smrzao sam se kao nikada u životu, a bilo je sedam-osam stepeni Celzijusa! Nekako je drugačija hladnoća nego ovde. Tokom leta bude vruće, živa se u termometru podigne i iznad 40. podeoka, ali i tada u hladu bude prijatno. Tokom leta, u popodnevnim satima, obavezno padaju tropske kiše".
Priči o Joburgu, kako ga "lokalci" od milošte zovu, nema kraja...
"To je grad sa najviše ručno zasađenog zelenila na svetu. Takođe, grad sa najviše lamborginija i ferarija na svetu. Policija vozi bmw. Svaki novi automobil koji se pojavi na svetu - pojavi se prvo u Johanesburgu. I ne samo automobil. Zastupljene su sve svetske kuhinje, a ima 11 zvaničnih jezika. Velika je populacija Portugalaca, Grka, Italijana... Hrana nije skupa. Kilogram škampa košta deset evra što je nama ovde nezamislivo".
Ipak, jasno je da je briga o bezbednosti važna u Južnoj Africi.
"Sigurnost je na prvom mestu, zbog čega su recimo stanovi skuplji od kuća. Na primer, kuća od 250 kvadratnih metara, sa bazenom i teniskim terenom, može da se kupi za 100-200 hiljada. A stan od 120 kvadrata na četvrtom spratu je - 300. Na kućama može da se stavi ograda, pa i žica preko nje. Ali, neko dođe, prebaci ćebe preko žice i uđe vam u kuću".
Da je po Johanesburgu moguće bezbrižno šetati svedoči i neverovaran primer.
"Moj prijetalj, koji ima radnju u Santonu (elitni kraj grada), pričao mi je kako su jednom prilikom svi sve ostavili što su radili i počeli da trče. Pomislio je da se desila krađa ili ubistvo. Kada je bolje pogledao, video je Mesija i Maradonu koji šetaju. Bez obezbeđenja!"
"To nema veze sa životom. Desi se da ljudi stradaju od divljih životinja, ali ne u gradu, već po selima. Ipak je to Afrika".
Vermezović je imao dodatno "obezbeđenje". Bio je poznat i priznat, jer je trenirao najpopularniji klub u zemlji.
"Čifsi imaju 15-20 miliona registrovanih navijača. Fudbal je treći sport u Južnoj Africi, iza ragbija i kriketa, ali treba znatni da tamo važi za 'crni sport', a ima 90 odsto crnog stanovništva. Istina je, išao sam u krajeve grada gde belci ne mogu da idu. U stvari, mogu uđu, ali ne i da izađu".
Nije imao problem ni sa navijačima protivničkih klubova. I u Južnoj Africi su navijači dovedeni u red.
"Ranije je bilo ubistava posle utakmica između Pirata i Čifsa, koji imaju rivalitet kao kod nas Partizan i Zvezda. Međutim, danas sede jedni pored drugih na tribinama. Smirili su se, nema tuča".
Upravo su glasine o Južnoj Africi sprečile "orlove" da vide bar deo lepota Johanesburga tokom boravka za vreme Svetskog prvenstva 2010.
"Srpska reprezentacija jedina nije bila u 'Lajon parku'. Pa, tamo je lav ono što je ovde vuk".
Imao je Vermezović u mnogo čemu da uživa u Južnoj Africi. Posebno je apostrofirao klimatske uslove.
"Najbolja klima na svetu! Sada je tamo zima, ali je suva. Johanesburg se nalazi na 1.700 metara nadmorske visine i noću bude hladno. Sećam se finala Svetskog prvenstva, smrzao sam se kao nikada u životu, a bilo je sedam-osam stepeni Celzijusa! Nekako je drugačija hladnoća nego ovde. Tokom leta bude vruće, živa se u termometru podigne i iznad 40. podeoka, ali i tada u hladu bude prijatno. Tokom leta, u popodnevnim satima, obavezno padaju tropske kiše".
Priči o Joburgu, kako ga "lokalci" od milošte zovu, nema kraja...
"To je grad sa najviše ručno zasađenog zelenila na svetu. Takođe, grad sa najviše lamborginija i ferarija na svetu. Policija vozi bmw. Svaki novi automobil koji se pojavi na svetu - pojavi se prvo u Johanesburgu. I ne samo automobil. Zastupljene su sve svetske kuhinje, a ima 11 zvaničnih jezika. Velika je populacija Portugalaca, Grka, Italijana... Hrana nije skupa. Kilogram škampa košta deset evra što je nama ovde nezamislivo".
Ipak, jasno je da je briga o bezbednosti važna u Južnoj Africi.
"Sigurnost je na prvom mestu, zbog čega su recimo stanovi skuplji od kuća. Na primer, kuća od 250 kvadratnih metara, sa bazenom i teniskim terenom, može da se kupi za 100-200 hiljada. A stan od 120 kvadrata na četvrtom spratu je - 300. Na kućama može da se stavi ograda, pa i žica preko nje. Ali, neko dođe, prebaci ćebe preko žice i uđe vam u kuću".
Da je po Johanesburgu moguće bezbrižno šetati svedoči i neverovaran primer.
"Moj prijetalj, koji ima radnju u Santonu (elitni kraj grada), pričao mi je kako su jednom prilikom svi sve ostavili što su radili i počeli da trče. Pomislio je da se desila krađa ili ubistvo. Kada je bolje pogledao, video je Mesija i Maradonu koji šetaju. Bez obezbeđenja!"
Kada podvuče crtu na trogodišnji boravak u Africi, kaže:
"Fenomenalno iskustvo. Mentalitet im je totalno drugačiji od našeg, a i među njima su velike razlike kod ljudi iz Kameruna, Konga, Nigerije, Južne Afrike, Tanzanije... Tako je i kod igrača. Na primer, sa igračima iz Zimbabvea nema problema - pristojni su, poslušni, pismeni... To je zato što su odrasli i školovali se u polukomunističkom sistemu. Bobi Mugabe je to napravio da valja".
Ipak, sa tamnoputim igračima može da bude dosta problema.
"Kada mu nešto nije povolji, kada se 'zatvori' i 'povuče ručnu', ne postoji šansa da ga nateraš da igra".
Vermezović je cenjen u Južnoj Africi. Ugostio ga je čak i Nelson Mandela.
"Imam fotografiju i sa njim i sa njegovom ženom Vini".
Ispričao je anegdotu iz hotela u Port Elizabetu, gradu na obali Indijskog okeana.
"Oko ponoći se u hotelu pojavila se devojka i obratila mi se: 'Vivi'. Tako su me zvali, jer im je bilo lakše nego da mi izgovaraju ime i prezime. Rekla mi je da jedna žena želi da me upozna. Insistirala je da to bude odmah. Ja sam otišao u predsednički apartman, žena je ustala, zagrlila me, izljubila... Navijač je Čifsa i htela je da se slika samnom... Kada sam posle igračima pokazao sliku, oni su se oduševili, a ja nisam znao s kim sam se upravo upoznao. Kada su mi rekli da je to Vini Mandela, vratio sam se kod nje da se slikamo i mojim telefonom".
A kod Nelsona Mandele je bio u kući, u društvu kuma Žarka Koprivice, nekadašnjeg košarkaša.
"Već je bio postao zaboravan", priseća se Vermezović.
"Pozdravili smo se sa domaćinom i seli... A onda je Mandela za Žareta pitao ko je on. Kada su mu objasnili, usledilo je sledeće pitanje: 'A zašto se nije pozdravio samnom?' Šta će, Žare je ustao i ponovo se pozdravio", uz osmeh je Vladimir Vermezović završio prisećanje na tri godine provedene u Južnoj Africi.
(R.J, MONDO, foto Petar Stojanović, MONDO)
"Fenomenalno iskustvo. Mentalitet im je totalno drugačiji od našeg, a i među njima su velike razlike kod ljudi iz Kameruna, Konga, Nigerije, Južne Afrike, Tanzanije... Tako je i kod igrača. Na primer, sa igračima iz Zimbabvea nema problema - pristojni su, poslušni, pismeni... To je zato što su odrasli i školovali se u polukomunističkom sistemu. Bobi Mugabe je to napravio da valja".
Ipak, sa tamnoputim igračima može da bude dosta problema.
"Kada mu nešto nije povolji, kada se 'zatvori' i 'povuče ručnu', ne postoji šansa da ga nateraš da igra".
Vermezović je cenjen u Južnoj Africi. Ugostio ga je čak i Nelson Mandela.
"Imam fotografiju i sa njim i sa njegovom ženom Vini".
Ispričao je anegdotu iz hotela u Port Elizabetu, gradu na obali Indijskog okeana.
"Oko ponoći se u hotelu pojavila se devojka i obratila mi se: 'Vivi'. Tako su me zvali, jer im je bilo lakše nego da mi izgovaraju ime i prezime. Rekla mi je da jedna žena želi da me upozna. Insistirala je da to bude odmah. Ja sam otišao u predsednički apartman, žena je ustala, zagrlila me, izljubila... Navijač je Čifsa i htela je da se slika samnom... Kada sam posle igračima pokazao sliku, oni su se oduševili, a ja nisam znao s kim sam se upravo upoznao. Kada su mi rekli da je to Vini Mandela, vratio sam se kod nje da se slikamo i mojim telefonom".
A kod Nelsona Mandele je bio u kući, u društvu kuma Žarka Koprivice, nekadašnjeg košarkaša.
"Već je bio postao zaboravan", priseća se Vermezović.
"Pozdravili smo se sa domaćinom i seli... A onda je Mandela za Žareta pitao ko je on. Kada su mu objasnili, usledilo je sledeće pitanje: 'A zašto se nije pozdravio samnom?' Šta će, Žare je ustao i ponovo se pozdravio", uz osmeh je Vladimir Vermezović završio prisećanje na tri godine provedene u Južnoj Africi.
(R.J, MONDO, foto Petar Stojanović, MONDO)
Teodosić ovakav meč nije imao 14 godina! Navijači Partizana pamte kad je poslednji put imao nula asistencija!
"Obradović više ne računa na njega, Partizan traži drugog igrača": Otkriveno kakvo pojačanje žele crno-beli
Nemačka se priprema za rat sa Rusijom! Napravljen tajni plan, evo kako će postupiti u slučaju eksalacije sukoba
Uspavana Zvezda nije došla na derbi: Protiv Partizana ovakav nemaš šta da tražiš na terenu
Obradović izašao pred Grobare, pa čuo šta mu skandiraju: Podigao prst i tražio samo jedno, pogledajte