Prometheus (2012)
Režija: Ridli Skot
Uloge: Numi Rapas, Majkl Fasbender, Šarliz Teron
Distributer: Megakom
Ovog vikenda, putovali smo kolima po Srbiji, po Šumadiji naročito. Dosta lepa zemlja, moram da konstatujem, mada užasno zapuštena i zastrašujuće siromašna. No, bez obzira na te impresije, kako to obično biva, malo slučajno, a malo i namerno, jednog trenutka smo se M. i ja zatekli negde u blizini Kragujevca baš u trenutku kada sam došao na ‘genijalnu’ ideju da spojimo lepo i korisno, ali i da zadovoljimo svoju znatiželju i da novog Ridlija Skota, ili je možda bolje reći novog ''Osmog putnika'', pogledamo u tek puštenom u rad kragujevačkom multipleksu smeštenom u blistavo novu Plazu.
I odmah da kažem, ničeg egzotičnog i specijalnog nema u toj Plazi, sterilni i nezanimljivi šoping mol kao i svuda u svetu, sa istim dosadnim i potrošenim brendovima. Isto važi i za novi bioskop koji se ni po čemu ne razlikuje od, recimo, onog beogradskog – podjednako je fenomenalan i udoban, čini mi se da je i podjednako skup, ali u svakom slučaju još jedno savršeno dobro mesto za gledanje filmova, naročito holivudskih blokbastera. I da, baš kao i u Beogradu, i ovde je velika, fensi dvorana bila skoro potpuno prazna tokom ranopopodnevne vikend projekcije.
Naravno, ''Prometej '' nije običan, već verovatno najiščekivaniji film sezone uz ''Osvetnike'' i ''Betmena'', ali obavijen sa daleko najviše misterije. ''Prometej'' je, nema sumnje, ubedljivo najvažniji film koji će ove godine stići u svetske bioskope, iako od njega niko ne očekuje ni festivalske nagrade, ali ni milijarde dolara na blagajnama, bez obzira što se radi o filmu čiji budžet, pa i žanr obećavaju dosta dobru zaradu.
Drugi su, dakle, razlozi za velika očekivanja koja su pratila ovaj film još dok je bio na nivou obične ideje, ali glavni je ime reditelja filma i podatak da se priča ''Prometeja'' uglavnom oslanja na jedan stari Skotov film, legendarnog ''Osmog putnika''. Uz pretpostavku da svako ko čita ove redove zna o kakvom se SF/hororu ovde radi i kakva je to opasnost koja je vrebala Sigurni Viver i čovečanstvo uopšte u 4 prethodna nastavka, onda je valjda jasno otkud toliko iščekivanje.
Tim naučnika otkriva povezanost pećinskih crteža koje su za sobom ostavljele razne zemaljske civilizacije i koje sve imaju jednu zajedničku crtu, neku vrstu putokaza ka galaksiji koja, možda, nosi odgovore na mnoga pitanja koja čovečanstvo muče otkad je sveta i veka. U potrazi za Bogom, ili možda za praprecima koji su svoje seme posejali i na našu planetu, u svakom slučaju Numi Rapas predvodi tim naučnika koji stiže na udaljenu planetu samo da bi tamo pronašli naizgled davno napuštenu svemirsku bazu koja pored leševa tela humanoida koji neodoljivo podsečaju na nas same krije i kapsule čudnog izgleda koje u sebi čuvaju neku strašnu tajnu. Dolazak Zemljana menja ravnotežu prisutnu vekovima i na planeti počinju da se odigravaju stvari koje možda mogu da daju odgovore na sva pitanja koja muče i istraživačku ekspediciju i čovečanstvo uopšte, ali i da ugroze opstanak same ljudske civilizacije.
I odmah da razjasnim – ''Prometej'' ne nudi nijedan jedini odgovor na svu tu silu pitanja koja i sam postavlja. On čak ne daje ni odgovore na pitanja koja postavljaju prethodni filmovi iz serijala, filmovi koji, istina, nisu ni imali ambiciju da se bave ovim filozofskim temama i pitanjima porekla vrste, postanka sveta, postojanja Boga i svrhe samog života. Skoro ništa, dakle, nećete saznati o tome šta se valja iza brda, ali to nikako ne znači da se ovde radi o promašenom i slabom filmu. ''Prometej'' je, nema dileme, fantastičan i neverovatno uzbudljiv i napet SF/horor, koji skoro da nimalo ne zaostaje za svojim prethodnicima. Okej, možda nije tako šokantan kao prvi, sigurno nije tako dobar kao drugi, ali je zato superioran u odnosu na poslednja dva nastavka slavnog serijala.
Režija: Ridli Skot
Uloge: Numi Rapas, Majkl Fasbender, Šarliz Teron
Distributer: Megakom
Ovog vikenda, putovali smo kolima po Srbiji, po Šumadiji naročito. Dosta lepa zemlja, moram da konstatujem, mada užasno zapuštena i zastrašujuće siromašna. No, bez obzira na te impresije, kako to obično biva, malo slučajno, a malo i namerno, jednog trenutka smo se M. i ja zatekli negde u blizini Kragujevca baš u trenutku kada sam došao na ‘genijalnu’ ideju da spojimo lepo i korisno, ali i da zadovoljimo svoju znatiželju i da novog Ridlija Skota, ili je možda bolje reći novog ''Osmog putnika'', pogledamo u tek puštenom u rad kragujevačkom multipleksu smeštenom u blistavo novu Plazu.
I odmah da kažem, ničeg egzotičnog i specijalnog nema u toj Plazi, sterilni i nezanimljivi šoping mol kao i svuda u svetu, sa istim dosadnim i potrošenim brendovima. Isto važi i za novi bioskop koji se ni po čemu ne razlikuje od, recimo, onog beogradskog – podjednako je fenomenalan i udoban, čini mi se da je i podjednako skup, ali u svakom slučaju još jedno savršeno dobro mesto za gledanje filmova, naročito holivudskih blokbastera. I da, baš kao i u Beogradu, i ovde je velika, fensi dvorana bila skoro potpuno prazna tokom ranopopodnevne vikend projekcije.
Naravno, ''Prometej '' nije običan, već verovatno najiščekivaniji film sezone uz ''Osvetnike'' i ''Betmena'', ali obavijen sa daleko najviše misterije. ''Prometej'' je, nema sumnje, ubedljivo najvažniji film koji će ove godine stići u svetske bioskope, iako od njega niko ne očekuje ni festivalske nagrade, ali ni milijarde dolara na blagajnama, bez obzira što se radi o filmu čiji budžet, pa i žanr obećavaju dosta dobru zaradu.
Drugi su, dakle, razlozi za velika očekivanja koja su pratila ovaj film još dok je bio na nivou obične ideje, ali glavni je ime reditelja filma i podatak da se priča ''Prometeja'' uglavnom oslanja na jedan stari Skotov film, legendarnog ''Osmog putnika''. Uz pretpostavku da svako ko čita ove redove zna o kakvom se SF/hororu ovde radi i kakva je to opasnost koja je vrebala Sigurni Viver i čovečanstvo uopšte u 4 prethodna nastavka, onda je valjda jasno otkud toliko iščekivanje.
Tim naučnika otkriva povezanost pećinskih crteža koje su za sobom ostavljele razne zemaljske civilizacije i koje sve imaju jednu zajedničku crtu, neku vrstu putokaza ka galaksiji koja, možda, nosi odgovore na mnoga pitanja koja čovečanstvo muče otkad je sveta i veka. U potrazi za Bogom, ili možda za praprecima koji su svoje seme posejali i na našu planetu, u svakom slučaju Numi Rapas predvodi tim naučnika koji stiže na udaljenu planetu samo da bi tamo pronašli naizgled davno napuštenu svemirsku bazu koja pored leševa tela humanoida koji neodoljivo podsečaju na nas same krije i kapsule čudnog izgleda koje u sebi čuvaju neku strašnu tajnu. Dolazak Zemljana menja ravnotežu prisutnu vekovima i na planeti počinju da se odigravaju stvari koje možda mogu da daju odgovore na sva pitanja koja muče i istraživačku ekspediciju i čovečanstvo uopšte, ali i da ugroze opstanak same ljudske civilizacije.
I odmah da razjasnim – ''Prometej'' ne nudi nijedan jedini odgovor na svu tu silu pitanja koja i sam postavlja. On čak ne daje ni odgovore na pitanja koja postavljaju prethodni filmovi iz serijala, filmovi koji, istina, nisu ni imali ambiciju da se bave ovim filozofskim temama i pitanjima porekla vrste, postanka sveta, postojanja Boga i svrhe samog života. Skoro ništa, dakle, nećete saznati o tome šta se valja iza brda, ali to nikako ne znači da se ovde radi o promašenom i slabom filmu. ''Prometej'' je, nema dileme, fantastičan i neverovatno uzbudljiv i napet SF/horor, koji skoro da nimalo ne zaostaje za svojim prethodnicima. Okej, možda nije tako šokantan kao prvi, sigurno nije tako dobar kao drugi, ali je zato superioran u odnosu na poslednja dva nastavka slavnog serijala.
Film započinje apsolutno senzacionalno, najavljujući vizuelni spektakl i dizajnerski trijumf svake vrste. Nikako nemojte sebi da dozvolite kašnjenje u bioskop jer taj uvod ne samo da ima veliku važnost u daljem pripovedanju, već nas i uvodi u taj čudesni ambijent planete koja nosi u sebi najveću misteriju u istoriji čovečanstva. Uvodni panoramski pejsaž verovatno je jedan od najveličanstvenijih vizuelnih kinematografskih prikaza u novijoj istoriji Holivuda (''Inception'' je poslednji film koji pamtim da me je svojom slikom toliko očarao), ali i nakon toga film nastavlja da impresionira uzbudljivom pričom koja iz trenutka u trentak kao da otvara nova pitanja i razvija nove teorije.
Da li je to neko rekao ''Lost'', pitao sam se tokom projekcije, samo da bih kasnije pročitao ime koscenariste Dejvida Lindelofa (naravno, ''Lost'') i shvatio koji je jedini problem ovog po mnogo čemu fenomenalnog filma. Realno, Skotov spektakl, iako vizuelno zaista pripada samo i isključivo velikom platnu, po svojoj strukturi i načinu na koji pripoveda zanimljivu priču, kao da više pristaje televiziji, pa tako ceo ''Prometej'', sa svim postavljenim, a neodgovorenim i samo naslućenim odgovorima, zaista izgleda kao jedan super raskošni, fantastični TV pilot, od čijih se nastavaka tek očekuje poneki odgovor na misterije postanka čovečanstva.
Gomilanje velikih i apstraktnih pitanja bez ponuđenih odgovora traje do završnih kadrova koji otvaraju prostor ne za jedan, već za seriju nastavaka, možda čak i za spin-of grananje franšize. Ali sve to nikoga ne bi trebalo da razočara – u srpskim gradovima je jedan savršen SF/horor koji u sebi nosi klicu starih dobrih filmskih vremena, ali i nagoveštaj novih, spektakularnih dostignuća. Ridli Skot, kao što znamo, kada ne snima i dalje šeta svetom i drži predavanja o tome šta je zaista značio originalni ''Alien'' i šta se u stvari dešava u ''Blade Runner''-u, ko je replikant, a ko nije, pa je vrlo moguće da ovaj Englez nastavi sa svojom misijom i da opet posluži kao začetnik nekog novog početka. Kad smo već na tom terenu, samo zamislite kako bi to spektakularno bilo kada bi se istorija ponovila i kada bi se Džejms Kameron prihvatio stvaranja projektovanog nastavka.
Za kraj, nepravda bi bila ne pomenuti i kasting u kojem su Numi Rapas i nikad bolja Šarliz Teron perjanice fenomenalno odabrane ljudske posade, ali pravi šampion ovog filma, (android Dejvid, verovatno i glavni junak ''Prometeja''), sasvim sigurno je Majkl Fasbender, taj tip o kojem čitav filmski svet sa uzbuđenjem govori (ne samo zbog glumačkog talenta). Ukratko, dakle, u bioskopima je film koji će vas na svaki način zabaviti, uzbuditi, zaintrigirati, podstaći na razgovor ili razmišljanje.
Uostalom, šta ćete više od jednog holivudskog naučno-fantastičnog haj-tek blokbastera, pa makar i od onog koji bi možda više voleo da je ''Odiseja u svemiru'' nego stari, dobri ''Osmi putnik''?
Ja:****
M: ****
Da li je to neko rekao ''Lost'', pitao sam se tokom projekcije, samo da bih kasnije pročitao ime koscenariste Dejvida Lindelofa (naravno, ''Lost'') i shvatio koji je jedini problem ovog po mnogo čemu fenomenalnog filma. Realno, Skotov spektakl, iako vizuelno zaista pripada samo i isključivo velikom platnu, po svojoj strukturi i načinu na koji pripoveda zanimljivu priču, kao da više pristaje televiziji, pa tako ceo ''Prometej'', sa svim postavljenim, a neodgovorenim i samo naslućenim odgovorima, zaista izgleda kao jedan super raskošni, fantastični TV pilot, od čijih se nastavaka tek očekuje poneki odgovor na misterije postanka čovečanstva.
Gomilanje velikih i apstraktnih pitanja bez ponuđenih odgovora traje do završnih kadrova koji otvaraju prostor ne za jedan, već za seriju nastavaka, možda čak i za spin-of grananje franšize. Ali sve to nikoga ne bi trebalo da razočara – u srpskim gradovima je jedan savršen SF/horor koji u sebi nosi klicu starih dobrih filmskih vremena, ali i nagoveštaj novih, spektakularnih dostignuća. Ridli Skot, kao što znamo, kada ne snima i dalje šeta svetom i drži predavanja o tome šta je zaista značio originalni ''Alien'' i šta se u stvari dešava u ''Blade Runner''-u, ko je replikant, a ko nije, pa je vrlo moguće da ovaj Englez nastavi sa svojom misijom i da opet posluži kao začetnik nekog novog početka. Kad smo već na tom terenu, samo zamislite kako bi to spektakularno bilo kada bi se istorija ponovila i kada bi se Džejms Kameron prihvatio stvaranja projektovanog nastavka.
Za kraj, nepravda bi bila ne pomenuti i kasting u kojem su Numi Rapas i nikad bolja Šarliz Teron perjanice fenomenalno odabrane ljudske posade, ali pravi šampion ovog filma, (android Dejvid, verovatno i glavni junak ''Prometeja''), sasvim sigurno je Majkl Fasbender, taj tip o kojem čitav filmski svet sa uzbuđenjem govori (ne samo zbog glumačkog talenta). Ukratko, dakle, u bioskopima je film koji će vas na svaki način zabaviti, uzbuditi, zaintrigirati, podstaći na razgovor ili razmišljanje.
Uostalom, šta ćete više od jednog holivudskog naučno-fantastičnog haj-tek blokbastera, pa makar i od onog koji bi možda više voleo da je ''Odiseja u svemiru'' nego stari, dobri ''Osmi putnik''?
Ja:****
M: ****
