Crna vest o tragičnom stradanju Miline Miletić (23), kadetkinje Vojne akademije, začas je obišla ovaj grad. Suzne oči rodbine i prijatelja uprte su u ulaz zgrade broj šest u Ulici kneza Aleksandra, kroz koji je Mina, kako su je svi zvali odmila, poslednji put izašla veselo, sa osmehom, pišu "Novosti".

Mina je bila prvi i do sada jedini ženski kadet, pitomac Vojne akademije iz Gornjeg Milanovca. Kroz ulaz u zgradu u ponedeljak su prolazili šokirani Milinini vršnjaci i vršnjakinje. Njihovi jecaji su duboki i bolni. Skrivaju suzna lica od okupljenih novinara...

Muk, onaj iz dubine duše, kao najcrnji veo obavija i lica koleginica iz Prve osnovne škole "Kralj Aleksandar Prvi", gde rade oboje nesrećnih roditelja. Mati kao učiteljica, otac kao profesor informatike. Imaju još mlađeg sina Miroslava.

" Kad se pročulo za tragediju na vojnom poligonu Pasuljanske livade, Milinina mati Jelena i otac Aleksandar zatekli su se s nama u školi. Teško se sada i prisetiti kako su se zatim ređali najbolniji trenuci i vesti o tragediji i ko je prvi reagovao na crnu vest o toj tragediji. Sluteći zlo, nesrećna mati, otac i kolege zvali su Minu na mobilni telefon, ali je on bio nedostupan. Nesrećne roditelje smo, svi još u neverici da je ona poginula, dopratili do njihovog stana u Ulici kneza Aleksandra", mučno pričaju nastavnici te škole.

U stan zavijen nesrećom brzo su stigli predstavnici Vojske Srbije i lekarska ekipa garnizona "Vojvoda Radomir Putnik" iz Gornjeg Milanovca.

"Dok ih je komanda garnizona tražila u stanu, roditelji su za tragediju svoje ćerke već bili čuli u školi. Stalno smo uz njih, niko osim nas i najuže rodbine ne sme do njih", kaže lekar iz te ekipe.

Baš u školi gde joj rade roditelji, nesrećna Mina završila je osnovno obrazovanje. Bila je, zatim, jedan od najboljih đaka milanovačke Ekonomsko-trgovačke škole "Knjaz Miloš".

"Postoji još ono odbrojavanje dana, žargonski zvane "siće", do kraja vojnog školovanja. Tako je Mina svakog dana na "Facebooku" odbrojavala svoju "siću". U nedelju, napisala je da joj preostaje još 82 dana školovanja na Vojnoj akademiji, a jedanaest dana do kraja završne vežbe na Pasuljanskim livadama.

Poslednji put, na "Fejs" je "postovala" te podatke u ponedeljak, u sedam sati ujutro, mobilnim telefonom, koliko znamo. Otprilike, dva sata uoči tragedije", jedino je što su još neki njeni prijatelji mogli da prozbore za "Novosti".

Selo Gornja Trnava, između Kragujevca i Topole, odakle je tragično nastradali kadet Vojske Srbije Filip Milojević, obavijeno je tugom i nevericom. U selu pričaju da je Filip bio dobar mladić, odličan đak i student. Svi su se radovali njegovom skorom završetku Vojne akademije ali, nažalost, desilo se najgore.

Najcrnja vest o sinovljevoj pogibiji Filipovog oca Tomislava zatekla je u njivi, nedaleko od kuće, gde je komšiji pomagao u branju višanja. Ispred kuće Milojevića dežurala su ambulantna kola Vojske i lekarska ekipa. Otac Tomislav, skrhan bolom, nije imao snage za bilo kakav razgovor.

Tuga i nesreća obrušili se na dom ove porodice. Majka tragično nastradalog kadeta, Zagorka, od pre nekoliko dana je u bolnici. Rođaci i komšije pričaju da se niko ne usuđuje da joj saopšti tragičnu vest o pogibiji sina, koji je bio ponos i dika ne samo porodice već i celog sela.

"Bio je mladić za primer. Koliko znam, prvi kadet iz našeg sela. Svi smo se ponosili njime, čekali da zajedno proslavimo završetak njegovog školovanja, da postane oficir Vojske Srbije. Na nesreću, desila se tragedija, još ne mogu u to da poverujem", priča komšija Mališa Prokić.

Meštani ovog sela s nevericom prepričavaju tragediju koja se desila na poligonu Pasuljanske livade. Ne znaju šta se i kao desilo. Dragan Savić priča da je Filip bio dobar đak, dobar student, uvek vedar i nasmejan. Kad god je imao slobodnog vremena dolazio je u selo da pomogne ocu i starijem bratu, koji su obrađivali imanje.

"Potiče iz dobre i vredne porodice. Bio je najmlađi od četvoro dece Tomislava i Zagorke" pričaju rođaci i komšije za"Novosti".

(MONDO)