Učesnici međunarodne konferencije o Siriji u Ženevi složili su se danas da je prelazna vlada najbolji put za postizanje mira u Siriji, ali je ostalo otvoreno da li će predsednik Bašar al Asad moći da bude deo nje.

Američka državna sekretarka Hilari Klinton rekla je da plan o Siriji o kojem su se dogovorile velike sile "utire put za postasadovsku vladu".

Ona je, međutim, istakla da će Asad "i dalje morati da ode, jer neće moći nikad da dobije saglasnost svih strana zbog krvi na svojim rukama" i dodala da je "sada na Rusiji i Kini da sada to pokažu Asadu crno na belo".

Klintonova je, takođe, tražila od Saveta bezbednosti UN da donese rezoluciju koja će odobriti vojnu akciju u Siriji.

Rusija i Kina dvaput su do sada iskoristile pravo veta, kao stalne članice Saveta bezbednosti UN, da zaštite Siriju od sankcija UN.

Moskva je, s druge strane, odbila da podrži nacrt dogovora koji bi pozvao Asada da napusti vlast, insistirajući da "oni sa strane" ne mogu da odlučuju o političkom rešenju za Siriju.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da Ananov plan o Siriji ne zahteva odlazak Asada.

"Ne postoji pokušaj u tom dokumentu da se sirijskom narodu nametne bilo koji tip tranzicionog procesa", istakao je Lavrov.

Rusija je višedecenijski saveznik režima iz Damaska, koji više od godinu dana pokušava da uguši proteste u zemlji, u kojima je do sada, prema tvrdnjama sirijske opozicije, ubijeno više od 14.000 ljudi.

Izaslanik UN i Arapske lige za Siriju Kofi Anan rekao je posle konferencije da je "na narodu Sirije da dođe do političkog sporazuma".

"Sumnjam da će Sirijci koji su se tako snažno borili za nezavisnost... izabrati ljude sa krvlju na rukama da ih vode", poručio je Anan.

Anan je ranije upozorio stalne članice Saveta bezbednosti UN - Britaniju, Kinu, Francusku, Rusiju i SAD - da ako se ne budu odlučile na reakciju tokom ovih razgovora čiji domaćin su bile UN u svom evropskom sedištu u Ženevi, suočiće se sa međunarodnom krizom "velike jačine" koja bi mogla da dovede do širenja nasilja u celom regionu i obezbedi novi front za terorizam.

"Istorija je mračan sudija i sudiće nam svima oštro, ako se pokažemo kao nesposobni da izaberemo pravi put danas", rekao je Anan.

Agencija AP ocenjuje da su njegove reči posebno bile usmerene ka Rusiji, najvažnijem savezniku, zaštitniku i snabdevaču oružjem Sirije.

SAD su bile nepokolebljive u stavu da Asadu ne treba da bude dozvoljeno da ostane na vlasti time što će biti na čelu prelazne vlade, a AP navodi da su male šanse da bi rasparčana sirijska opozicija pristala na bilo koji plan koji neće eksplicitno tražiti da Asad mora da ode.

"Dok su mnogi zagovarali jedinstvenu podršku za jedan (cilj)... neki su istovremeno samostalno preduzeli nacionalne ili kolektivne inicijative, potkopavajući proces. To je podgrejalo neizvesnost u Siriji, i podstaklo nasilje", rekao je Anan, govoreći o dosadašnjim akcijama međunarodne zajednice povodom Sirije.

On je dodao da način na koji je međunarodna zajednica delovala do sada "nikome nije pomogao".

"Hajde da prekinemo sa tim trendom i počnemo da budemo od neke koristi", poručio je Anan.

Šef britanske diplomatije Vilijam Hejg rekao je novinarima posle konferencije da je veliki problem što nije postignut dogovor sa Rusijom i Kinom, i da je u interesu spasavanja hiljada života i deo međunarodne odgovornosti da se pokuša da se to postigne.

"Od početka je naše stanovište bilo da stabilna budućnost Sirije i stvarni politički proces znači odlazak Asada sa vlasti", naveo je Hejg.

Na današnjoj konferenciji učestvovali su predstavnici evropskih zemalja, Turske i tri arapske zemlje iz Arapske lige.

Značajni regionalni igrači, Iran i Saudijska Arabija, nisu bili pozvani.

Rusi su bili protiv prisustva Saudijaca, jer oni podržavaju sirijsku opoziciju, dok su SAD bile protiv Irana, koji podržava Asadov režim.

Sirija, koja klizi ka građanskom ratu u punom obimu, iza sebe ime posebno krvavu nedelju, u kojoj je samo u četvrtak ubijeno 125 ljudi.

Prošle nedelje je takođe došlo do jačanja međunarodnih tenzija, pošto je Sirija oborila jedan turski ratni avion, zbog čega je Turska postavila na granici sa svojim susedom protivvazdušnu odbranu.

(Beta)