Dogovor da se zaboravi da je u likvidiranoj staroj Ljubljanskoj banci, iz koje je volšebno nastala Nova Ljubljanska banka, ostala štednja hrvatskih građana, i to pre nego što ugovor o članstvu Hrvatske sa EU dođe na ratifikaciju u slovenački parlament, potvrdio je danas u Briselu šef slovenačke diplomatije Karl Erjavec.

Hrvatska ministarka inostranih poslova Vesna Pusić je istovremeno saopštila da spor oko Ljubljanske banke mora biti odvojeno rešavan od postupka ratifikacija sporazuma o članstvu Hrvatska-EU, ali je neodređeno odgovorila na pitanje novinara da li će o tome, što je najavila, u Briselu na dvodnevnom ministarskom zasedanju EU, razgovarati sa slovenačkim ministrom Erjavecom.

Reč je o sporu koji se tiče 172 miliona evra uloga hrvatskih građana u filijalama Ljubljanske banke u bivšoj Jugoslaviji, a ministar Erjavec je stavio do znanja da je to za Sloveniju pitanje "sukcesije", rešenja imovinskog nasleđa bivše SFRJ i da zato u slovenačkom parlamentu besumnje za ratifikaciju ugovora s EU neće glasati nužna dvotrećinska većina poslanika, ako se to prethodno ne reši.

Erjavec je naveo da je to bio dogovor bivših premijera Hrvatske i Slovenije, Jadranke Kosor i Boruta Pahora, prilikom zaključenja za taj spor ključnog poglavlja u pregovorima Hrvatske o članstvu sa Unijom.

Hrvatska ministarka Pusić je podvukla da je postignut dogovor da grupa stručnjaka dve zemlje rade na prolaženju obostrano prihvatljivog rešenja i da se zato "slučaj Ljubljanske banke" mora rešavati odvojeno ratifikacije sporazum o članstvu Hrvatske u parlamentu Slovenije, koja, kao i sve ostale članice Unije bez izuzetka, na taj način mora ozvaničiti sporazum sa Zagrebom.

Vesna Pusić je upozorila da "u vremenima krize postoji izvestan stepen podozrivosti prema prijemu novih zemalja u članstvo" u EU.

Erjavec je naglasio da "Slovenija želi da Hrvatska što pre uđe u redove EU I želimo da ratifikujemo sporazum", ali je primetio da je "rešenje pitanja Ljubljanske banke preduslov za to, u skladu sa obavezama koje je Hrvatska preuzela prilikom zaključenja poglavlja 4 (pregovora o članstvu), a to je "slobodan promet kapitala".

Hrvatska ministarka Pusić je iznela tvrdnju da je "Slovenija prihvatila hrvatski predlog da se pitanje Ljubljanske banke rešava izdvojeno od pristupa(Hrvatske) članstvu u EU", budući da su Zagreb i Ljubljana da odrede finansijske stručnjake koji treba da predlože "razumno i održivo rešenje".

"Duboko sam uverena da je dugoročno evropsko partnerstvo-članstvo u EU- u interesu I Hrvatske I Slovenije, pa zato pitanje Ljubljanske banke treba rešavati odvojeno od procesa ratifikacije", ocenila je Vesna Pusić.

(Beta)