Rejting dugoročnog i kratkoročnog suverenog duga Srbije u stranoj i domaćoj valuti kod agencije Standar end Purs oboren je za jedan (i po) stepen, sa BB stabilno na BB minus sa negativnim izgledima.

Kako se navodi u saopštenju S&P, snižavanje rejtinga oslikava stanovište da nova srpska vlada nije uspela brzo da usvoji mere koje će povratiti fiskalnu stabilnost i podstaći
poverenje u monetarnu politiku.

To pogoršava već značajne spoljne i unutrašnje pritiske na srpsku ekonomiju, navodi se i dodaje da će izmene Zakona o Narodnoj banci Srbije (NBS) oslabiti nezavisnost centralne banke što može dovesti do politizacije monetarne politke.

Na pad kreditnog rejtinga upozoravali su ekonomski stručnjaci kada se povela priča o smenjivanju guvernera NBS Dejana Šoškića, i opozicioni poslanici u Skupštini Srbije kada se raspravljalo i izmenama Zakona o Narodnoj banci Srbije kojim je, prema mišljenju MMF, EU i Svetske banke, narušena nezavisnot centralne banke.

Da će biti takav razvoj situacije upozoreno je danas i u obrazloženju ostavke članova Saveta guvernera NBS.

Ministar finansija i privrede Mlažan Dinkić (URS) ima drugačije gledanje na razloge S&P.

"Srbija je doživela pad kreditnog rejtinga potpuno opravdano, jer je ove godine imala rekordni budžetski deficit i veliko povećanje javnog duga", izjavio je danas ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić i najavio mere fiskalne konsolidacije koje će biti spremne u septembru.

Dinkić je optužio prethodnu vladu da snosi veliku odgovornost za rekordni budžetski deficit i veliki rast javnog duga, ali je dodao da on preuzima odgovornost za sve buduće korake koje planira da preduzme da bi se to stanje popravilo.

On je u izjavi novinarima rekao da će već sutra obelodaniti planove za fiskalnu konsolidaciju i najavio da bi već u septembru trebalo da bude spreman potpuni plan za poboljšanje situacije u javnim finansijama.

Ističući da Srbija nije mogla da izbegne pad kreditnog rejtinga, Dinkić je naveo da je to rezultat krize na tržištu EU, gde su mnogo razvijenije zemlje takođe doživele sniženje rejtinga.

Sniženje kreditnog rejitinga znači da će se Srbija sada zaduživati na međunaroddom tržištu skuplje nego do sada, kada je plaćala ionako za svetske uslove paprenu kamatu od sedam odsto.

Stabilne ekonomije čak i u vreme krize zadužuju se po mnogo povoljnijim kamatama, pa tako kamata na državne hartije Nemačke su praktično negativne (kada se oduzme inflacija u evrozoni), tj. investitori "plaćaju" Nemačkoj (odnosno dobijaju realno manje nego što ulože) samo da bi im novac bio na sigurnom.

Promena rejtinga je istovremeno i upozorenje potencijalnim investitorima na stanje u ekonomiji u Srbiji.

Od zemalja u regionu Srbija sada ima bolji rejting samo od BiH (B) i jednak Crnoj Gori. Kreditna primamljivost nam je manja nego uz slučaju Makedonije (BB) i Rumunije (BB+), dok se o rejtingu Hrvatske (BBB-) ili Bugarske (BBB) može samo maštati.

Rejting Slovenije, bratske republike iz zajedničke SFRJ, čak i nedavno oboren na "A" ne treba ni pominjati, jer do tog nivoa treba nekih sedam koraka.

(MONDO/agencije, foto Tanjug/Zoran Đestić)