Država trenutno duguje privredi više od milijardu evra, a realni sektor između sebe 3,4 milijarde evra i "začarani krug" dugovanja i nelikvidnosti može biti rešen samo donošenjem zakona koji bi rokove plaćanja ograničio na 45 dana, ocenio je danas predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin.
"To su ogromna sredstva koja nisu u srpskom finansijskom krvotoku i prave da svako svakome duguje. Neophodno je donošnje zakona o ročnosti i obaveznosti izmirivanja obaveza države i velikih trgovinskih lanaca", rekao je Bugarin u intervjuu za Tanjug.
U Evropskoj uniji dugovi se izmiruju do 30 dana, dok je u Srbiji taj prosek 128 dana, podsetio je on i dodao da, pored donošenja zakona, treba izmiriti zaostala dugovanja, uvesti fer odnose u privredi, kao i princip da isti aršini važe i za državu kada su u pitanju kamate na dugovanja.
Bugarin je napomenuo da mnogi trgovinski lanci daju odloženo plaćanje između 90 i više od 200 dana i da taj trošak i kursne razlike snose proizvođači, što ih prisiljava da se zadužuju pod nepovoljnim uslovima da bi izmirili obaveze.
Govoreći o poreskoj reformi, najavljenim olakšicama i stimulativnim merama za zanatlije, mala i srednja preduzeća, on je rekao da je to dobro i pozitivno, ali da će te mere rasteretiti samo deo srpske privrede.
Prema rečima Bugarina, za relaksaciju cele srpske privrede neophodna je "potpuna, neutralna, stimulativna i podsticajna poreska reforma koja bi znatno smanjila troškove poslovanja."
Kroz celovitu poresku reformu imali bismo smanjenje fiskalnih i parafiskalnih nameta i omogućili poslovanje u legalnim tokovima što većeg broja preduzeća, ali i zaustavljanje pada privredne aktivnosti i industrijske proizvodnje, naveo je Bugarin.
On je izrazio očekivanje da bi ta reforma mogla da bude sprovedena do kraja godine.
Kako je istakao, Ministarstvo finansija i ekonomije sada je fokusirano na obezbeđivanje sredstava za pokriće budžetskog deficita, isplatu plata i penzija, ali ni poreska reforma nije ništa manji prioritet.
Bugarin je ukazao da je, uz veliki budžetski deficit koji je posledica neumerene javne potrošnje i načina na koji se Srbija zaduživala pod nepovoiljnim uslovima u proteklom periodu, problem i ukupan spoljni dug od 24 milijade evra.
Smanjenje budžetskog deficita mora se nadoknaditi novim zadužvanjem pod povoljnijim uslovima ili prodajom određene državne imovine, kao i smanjenjem javne potrošnje koja je za 25 odsto veća od onoga što proizvodimo, tvrdi čelnik PKS.
Jedan od ključnih problema i izazova sa kojim je suočena nova vlada jeste, prema Bugarinu, rešenje pitanja nezaposlenosti koja raste iz godine u godinu.
On je podsetio da je stopa nezaposlenosti u Srbiji 2001. bila 12,2 odsto, 2011. godine 23,7 odsto, a da je sada viša od 25 odsto i nisu nerealne prognoze da bi do kraja godine mogla da pređe i 30 procenata.
Oživljavanje privredne aktivnosti i industrijske proizvodnje, neophodnost donošenja novog Zakona o zapošljavanju, reforma školstva i obrazovanje kadrova koji su potrebni privredi, kao i socio-ekonomski dijalog vlade, poslodavaca i sindikata, neophodni su da bi se mogao zaustaviti taj negativan trend, smatra prvi čovek PKS.
On je rekao da je neophodno i preispitati dosadašnje efekete mera zapošljavanja koji, kako je naveo, nisu dale pozitivne rezultate.
Bugarin je izrazio očekivanje da će aktuelna Vlada Srbije više pažnje posvetiti kvalitnijem dijalogu sa privredom, uvažavajući sugestije i predloge realnog sektora i podsetio na Predlog nove ekonomske politike od 2012. do 2016. godine koji je izradila PKS i prosledila vladi kao platformi za moguće razgovore.
On je kao pozitivno ocenio i formiranje Saveta za preporod srpske privrede, koje je najavio premijer Ivica Dačić, istakavši da očekuje da u tom telu budu eminentni ekonomski stručnjaci i privrednici, koje će delegirati vladi kvalitetne predloge i zajedno kreirati održivu ekonomsku politiku u naredne četiri godine.
Osvrnuvši se na mogućnost da PKS preuzme deo nadležnosti nekih agencija i regulatornih tela koji bi bili ukinuti radi ušteda u budžetu, Bugarin je odgovorio da komora ima kapacitete i kadrove za taj posao, pri čemu ne bi opteretila budžet.
"Spremni smo da preuzmemo i taj deo odgovornosti na sebe, ali ne i da komora prihvati 10-15 agencija ili regulatornih tela sa stotinama zaposlenih, jer to finansijski nećemo moći da izdržimo. Možemo da prihvatimo ono što je afirmativno i korisno za privredu", poručio je Bugarin.
(Tanjug, foto: Medija centar Beograd)
"To su ogromna sredstva koja nisu u srpskom finansijskom krvotoku i prave da svako svakome duguje. Neophodno je donošnje zakona o ročnosti i obaveznosti izmirivanja obaveza države i velikih trgovinskih lanaca", rekao je Bugarin u intervjuu za Tanjug.
U Evropskoj uniji dugovi se izmiruju do 30 dana, dok je u Srbiji taj prosek 128 dana, podsetio je on i dodao da, pored donošenja zakona, treba izmiriti zaostala dugovanja, uvesti fer odnose u privredi, kao i princip da isti aršini važe i za državu kada su u pitanju kamate na dugovanja.
Bugarin je napomenuo da mnogi trgovinski lanci daju odloženo plaćanje između 90 i više od 200 dana i da taj trošak i kursne razlike snose proizvođači, što ih prisiljava da se zadužuju pod nepovoljnim uslovima da bi izmirili obaveze.
Govoreći o poreskoj reformi, najavljenim olakšicama i stimulativnim merama za zanatlije, mala i srednja preduzeća, on je rekao da je to dobro i pozitivno, ali da će te mere rasteretiti samo deo srpske privrede.
Prema rečima Bugarina, za relaksaciju cele srpske privrede neophodna je "potpuna, neutralna, stimulativna i podsticajna poreska reforma koja bi znatno smanjila troškove poslovanja."
Kroz celovitu poresku reformu imali bismo smanjenje fiskalnih i parafiskalnih nameta i omogućili poslovanje u legalnim tokovima što većeg broja preduzeća, ali i zaustavljanje pada privredne aktivnosti i industrijske proizvodnje, naveo je Bugarin.
On je izrazio očekivanje da bi ta reforma mogla da bude sprovedena do kraja godine.
Kako je istakao, Ministarstvo finansija i ekonomije sada je fokusirano na obezbeđivanje sredstava za pokriće budžetskog deficita, isplatu plata i penzija, ali ni poreska reforma nije ništa manji prioritet.
Bugarin je ukazao da je, uz veliki budžetski deficit koji je posledica neumerene javne potrošnje i načina na koji se Srbija zaduživala pod nepovoiljnim uslovima u proteklom periodu, problem i ukupan spoljni dug od 24 milijade evra.
Smanjenje budžetskog deficita mora se nadoknaditi novim zadužvanjem pod povoljnijim uslovima ili prodajom određene državne imovine, kao i smanjenjem javne potrošnje koja je za 25 odsto veća od onoga što proizvodimo, tvrdi čelnik PKS.
Jedan od ključnih problema i izazova sa kojim je suočena nova vlada jeste, prema Bugarinu, rešenje pitanja nezaposlenosti koja raste iz godine u godinu.
On je podsetio da je stopa nezaposlenosti u Srbiji 2001. bila 12,2 odsto, 2011. godine 23,7 odsto, a da je sada viša od 25 odsto i nisu nerealne prognoze da bi do kraja godine mogla da pređe i 30 procenata.
Oživljavanje privredne aktivnosti i industrijske proizvodnje, neophodnost donošenja novog Zakona o zapošljavanju, reforma školstva i obrazovanje kadrova koji su potrebni privredi, kao i socio-ekonomski dijalog vlade, poslodavaca i sindikata, neophodni su da bi se mogao zaustaviti taj negativan trend, smatra prvi čovek PKS.
On je rekao da je neophodno i preispitati dosadašnje efekete mera zapošljavanja koji, kako je naveo, nisu dale pozitivne rezultate.
Bugarin je izrazio očekivanje da će aktuelna Vlada Srbije više pažnje posvetiti kvalitnijem dijalogu sa privredom, uvažavajući sugestije i predloge realnog sektora i podsetio na Predlog nove ekonomske politike od 2012. do 2016. godine koji je izradila PKS i prosledila vladi kao platformi za moguće razgovore.
On je kao pozitivno ocenio i formiranje Saveta za preporod srpske privrede, koje je najavio premijer Ivica Dačić, istakavši da očekuje da u tom telu budu eminentni ekonomski stručnjaci i privrednici, koje će delegirati vladi kvalitetne predloge i zajedno kreirati održivu ekonomsku politiku u naredne četiri godine.
Osvrnuvši se na mogućnost da PKS preuzme deo nadležnosti nekih agencija i regulatornih tela koji bi bili ukinuti radi ušteda u budžetu, Bugarin je odgovorio da komora ima kapacitete i kadrove za taj posao, pri čemu ne bi opteretila budžet.
"Spremni smo da preuzmemo i taj deo odgovornosti na sebe, ali ne i da komora prihvati 10-15 agencija ili regulatornih tela sa stotinama zaposlenih, jer to finansijski nećemo moći da izdržimo. Možemo da prihvatimo ono što je afirmativno i korisno za privredu", poručio je Bugarin.
(Tanjug, foto: Medija centar Beograd)
Moćne reči Ajzeje Kenana: Došao sam u Crvenu zvezdu da osvojimo Evroligu
Partizan se hitno oglasio zbog Mirotića: Evroliga reagovala, klub podneo i krivične prijave!
"Napala me je pod dejstvom alkohola, to je istina!" Prvo oglašavanje Slobode nakon incidenta na parkingu
Ovo je sastav Zvezde za Štutgart: Šok na golu, ni Ilić ni Glazer!
Srbija dobija organizaciju Evropskog prvenstva sa Albanijom? Radujko razgovarao sa UEFA, otkrio sve!