Roditelji sa decom su došli da u suton popiju hladno pivo, klinci su uživali u zabavnom parku ili trčali prostranom livadom koliko ih noge nose, igrali se sa balonima ili frizbijem... Degustacije su počele još u 18 časova. Svako je tražio pivo po svom ukusu, ali da bi ga našao morao je da proba najmanje tri (mudro savetuju šankeri), pa bi posle postajalo i svejedno koje se pivo pije.

I dok su The Horsemen, a kasnije i Toni Montano pozivali publiku na prvi ples, roditelji sa decom u kolicima i nekoliko trudnica sa čašama u kojima je bilo nešto što nedoljivo podseća na pivo, su napuštali Ušće. Prostor ispred bine su popunili uglavnom tinejdžeri, koji tvrde da imaju 18 godina i da smeju da kupe pivo jer ono i "nije alkohol već prehrambeni proizvod". Mi im verujemo na reč, kao i šankeri koji se nisu mnogo zamarali sa time koliko ko ima godina već su samo točili...

Tačno kada je sunce zalazilo na bini je bio naš najpoznatiji akapela hor - Viva Vox. Nisu se štedeli, samo svojim glasovima su imitirali instrumente i izvodili najveće svetske hitove, a nekoliko hiljada posetilaca ih je zdušno podržavalo. Pred šankovima su počele da se stvaraju i prve gužve, dok su se roštiljdžije dosađivale, jer se "pljeskavica više" tražila tek posle ponoći...

A do ponoći su oni virkali iza štandova sa pivom ka bini gde je uveliko trajao nastup velikana srpskog bluza okupljenih u sastavu Belgrade Blues Factory, koji su publiku proveli kroz ceo vek bluza. Vetar sa Dunava prenosio je zvuke Misisipija, pored kojeg je ovaj muzički pravac i nastao. Čuli smo sve od izvornog bluza, onog koji podseća na crno-bele filmove, pesme koje je pevala legendarna Eta Džejms...

"Vreme je da za novu turu piva, pa Beer Fest je! Hajde sada da probamo ono drugo srpsko", vrišti jedan od trojice Britanaca. Na Olimpijskim igrama nisu bili, ali će odmor da provedu u Beogradu, žele da probaju srpsko pivo, pljeskavice, čuju našu muziku i, nadaju se, poljube neku Srpkinju... A na ovakvim festivalima je sve to, tvrde iz iskustva, veoma realno da se desi.

Kiki Lesendrić je sa svojim Pilotima već "leteo", a pivo je počelo da "deluje", pa više niko nije zamerio za guranje, gaženje, polivanje pivom... Samo se nazdravljalo i sa Kikijem pevalo "Svet je lep kada sanjamo", "Leto", "Te noći smo se potukli zbog nje"... Svi su skakali, a kolone su još uvek pristizale preko Brankovog mosta.

Uprkos idealnoj temperaturi lepe avgustovske večeri i noći, poseta je bila znatno manja nego prethodnih godina. Možda zato što je bio tek utorak.

U šankovima se stvarala gužva od praznih buradi za pivo, a Električni orgazam je najavljivao ponoć. Publika je jednako reagovala i na nove pesme i na hitove, a Gile je, kao i na EXIT festivalu, nesebično delio pozitivnu energiju i desetine hiljada nogu terao na ples. Pivo je mirisalo na sve strane.

Na ples su čak i šankere naterali svojim rok hitovima iz devedesetih članovi grupe Plejboj, koja se okupila da bi na jubilarnom Beer Festu proslavila i 20 godina postojanja. "Dobro veče, Beograde. Vi ste porasli, a mi smo malo ostarili", obratio se publici basista benda Roman Goršek i zasvirao "Da li znaš", a premijerno su izveli i pesme "Nemam vremena" i "Daj mi".

Nekome je bio omiljeni "San letnje noći", nekome "Malena" ili "Zaljubljena tinejdžerka" i svako je mogao opet da čuje omiljenu mu pesmu grupe Vampira i srećan zbog toga, ali i što je još uvek na nogama i nije mu loše, otišao kući. Doduše, primetili smo i nekolicinu koju su očigledno drugari morali da odnesu kući.

"Ako piješ, ne vozi" - moto je i ovog Beer Festa!

(Dado Popović, MONDO)