Ministarka zdravlja, profesor dr Slavica Đukić-Dejanović izjavila je da nema opasnosti da će se u Srbiji razviti epidemija izazvana virusom zapadnog Nila i dodala da obaveštavanje javnosti o tome treba da bude realnim informacijama, bez tendencije da se pravi panika.

"Nema naznaka da će se razviti epidemija. Prvi slučaj je potvrđen 18. jula. Osobe koje posumnjaju da bi mogle biti zaražene treba da se jave lekaru, jer i ova bolest, kao i svaka druga, može imati tešku formu", navodi se u izjavi, koju je Ministarstvo zdravlja dostavilo "Politici".

Na Institutu za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije u Beogradu, po rečima zamenice direktora ove ustanove profesorke dr Olge Dulović na lečenju se sada nalazi dvadesetak pacijenata i trenutno nijedan od njih nije u kritičnom stanju. Za neke od pacijenata analize su u toku i čekaju se rezultati.

OVDE pročitajte ispovest zaraženog virusom sa Nila.

Profesorka Dulović je za "Politiku" potvrdila da je sredinom avgusta od komplikacija koje su usledile posle inficiranja virusom zapadnog Nila, na Infektivnoj klinici umrla osamdesetogodišnja pacijentkinja koja se lečila u Pančevu.

"Pacijentkinja nije umrla od ujeda komarca, nego od zapaljenja mozga izazvanog virusom zapadnog Nila, koji prenose komarci. Kada smo mladi i zdravi, svaka, pa i ova bolest se lakše savlada, jer nema odgovarajućeg antivirusnog leka. Međutim, kada je čovek star i kada mu je organizam istrošen drugim oboljenjima, poput dijabetesa, visokog krvnog pritiska i srčane i bubrežne bolesti, kada na sve to dođe jedna ovako teška bolest, onda može da se očekuje težak tok, pa i smrtni ishod", objasnila je dr Dulović, infektolog po specijalnosti.

Još jedna osoba umrla je od zapaljenja mozga izazvanog virusom Zapadnog Nila u Klinici za infektivne bolesti Kliničkog centra Srbije, potvrđeno je "Blicu" u Klinici za infektivne bolesti.

Dr Olga Dulović kaže kako nema razloga ni za paniku ni za proglašavanje epidemije.

Inače, ugrožene su sve osobe koje je ujeo zaraženi komarac, ali se najteža klinička slika beleži otprilike kod jedne osobe na 150 inficiranih.

Simptomi slični gripu i prehladi, kako se zaštititi

Simptomi groznice Zapadnog Nila slični su onima koje imaju oboleli od gripa ili prehlade, pa ih je teško prepoznati.

Povišena telesna temperatura, glavobolja, umor, bol u zglobovima, osip na koži, natečeni limfni čvorovi, bol u očima, su najčešći simptomi.

Simptomi teške infekcije su nepodnošljive glavobolje, ukočenost vrata, dezorijentacija, podrhtavanje, loša koordinacija, iznenadna paraliza ili slabost u rukama i nogama.

Ako imate ovakve simptome obavezno posetite lekara.

Da biste se zaštitili na prozire svog doma stvaite mrežice koje neće dozvoliti komarcima da ulete. Takođe, možete koristiti i hemijska sredstva protiv komaraca, poput onih koja se uključuju u struju, ili se u vidu spreja prskaju u prostorijama u kojima postoji mogućnost da se nađu komarci.

Komarci su najaktivniji u zoru i sumrak, pa je najbolje dau to doba ne izlazite napolej, ili da se zaštite preparatima koji se nanose na kožu i štite od uboda.

Virus prenosi i tigrasti i običan komarac

Tigrasti komarac, poznat kao prenosilac virusa 'zapadnog Nila', prisutan je u petnaestak evropskih zemalja i vrlo je brojan u našem okruženju, posebno u Grčkoj, Albaniji, Crnoj Gori i Hrvatskoj, ali postoje indicije da se tigrasti komarci koji pripadaju mediteranskoj vrsti tih insekata, nalaze i u Srbiji, kaže za "Politiku" profesor dr Željko Tomanović sa Biološkog fakulteta u Beogradu.

Prema njegovim rečima, jajašca tigrastog komarca nađena su na graničnim prelazima pretprošle godine.

"Kapacitet za prenos virusa ima i običan komarac. To je već potvrđeno u Grčkoj i drugim zemljama", kaže profesor Tomanović, ne isključujući mogućnost da je neko od obolelih osoba u Srbiji zaražen ubodom običnog komarca.

Ocenjujući da su klimatske promene povećale temperature u gradovima, profesor ističe da to dovodi do migracije mnogih vrsta insekata iz oblasti Mediterana, suptropskih i tropskih predela u naše krajeve.

"Nije mi poznato da se, osim tigrastih komaraca, još neka vrsta naselila u Srbiji, što ne znači da tako nešto ne može da se dogodi. Na primer, u Srbiji ima malaričnih komaraca, ali oni za sada ne prenose malariju, jer ta bolest nije registrovana poslednjih godina. Ali u Grčkoj je pre dve godine zabeleženo 60 slučajeva malarije", napominje profesor, dodajući kako su neke vrste štetočina, poreklom iz Južne Amerike, poput insekta "tuta apsoluta", već nastanjene u Srbiji.

"To je moljac koji napada paradajz. U Srbiji se nastanio i moljac heliko verpa armigera iz suptropske Afrike, koji takođe napada povrće, kukuruz, lucerku. Zatim, cvrčak cikada metkalsa pruinoza je stigao iz Južne Amerike. Taj insekt napada vinovu lozu i prenosi viruse na biljke i voće", tvrdi Tomanović, ukazujući da Srbija može da očekuje dolazak mnogih štetnih vrsta insekata iz tropskih krajeva, koji mogu ugroziti useve. Ove vrste nisu medicinski štetne po čoveka.

Virus zapadnog Nila u Srbiji postoji već osam godina i njegovo ponovno pojavljivanje nije nikakvo iznenađenje. Na opasnost od epidemije virusa zapadnog Nila, ukazano je na međunarodnom skupu u Beogradu još 2004.

Na području Mediterana, počeo je da se konstatuje još pedesetih godina prošlog veka, prvi put je registrovan u Rumuniji 1996, kad je izazvao velike epidemije u 19 provincija te države. Više o tome OVDE.

(MONDO)