Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović je na konferenciji za novinare, upozorio da bez snažnog smanjivanja deficita nije moguće izbeći krizu javnog duga.

Fiskalni savet smatra, istakao je Petrović, da su predložene izmene i dopune osnovnih poreskih zakona koje se odnose na dodatu vrednost, akcize, porez na dohodak građana, porez na dobit preduzeća, odličan korak, ali da nedostaje reforma javnih rashoda.



Ovakav rebalans budžeta nije dobra osnova za razgovore sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).

"Utisak je da MMF ne bi prihvatio ovakav rebalans kojim se deficit, umesto da se smanji, povećava", kazao je Petrović na konferenciji za štampu Fiskalnog saveta.

Petrović je rekao da u rebalansu postoje mere koje će dati efekte 2013. i narednih godina dodajući da je Vlada Srbije postavila dva od tri "stuba" fiskalne konsolidacije, a to su poreska reforma i kontrola plata i penzija.

Predsednik Fiskalnog saveta je kazao i da je njegov utisak iz razgovora sa MMF da je za tu finansijsku instituciju presudan kredibilan srednjeročni plan fiskalne konsolidacije napominjući da to podrazumeva penzijsku reformu i reformu suvbencija.

Ovako, povećanje rashoda uslediće, kako je naglasio Petrović, kroz 13. penziju, subvencije i druge mere, što prevazilazi uštede koje će se ostvariti umanjenjem rasta penzija i zarada i povećanjem poreza.

On je naveo da je trenutni nivo javnog duga Srbije 56,5 odsto BDP (zakonska granica je 45 odsto), a do kraja godine će dostići, ili čak premašiti, granicu od 60 odsto vrednosti BDP.

Prema njegovim rečima bez rebalansa budžeta deficit ukupne države bio bi oko 216 milijardi dinara ili 6,5 odsto BDP, a sa rebalansom on je povećan na 222 milijarde, odnosno 6,7 odsto što je pogrešan smer.

Petrović je napomenuo i da u vezi sa smanjenjem deficita Fiskalni savet nije imao kontakt sa Vladom Srbije posle predlaganja rebalansa.

On je naveo da se takvim rebalansom budžeta šalje loša poruka investitorima, MMF i EU i da je povećanje rashoda loše i neodrživo jer dodatno povećava visoki fiskalni deficit i javni dug.

Kako je naglasio, lošu ocenu donekle ublažava činjenica da su za smanjenje deficita donete važne strukturne mere kao što su poreska reforma i kontrola plata i penzija a ostaje nada i da je povećanje nekih prihoda jednokratno i privremeno, kao što su subvencije za saniranje štete od suše i subvencije za Fijat.

Povodom kritika Fiskalnog saveta da se rebalansom budzeta za 2012.
povećava deficit, državni sekretar u ministarstvu fiansija Vlajko Senić je istakao da je "u ovom trenutku učinjen maksimum za budžet" i da će se pravi efekti mera videti u budžetu za 2013.

Senić je rekao da ni u Ministarstvu finasija nisu najsrećniji nekim odlukama na rashodnoj strani rebalansa budžeta za ovu godinu i istakao da je na prihodnoj povećanje PDV bila nužna mera zbog stanja u javnim finansijama i ogromnih obaveza koje su zatečene.

"Ovo nije naš budžet, ušli smo u to u poslednjem kvartalu, pravi efekti naših mera će se videti u budžetu za 2013. godinu gde planirmao da deficit ne bude veći od četiri odsto BDP. Verujem da će Fisklani savet podržati taj budžet", rekao je državni sekretar u srpskom Ministarstvu finansija.

(MONDO/agencije,foto: Tanjug/Danmilo Peternek)