Pred Srbijom je tako izbor- "Kosovo ili EU" ili čak "EU ili Rusija," ocenjuju analitičari u Beogradu. Bivši ambasador Srbije u Nemačkoj i saradnik Instituta za društvene nauke Ognjen Pribićević ocenio je u izjavi Tanjugu da je Šokehof zapravo imao na umu sporazum o dve nemačke države iz 1973. godine.

Bez obzira na ograde i razlike koje u tom smislu Nemci ističu, to je zapravo ono što oni najčešće nude Srbiji kao pravni model, kaže Pribićević.

"To je zapravo ugovor o dve države koje se međusobno ne priznaju. Jer, takav je bio slučaj Istočne i Zapadne Nemačke. Nisu međusobno jedna drugu zvanično priznale, ali su istovremeno priznale postojanje te dve države", podsetio je Pribićević.

On je ocenio da danas izneti uslovi nemačkog Bundestaga imaju veliku težinu i da se pritisak na Srbiju dramatično pojačava u poslednjih nekoliko dana.

"Bojim se da se Srbija gura prema izjašnjavanju između Evropske unije i Kosova," zaključio je on.

Profesor fakulteta političkih nauka Predrag Simić smatra da je ovo "vrhunac zahteva u pogledu Kosova i jasan stav šta će se od aktuelnih vlasti u Srbij tražiti za određivanje datuma za početak pregovora, bar kad je Nemačka u pitanju."

"Postoje ugovori između dve Nemačke, postojii to nemačko iskustvo, koje je još i ambasador Volfgang Išinger predlagao krajem 2007. godine, u pregovorima u Beču. Ali, mislim da je ovde poruka mnogo jasnija, " rekao je on Tanjugu.

Po njegovom mišljenju Srbija je ovim stavljena ne samo pred izbor "Kosovo ili EU, već i EU ili Rusija." "Srbija je u februaru dobila kandidaturu, a onda se naglo zbog izbora ili promene vlasti, udaljila od Evropske unije. Ovo što smo čuli danas po treći put, najpre je čuo premijer Ivica Dačić prilikom posete Strazburu od Martina Šulca, predsednika Evropskog parlamenta, zatim je to rekao nemački parlamentarac, a danas je to izneo jedan od prvih ljudi CDU-a i nemačkog Bundestaga", podsetio je Simić.

"Mislim da je ovakvo naglo zaoštravanje odgovor na spoljnpolitički zaokret Srbije, a sasvim sam siguran da Berlin u tom pogledu nije sam već da stav Nemačke odražava u velikoj meri i stav Zapada, odnosno SAD. I to je suština ove priče, " rekao je Simić.

Ovo je odgovor na signale koje Beograd šalje u poslednje vreme o svom zaokretu prema Rusiji, precizirao je on.

I Pribićević kaže da zaokret ka Rusiji donekle ima veze sa aktuelnim pritiskom, ali, kako navodi, "ne puno".

"Posete srpskih zvaničnika Rusiji sigurno da neće poboljšati imidž Srbije u Briselu, verovatno da ih to dodatno nervira, ali u sustini oni shvataju da mi taj novac negde moramo da tražimo", kaže Pribićević.

Po njegovom mišljenju, nemačka vlada i generalno Brisel i SAD bili su veoma nezadovoljni politikom prethodne vlade prema Kosovu i sada žele da u kratkom roku zatvore kosovsko pitanje na način kako oni smatraju da ga treba zatvoriti.

"Mislim da se na Srbiju vrši pritisak da se izjasni oko ovog pitanja, i da će se taj pritisak se samo povećavati", zaključio je on.

Nemačka očekuje da Srbija pre početka pregovora o prijemu u članstvo Evropske unije sa Kosovom potpiše zajedničku pravno-obavezujuću izjavu o međusobnim odnosima koja bi bila sprovedena do kraja pregovora o prijemu, rekao je visoki predstavnik vladajuće partije kancelarke Angele Merkel predstavljajući u Beogradu očekivanja vladajuće nemačke stranke od Srbije - sedam tačaka koje bi trebalo ispuniti pre početka pregovora sa EU.



Visoki predstavnik vladajuće nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Andreas Šokenhof je na konferenciji za novinare u Beogradu naglasio da će njegova stranka u Bundestagu insistirati na tome da Nemačka zauzme stav da ugovor između Beograda i Prištine bude u pisanoj formi i da do kraja procesa pridruživanja EU svi detalji tog ugovora budu u potpunosti sprovedeni.

On je pozvao Beograd da "aktivno utiče" na ukidanje paralelnih struktura i bezbednosnog aparata na severu Kosova, kao i finansiranja, navodeći da je godišnji finansijski doprinos Beograda severu Kosova, prema nemačkim saznanjima, "veći nego doprinos koji Srbija dobija od EU".

"Svesni smo i bivša Vlada Srbije nam je jasno stavila do znanja da je to osetljivo pitanje za Srbiju", rekao je Šokenhof i istakao da je zato važno da se sva teška i osetljiva pitanja odmah stave na sto.

"Kod pristupanja Srbije naročito moraju biti razjašnjene spoljne granice EU. Zbog toga očekujemo da do odluke Saveznog parlamenta Nemačke o otpočinjanju pregovora o pristupanju, Srbija jasno pokaže vidljivu volju da je spremna da postigne pravno obavezujuću normalizaciju u odnosima sa Kosovom", rekao je Šokenhof.

Takav sporazum, objasnio je Šokenhof, u formi nekog sporazuma o dobrosusedstvu mora biti, kako je rekao, ugovoren i prakticiran pre nego što se pregovori o pristupanju EU okončaju.

U našim kontaktima sa Prištinom, naglasio je on, mi isto tako jasno i odlučno utičemo na kosovsku stranu, kako bi i ta vlada svojim udelom doprinela normalizaciji odnosa i svom susedu Srbiji omogućila nesmetan put ka Uniji.

Šokenhof je izneo sedam uslova ili očekivanja od Srbije od kojih će zavisiti odluka njegove poslaničke grupe u nemačkom saveznom parlamentu na Mišljenje Evropske komisije o otvaranju pregovora Srbije o članstvu u EU.

Odluka Bundestaga biće obavezujuća za kancelarku Angelu Merkel kada Savet EU bude odlučivao o otvaranju pregovora sa Srbijom, rekao je Šokenhof.

Šokenhof je rekao da se od Srbije očekuje potpuno ispunjenje i realizacija Akcionog plana, dogovorenog sa Unijom, do momenta donošenja odluke o početku pregovora o pristupanju, kao i vidljiv napredak u razjašnjenju i krivičnom gonjenju odgovornih za napad na zgradu Ambasade Nemačke u februaru 2008. godine.

Od Srbije se očekuju jasni signali u pravcu nastavka pomirenja u regionu, rekao je Šokenhof i naglasio da je učinjen korak unazad kada je rečeno "da u Srebrenici nije bilo genocida".

Pre donošenja odluke u nemačkom parlamentu, rekao je on, očekuje se potpuna realizacija do sada podstignutih rezultata u procesu dijaloga Beograda i Prištine i dogor o nastavku dijaloga i van predviđenih tema, kao što su energetika i telekomunikacije.

Šokenhof je pozvao na početak kontinuiranog ukidanja paralelnih struktura u bezbednosnom aparatu i upravi na severnom Kosovu i njihovog finansiranja, precizirajući da je godišnji doprinos Beograda ovim institucijama veći nego onaj doprinos koji Srbija dobija od EU.

Beograd bi trebalo, dodao je Šokenhof, da upotrebi svoj uticaj na Srbe sa severa Kosova da aktivno sarađuju sa Euleksom i Kforom.

On je naveo da je dobar primer u tom pravcu izjava predsednika Srbije Tomislava Nikolića da bi predstavnici sa severa Kosova trebalo da odustanu od provokacija prema međunarodnim civilnim i vojnim organizacijama.

Šokenhof je rekao da je kao zamenik šefa poslaničke grupe CDU/CSU došao u Beograd posle promene Vlade Srbije kako bi pokazao da Nemačka i sa ovom Vladom, kao i prethodnom, želi da bude iskren partner u približavanju Srbije EU.

Trajno podržavamo zemlje Zapadnog Balkana na njihovom putu ka EU, sa ciljem postizanja daljeg jačanja mira, bezbednosti, slobode, demokratije, prosperiteta i dobrosusedstva u regionu, poručio je Šokenhof.

(MONDO/agencije, foto: Tanjug/Nenad Milošević)