U Evropi se, pre nego što je Kolumbo otkrio Ameriku, nisu jeli: krompir, kukuruz ili čokolada. Konkretno u Srbiji je svakodnevan ishrana zasnovana na različitim žitaricama i hlebu. Mlečni proizvodi su se mnogo koristili, a u prilog tome koliko je u srednjem veku srpski sir ili kako se govorilo "sirenje" bilo cenjeno dovoljno govori podatak da se koristilo kao moneta, a da su vladari obavezivali da se isti donira za manastire.

Za razliku od siromašne svakodnevne ishrane na gozbama se jelo dosta mesa, posebno jagnjetine, i ono je kratko prženo u dubokom ulju. Uprkos uvraženom mišljenju da se na pirovima jelo mnogo srnetine I divljači, nalazi životinjskih kostiju iz utvrđenja Ras u XII veku ukazuju na suprotno. Malo se konzumiralo i živinsko meso, jer je živina bila važna zbog jaja koja su korišćena i u građevinarstvu i slikarstvu.

Na freskama je vidljivo da su se u srednjem veku jeli presne rotkve i luk, dok iz brojnih trgovačkih dokumenata saznajemo da su iz Dubrovnika i Kotora u srpske zemlje stalno stizali bademi, limuni i razni drugi agrumi, a među najtraženijima su bile sveže i suve smokve. Srpski srednjovekovni čovek voleo je da jede voće, a na raspolaganju je imao domaću šljivu (ono što mi sada zovemo šljivciga), krušku, jabuku, trešnju, jagodu i breskvu. Breskve nisu autohtono srpsko voće, već dolaze iz Azije, a pretpostavlja se da je sadnicu ovog voća u XII veku u Ras donela neka vizantijska princeza.

Sve ovo i još mnogo više saznali smo tokom prve interaktivne radionice Srpska srednjovekovna gozba, koja je deo multidisciplinarnog istraživačko-umetničkog projekta "Živeti prošlost - srpska srednjovekovna gastronomija" čiji je autor istoričar umetnosti Tamara Ognjević. Sa ciljem da se istraži, ali i rekonstruiše, prema standardima savremenog fine dining koncepta, jedinstvena ponuda unutar studijskog i kulturnog turizma Artis Centar na projektu "Srpska srednjovekvna gastronomija" sarađuje sa mr Biljanom Đorđević (etnoarheolog), dr Ksenijom Borojević (paleoetnobotaničar), Oliverom Milunović (dizajner tekstila), Jelenom Milošević (slikar, dizajner stakla), Ivanom Rackov (akademski keramičar), Nebojšom Stamenovićem (dugogodišnji kuvar u Manastiru Hilandar na Atosu), Školom kuvanja Il Primo i brojnim drugim uglednim stručnjacima i umetnicima.

Ukoliko vam je krenula voda na usta dok ste gledali ovaj prilog izdvojili smo za vas recept za poslasticu koja je, prema usmenom predanju, bila omiljeni slatkiš princa Rastka Nemanjića, odnosno Svetog Save.

RASTKOVA KRUŠKA U SULCU OD ŠUMSKOG VOĆA

Sastojci: četiri veće, zrele kruške, oko 400 grama svežeg ili jedno pakovanje smrznutog šumskog voća ("crveni miks"- ribizla, borovnica, jagoda, kupina i sl.), šaka pečenih, seckanih badema, tri supene kašike meda, jedan limun, čašica višnjevače, 100 grama smeđeg šećera

Priprema Kruške očistiti, raseći po dužini, pa ih kratko blanširati u vodi u koju su prethodno dodate dve kesice vanilinog šećera i sok od jednog limuna. Dno tanjirića za serviranje posuti mešavinom seckanog badema i smeđeg šećera, pa preko staviti proceđene kruške. Zagrejati med sa višnjevačom, pa lagano dodati šumsko voće. Kuvati sa povremenim mešanjem da se dobije srednje gust sulc. Kruške preliti toplim sulcem i ukrasiti rendanom korom limuna. Mogu se služiti i tople i hladne.

(A. P. - MONDO)