Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić pozvao je danas pokrajinsku vladu da preispita nameru da dokapitalizuje Razvojnu banku Vojvodine sa novih 150 miliona evra ocenivši da je suludo to činiti sa bankom koja ima 75 odsto nenaplativih kredita.
U debati o Predlogu zakona o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Srbije, Dinkić je kazao da je Ministarstvo finansija dalo preporuku pokrajinskim vlastima da sve depozite u Razvojnoj banci Vojvodine, osigurane u vrednosti od 140 miliona evra i neosigurane vredne 100 miliona evra, prebace na neku od banaka koja bi preuzela depozite.
Postoje četiri domaće i strane banke koje su zainteresovane za to, rekao je Dinkić.
"Ponudili smo pokrajinskoj vladi da za ove neosigurane depozite intervenišemo sa izdavanjem dodatnih obveznica od 100 miliona evra, država pola i pokrajina pola, iako su kolege iz Vojvodine vlasnici 80 odsto banke, a država 20 odsto", naveo je on.
Stav pokrajinske vlade je, prema njegovim rečima, da se ne prihvati taj predlog već da se Razvojna banka Vojvodine dokapitalizuje sa dodatnih 150 miliona evra koje bi kompletno platili građani Vojvodine, što je ekonomski neopravdano, jer je ta banka već nekoliko puta dokapitalizovana sa ukupno 150 miliona evra.
Šefica poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandra Jerkov je na to rekla da Vojvodina ima nadležnosti da iz svog budžeta dokapitalizuje banke ukoliko misli da je to najbolje rešenje, a da Dinkić pokušava da prisvoji nadležnosti koje nema.
"Cenim vašu brigu za građane Vojvodine, ali bi bilo bolje da se Vojvodini ne zakida na primeni Zakona o budžetskom sistemu, kao i da se šeicima ne poklanja 25.000 hektara zemlje u Vojvodini", rekla je Ljerkov.
Ministar je odgovorio da ima pravo kao ministar finansija da govori o tome i da će štetu ukoliko propadne Razvojna banka Vojvodine platiti svi građani Srbije, a ne samo pokrajine.
Ministar je odgovarajući na kritike opozicije istakao da ovaj zakon ne može da omogući nacionalizaciju banaka, jer se primenjuje samo na državne banke.
"Suprotno, bez ovog zakona prethodna vlada je izvršila nacionalnizaciju Agrobanke. Nikakav zakon joj nije bio potreban, jer su privatni akcionari bili vlasnici 80 odsto u Agrobanci i odjednom je država postala 100 odsto vlasnik", kazao je Dinkić.
Imajući u vidu da je Poštanska štedionica 97 odsto u vlasništvu države, a tri odsto su mali akcionari, moguće je da oni nakon što se prenesu depoziti budu nesaglasni sa tim, naveo je on dodajući da će na osnovu Zakona o privrednim društvima imati mogućnost da država otkupi njihove akcije po odgovarajućoj ceni, koja je propisana.
"Imamo obezbeđen novac u ovogodišnjem budžetu za tu namenu", istakao je Dinkić.
On je objasnio da će mali akcionari moći da biraju da li žele da njihove akcije ostanu u Poštanskoj štedionici ili će tražiti otkup i država će ih odmah isplatiti. Ministar finansija je rekao da se ne očekuju finansijski problemi u drugim sistemskim bankama.
"Svako treba da odgovara za loše plasmane bez obzira na ime, prezime i funkciju i zalažem se za odgovornost svih", naveo je Dinkić.
Poslanik SPS - a Zoran Kasalović je ocenio da je zakon dobar i da je nova vlada pokazala da može odmah da se uhvata u koštac sa svim urgentnim problemima u Srbiji, kao i da je do sada zakonom bio predviđen samo minimalni intervencionizam države.
Šef poslanika URS - a Vladimir Ilić je istakao da će ovaj zakon vratiti poverenje u bankarski sistem, jer će sprečiti negativnu lančanu reakciju.
Ilić je naveo da je evidentno da su nastradale dve banke - Agrobanaka i Razvojna banka Vojvodine sa državnim učešćem i da se to desilo baš zato što je izostao nadzor države.
On je rekao da su netačne primedbe da neko hoće kroz zakon da stavi pod kontrolu finansijske tokove u zemlji.
Poslanik Demokratske stranke Srbije Dejan Mihajlov je naglasio da taj zakon ugrožava sistem zemlje, jer pravi "mutanta u našem pravnom sistemu i otvara mnogo mogućnosti da dođe do zloupotreba", ali i da uvodi ozbiljan državni intervencionizam.
(Tanjug)
U debati o Predlogu zakona o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Srbije, Dinkić je kazao da je Ministarstvo finansija dalo preporuku pokrajinskim vlastima da sve depozite u Razvojnoj banci Vojvodine, osigurane u vrednosti od 140 miliona evra i neosigurane vredne 100 miliona evra, prebace na neku od banaka koja bi preuzela depozite.
Postoje četiri domaće i strane banke koje su zainteresovane za to, rekao je Dinkić.
"Ponudili smo pokrajinskoj vladi da za ove neosigurane depozite intervenišemo sa izdavanjem dodatnih obveznica od 100 miliona evra, država pola i pokrajina pola, iako su kolege iz Vojvodine vlasnici 80 odsto banke, a država 20 odsto", naveo je on.
Stav pokrajinske vlade je, prema njegovim rečima, da se ne prihvati taj predlog već da se Razvojna banka Vojvodine dokapitalizuje sa dodatnih 150 miliona evra koje bi kompletno platili građani Vojvodine, što je ekonomski neopravdano, jer je ta banka već nekoliko puta dokapitalizovana sa ukupno 150 miliona evra.
Šefica poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandra Jerkov je na to rekla da Vojvodina ima nadležnosti da iz svog budžeta dokapitalizuje banke ukoliko misli da je to najbolje rešenje, a da Dinkić pokušava da prisvoji nadležnosti koje nema.
"Cenim vašu brigu za građane Vojvodine, ali bi bilo bolje da se Vojvodini ne zakida na primeni Zakona o budžetskom sistemu, kao i da se šeicima ne poklanja 25.000 hektara zemlje u Vojvodini", rekla je Ljerkov.
Ministar je odgovorio da ima pravo kao ministar finansija da govori o tome i da će štetu ukoliko propadne Razvojna banka Vojvodine platiti svi građani Srbije, a ne samo pokrajine.
Ministar je odgovarajući na kritike opozicije istakao da ovaj zakon ne može da omogući nacionalizaciju banaka, jer se primenjuje samo na državne banke.
"Suprotno, bez ovog zakona prethodna vlada je izvršila nacionalnizaciju Agrobanke. Nikakav zakon joj nije bio potreban, jer su privatni akcionari bili vlasnici 80 odsto u Agrobanci i odjednom je država postala 100 odsto vlasnik", kazao je Dinkić.
Imajući u vidu da je Poštanska štedionica 97 odsto u vlasništvu države, a tri odsto su mali akcionari, moguće je da oni nakon što se prenesu depoziti budu nesaglasni sa tim, naveo je on dodajući da će na osnovu Zakona o privrednim društvima imati mogućnost da država otkupi njihove akcije po odgovarajućoj ceni, koja je propisana.
"Imamo obezbeđen novac u ovogodišnjem budžetu za tu namenu", istakao je Dinkić.
On je objasnio da će mali akcionari moći da biraju da li žele da njihove akcije ostanu u Poštanskoj štedionici ili će tražiti otkup i država će ih odmah isplatiti. Ministar finansija je rekao da se ne očekuju finansijski problemi u drugim sistemskim bankama.
"Svako treba da odgovara za loše plasmane bez obzira na ime, prezime i funkciju i zalažem se za odgovornost svih", naveo je Dinkić.
Poslanik SPS - a Zoran Kasalović je ocenio da je zakon dobar i da je nova vlada pokazala da može odmah da se uhvata u koštac sa svim urgentnim problemima u Srbiji, kao i da je do sada zakonom bio predviđen samo minimalni intervencionizam države.
Šef poslanika URS - a Vladimir Ilić je istakao da će ovaj zakon vratiti poverenje u bankarski sistem, jer će sprečiti negativnu lančanu reakciju.
Ilić je naveo da je evidentno da su nastradale dve banke - Agrobanaka i Razvojna banka Vojvodine sa državnim učešćem i da se to desilo baš zato što je izostao nadzor države.
On je rekao da su netačne primedbe da neko hoće kroz zakon da stavi pod kontrolu finansijske tokove u zemlji.
Poslanik Demokratske stranke Srbije Dejan Mihajlov je naglasio da taj zakon ugrožava sistem zemlje, jer pravi "mutanta u našem pravnom sistemu i otvara mnogo mogućnosti da dođe do zloupotreba", ali i da uvodi ozbiljan državni intervencionizam.
(Tanjug)
"Neka me streljaju, okrenuću se ka zidu, ni 'a' neću reći": Blažić opet šokirao na suđenju - Znam šta me čeka u zatvoru
Mondo ukrštenica za 26. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
Tuča u Skupštini Srbije! Guranje, čupanje, prskanje, a Ana Brnabić pozvala obezbeđenje (Foto, video)
Goranu Vesiću se pogoršalo zdravstveno stanje: Prebačen u Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici
Primim 160€ penziju, a samo ugalj i drva koštaju 355: Težak život Ukrajinaca, mnogi uzeli rusko državljanstvo