Kad vam neko kaže fudbaler prve asocijacije su novac, kola, devojke...Književnost, svakako, nije. Da vam neko kaže da je fudbaler objavio zbirku pesama, vi biste, listom, rekli: "Ma, važi".

Najčešće se za fudbalere može čuti da su neobrazovani, nenačitani, da ih ništa ne zanima osim devojaka i automobila...

A upravo je jedan fudbaler, sada, doduše, u penziji, u sredu uveče u Beogradu, dok su Čelsi i Mančester junajted vojevali još jednu epsku bitku na Stamford bridžu, predstavio svoju prvu zbirku pesama koju je nazvao "Bajronovski junak".

Ivan Ergić, nekadašnji državni reprezentativac, fudbaler Bazela i Burse, poznat je kao momak koji iskače iz klišea, odudara od uvreženog mišljenja o fudbalerima (uglavnom, negativnog). Ergić je godinama kolumnista dnevnog lista "Politika", a sada je pred prijateljima i znatiželjnicima otkrio duboka osećanja. Pevao je o ljubavi.

"Važim za asocijalnog, tako se bar pričalo o meni, i zato sam želeo da okupim prijatelje i predstavim svoje pesme. Nije mi cilj da se afirmišem kao pesnik i pisac. "Možda je nekome neobično to što je jedan fudbaler objavio knjigu pesama, ali meni tu ništa nije čudno. Svako ko je sposoban za ljubav sposoban je i za pisanje pesama. One su odraz mog unutrašnjeg sveta", rekao je Ergić na promociji zbirke pesama u Teatru Kult u Ustanovi kulture "Vuk Karadžić".

Neobičan pesnik, neobična i promocija. Sportski komentator Aleksandar Stojanović, Ergićev dugogodišnji prijatelj, razbio je uobičajene priče kakve se mogu čuti na sličnim dešavanjima, anegdotama i pošalicama.

Ali, Ergićeve pesme to, svakako, nisu.

"..nedostaješ, kao što nogama nedostaje sigurno tlo
ljubim zemlju i ona se naježi vegetacijom
daljina je moja navika
kao cigarete
znaš, najbolja dela su pisana u egzilu i iz toga
postoji čitava književnost kao što postoje akustična polja
gde je moj eho bliži od mene..."

Glasi odlomak jedne od pesama iz zbirke, koje je čitao i interpretirao glumac Bane Trifunović.

Ergić nema nameru, odnosno ne želi da postane etablirani pisac. To bi, kaže, pojelo ono iskreno.

"Ovo je moj hobi i ne želim da mi postane profesija, jer dok je nešto hobi ostaje čistije i nevinije", rekao je Ergić, koji je u šali sebe nazvao poetom u penziji.

Zanimljivo, recenziju za svoj književni prvenac napisao je lično on. To je Aca Stojanović iskoristio da se našali, što je Ergić prihvatio:

"Bolje ja da je napišem, nego da me neko kudi!".

Iza svega se, međutim, krije priča o susretu sa Radetom Šerbedžijom u jednoj beogradskoj kafani, jedne zimske večeri. Ergić je ispričao da je zamolio čuvenog glumca da pročita njegove pesme, koje je imao kod sebe, na papirima...Šerbedžija je bio oduševljen, terao je ljude po kafani da ih čitaju naglas, čak i konobare!

Zato je, umesto uobičajene recenzije, Ivan Ergić odlučio da napiše neku vrstu posvete i zahvalnosti Šerbedžiji.

Zbirke pesama neće prodavati, već želi da ih predstavi i pokloni prijateljima. Ako ikako budete mogli nabavite "Bajronovskog junaka" i čitajte.

"pepeljugo
ne fali mi prideva spremnih
na pohod na tvoju kožu
lepu kao hleb
i podlaktice koje mirišu
kad me zagrliš otraga
kao pijanac koji se drži za stub
moja budućnost je ispunjena tobom
i radujem se da ti pokažem koliko
bez tebe ne umem da volim ljude
i prevaziđem glavobolje
zgrada koje diraju nebo
tvoja profesija je ljubav
zbog tebe postojim
zbog tvog optimizma u osmehu
stvari i deca će dobiti imena po poštenju tvojih ruku
koje žude za pantomimičarima zagrljaja..."

(odlomak iz pesme "Pepeljugo")

(P. V. - MONDO - foto: MN Press/arhiva)