SKYFALL
Skyfall (2012)
Režija: Sem Mendes
Uloge: Danijel Krejg, Havijer Bardem, Ralf Fajns
Distributer: Tak
Okej, 'Kazino' je bio skoro pa senzacionalno dobar, onaj prethodni za nijansu manje i sada je, čini se, bio pravi trenutak da se vidi da li je pred nama brz kraj ove faze u 50 godina (23 filma) dugoj istoriji filmova o slavnom špijunu/akcionom heroju ili je Krejg na putu da počisti sve ostale Bondove (Koneri je, naravno, izvan konkurencije) ne samo snagom i uverljivošću koju je doneo čuvenom liku, već i samim brojem filmografskih jedinica.
Sam kraj filma nagoveštava ogromne promene koje će serijal definitivno pretrpeti u sledećim nastavcima, ali da ne bih kvario i spojlerisao, momentalno ću da zaćutim. U svakom slučaju, ako pitate mene ili bilo kog drugog fana, Krejgova sudbina zavisi samo od njega i njegove volje, jer bolje rešenje za agenta 007 teško da postoji.
Očigledno je i producentima bilo jasno da su našli zlatnu koku kakvu ni sanjali nisu, pa su mogli ovog puta mnogo opuštenije da se prepuste ostalim segmentima bitnim za funkcionisanje Flemingovog sveta špijunaže na filmu. Ono što možda i jeste bilo iznenađenje u filmu ''Skyfall'', to je onda verovatno izbor Sema Mendesa za reditelja, osvajača Oskara i Globusa, pozorišnog režisera (uglavnom mjuzikla, ali i Čehova, Šekspira...), potpisnika filmova kao što su ''American Beauty'', ''Revolutionary Road'' ili ''Road To Perdition'', dakle čoveka čija se biografija teško mogla vezivati sa štivom koje u sebi nosi Džemsa Bonda kao glavnog lika.
No, sve su to bila moja razmišljanja o Bondu pre nego što sam kročio u pristojno popunjenu bioskopsku dvoranu proteklog vikenda. Skoro 2 ipo sata kasnije, voleo sam Mendesa više nego ikada ranije, a Krejgu sam želeo ne samo da i dalje bude 007, već i da to radi što češće.
''Skyfall'' počinje u Turskoj, i to na skoro istim lokacijama kao i nesrećni ''Taken 2'' koji sam na istom mestu gledao pre samo par nedelja – na krovovima iznad istanbulskog Bazara, ali tu svaka sličnost sa pomenutim filmom i prestaje. Turska je ''samo'' uvod u novu priču, skoro 20 minutni segment u kojem Bond pokušava da povrati disk sa neprocenjivim podacima po budućnost MI6 sistema.
Ovaj neverovatan akcioni komad završava se tragično i 007 pada u ponor bez dna, sve uz pratnju Adel i uobičajeno fantastične špice. Naravno, tek tu može da počne nova priča, možda i najšpijunskija od svih do sada. Bond se vraća u London na iznenađenje svih osim M. (ovog puta ne moje M, već Džudi Denč M) i momentalno kreće u novu akciju spasavanja famoznog diska. Teroristi, međutim, već počinju da otkrivaju tajne koje se na njemu nalaze, što MI6 dovodi na rub opstanka. Misteriozni Silva (Bardem) koji je na čelu terorista, ipak, kao da za cilj ima neki mnogo ličniji razlog nego što je puko razmontiravanje i demoliranje britanske tajne službe.
Skyfall (2012)
Režija: Sem Mendes
Uloge: Danijel Krejg, Havijer Bardem, Ralf Fajns
Distributer: Tak
Okej, 'Kazino' je bio skoro pa senzacionalno dobar, onaj prethodni za nijansu manje i sada je, čini se, bio pravi trenutak da se vidi da li je pred nama brz kraj ove faze u 50 godina (23 filma) dugoj istoriji filmova o slavnom špijunu/akcionom heroju ili je Krejg na putu da počisti sve ostale Bondove (Koneri je, naravno, izvan konkurencije) ne samo snagom i uverljivošću koju je doneo čuvenom liku, već i samim brojem filmografskih jedinica.
Sam kraj filma nagoveštava ogromne promene koje će serijal definitivno pretrpeti u sledećim nastavcima, ali da ne bih kvario i spojlerisao, momentalno ću da zaćutim. U svakom slučaju, ako pitate mene ili bilo kog drugog fana, Krejgova sudbina zavisi samo od njega i njegove volje, jer bolje rešenje za agenta 007 teško da postoji.
Očigledno je i producentima bilo jasno da su našli zlatnu koku kakvu ni sanjali nisu, pa su mogli ovog puta mnogo opuštenije da se prepuste ostalim segmentima bitnim za funkcionisanje Flemingovog sveta špijunaže na filmu. Ono što možda i jeste bilo iznenađenje u filmu ''Skyfall'', to je onda verovatno izbor Sema Mendesa za reditelja, osvajača Oskara i Globusa, pozorišnog režisera (uglavnom mjuzikla, ali i Čehova, Šekspira...), potpisnika filmova kao što su ''American Beauty'', ''Revolutionary Road'' ili ''Road To Perdition'', dakle čoveka čija se biografija teško mogla vezivati sa štivom koje u sebi nosi Džemsa Bonda kao glavnog lika.
No, sve su to bila moja razmišljanja o Bondu pre nego što sam kročio u pristojno popunjenu bioskopsku dvoranu proteklog vikenda. Skoro 2 ipo sata kasnije, voleo sam Mendesa više nego ikada ranije, a Krejgu sam želeo ne samo da i dalje bude 007, već i da to radi što češće.
''Skyfall'' počinje u Turskoj, i to na skoro istim lokacijama kao i nesrećni ''Taken 2'' koji sam na istom mestu gledao pre samo par nedelja – na krovovima iznad istanbulskog Bazara, ali tu svaka sličnost sa pomenutim filmom i prestaje. Turska je ''samo'' uvod u novu priču, skoro 20 minutni segment u kojem Bond pokušava da povrati disk sa neprocenjivim podacima po budućnost MI6 sistema.
Ovaj neverovatan akcioni komad završava se tragično i 007 pada u ponor bez dna, sve uz pratnju Adel i uobičajeno fantastične špice. Naravno, tek tu može da počne nova priča, možda i najšpijunskija od svih do sada. Bond se vraća u London na iznenađenje svih osim M. (ovog puta ne moje M, već Džudi Denč M) i momentalno kreće u novu akciju spasavanja famoznog diska. Teroristi, međutim, već počinju da otkrivaju tajne koje se na njemu nalaze, što MI6 dovodi na rub opstanka. Misteriozni Silva (Bardem) koji je na čelu terorista, ipak, kao da za cilj ima neki mnogo ličniji razlog nego što je puko razmontiravanje i demoliranje britanske tajne službe.
Teško je naći ozbiljnu zamerku filmu ''Skyfall'' jer je on praktično sve što bi se ikada moglo i poželeti od jednog Džejms Bond filma: inteligentan i nepredvidljiv, ali ne i komplikovan i zamoran, 100% britanski (da, ovo je afirmativno), sa kastingom iz snova (Fajns, Denč, Bardem, Albert Fini...), sa akcionim scenama iz još luđih snova, sa negativcem koji kao da dolazi iz najgoreg košmara, sa neočekivanim obrtima (M. je po prvi put u središtu akcije), zabavan i duhovit kao najbolji Konerijevi filmovi, sa pismenim i smislenim scenarijem, sa razvijenim i karakternim likovima, sa razrešenjem koje sve ostavlja kao na iglama sve do sledećeg, 24. izdanja.
Iskreno, nikada nisam srećan kada se uklopim u konsenzus kritičara koji se klanjaju bilo kom filmu, ali ne mogu ni da izmišljam mane koje ne postoje ili ih nisam ni primetio. Da, Bond ponekada previše lako upada u zamke, a potom još lakše iz njih i izlazi, ali zato to i jeste Džejms Bond. Poslednja trećina filma možda ne može da isprati tempo zadat u prve dve, ali elegični, mendesovski kraj valjda uspeva da nadomesti i tu falinku.
Ipak, uzmite moje viđenje filma (čitaj: egzaltaciju) sa debelom rezervom, jer ostatak bioskopske sale u kojoj sam gledao ''Skyfall'' kao da nije delio ovo moje oduševljenje Bondom, ili ga barem nije pokazivao ili bilo kako reagovao na adrenalinske injekcije ili humor.
No, to je jedna sasvim posebna tema, a ja ovde sada ipak završavam i to sa jednom lepom, skoro okruglom ocenom koja ne samo da govori da je ''Skyfall'' možda i najbolji Džejms Bond koji su ove oči ikada videle, već i da je to film sa repertoara koji nikako, nikako ne biste smeli da propustite ove jeseni. Bioskopsko gledanje se podrazumeva.
Ja: ****1/2
Iskreno, nikada nisam srećan kada se uklopim u konsenzus kritičara koji se klanjaju bilo kom filmu, ali ne mogu ni da izmišljam mane koje ne postoje ili ih nisam ni primetio. Da, Bond ponekada previše lako upada u zamke, a potom još lakše iz njih i izlazi, ali zato to i jeste Džejms Bond. Poslednja trećina filma možda ne može da isprati tempo zadat u prve dve, ali elegični, mendesovski kraj valjda uspeva da nadomesti i tu falinku.
Ipak, uzmite moje viđenje filma (čitaj: egzaltaciju) sa debelom rezervom, jer ostatak bioskopske sale u kojoj sam gledao ''Skyfall'' kao da nije delio ovo moje oduševljenje Bondom, ili ga barem nije pokazivao ili bilo kako reagovao na adrenalinske injekcije ili humor.
No, to je jedna sasvim posebna tema, a ja ovde sada ipak završavam i to sa jednom lepom, skoro okruglom ocenom koja ne samo da govori da je ''Skyfall'' možda i najbolji Džejms Bond koji su ove oči ikada videle, već i da je to film sa repertoara koji nikako, nikako ne biste smeli da propustite ove jeseni. Bioskopsko gledanje se podrazumeva.
Ja: ****1/2
