"Mnogi nisu očekivali, ali opredeljenost nove vlade za evropski put je stvarna. Ipak, još je rano za ocene, jer nije prošlo dovoljno vremena za konačan sud", kaže izjavio je danas direktor sektora za Jugoistočnu Evropu londonskog časopisa "Ekonomist" Laza Kekić i predočio da je u projekciji stope rasta BDP za iduću godinu najgori Zapadni Balkan sa "tromim rastom" od 1,1 odsto.

On je na promociji srpskog izdanja "Ekonomista", "Svet u 2013.", istakao da je srpska privreda u veoma teškom stanju, uz frapantan porast nezaposlenosti.

Krkić ističe da je neverovatno da su Srbiji i ceo Zapadni Balkan sačuvali socijalnu i političku stabilnost, s obzirom na toliko tešku situaciju.

Prema projekciji stručnjaka "Ekonomista", prva polovina iduće godine biće teška i puna izazova, a Evropa je najgori bolesnik svetske privrede, koja će najgore proći od svih regiona.

Da za Srbiju ipak ima nade izjavio je danas i glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović.

Šestović kaže da je rast privrede Srbije od dva odsto naredne godine projektovan relativno konzervativno i moguće je da bude i veći.

Šestović je na predstavljanju izveštaja Svetske banke o jugoistočnoj Evropi rekao da je ta stopa rasta realna, a moguće je da će biti i veća ako se, recimo posle pada od 20 odsto ove godine, poljoprivreda oporavi i nađe se rešenje za železaru Smederevo.

On je rekao i da je ostvariv projektovan budžetski deficit od 3,6 odsto u 2013. godini.

Vlada Srbije je uradila ono što je mogla i donela je mere koje su ambiciozne, ali projektovane na relativno umerenim projekcijama makroekonomskih indikatora, rekao je Šestović.

Ekonomije zemalja jugoistočne Evrope zabeležiće pad od 0,6 odsto u 2012. godini i suočavaju se sa velikim rizicima pri očekivanom rastu u sledećoj godini od 1,6 odsto, navodi se u najnovijem izveštaju Svetske banke "Jugoistočna Evropa: Redovni ekonomski izveštaj".

Ono što može da predstavlja problem u 2013. godini su rizici po pitanju oporavka evrozone i visoke cene standardizovanih proizvoda na međunarodnim tržištima, a rizik novog šoka cena hrane takođe bi mogao da poveća siromaštvo i izvrši dodatni pritisak na srednju klasu.

U uslovima ovakve neizvesnosti, Albanija, Crna Gora i Srbija posebno moraju da budu istrajne u smanjenju fiskalnih deficita i snižavanju javnog duga, iako istovremeno moraju da nastave sa poboljšanjem investicione klime i reformama tržišta rada i javnog sektora, dodaje se u izveštaju.

"U ovom krhkom okruženju, potrebno je da vlade na zapadnom Balkanu sprovode reforme koje doprinose dugoročnom rastu i otvaranju novih radnih mesta", rekao je vodeći ekonomista Svetske banke i koordinator za ekonomsku politiku za zapadni Balkan Željko Bogetić, koji se linkom uključio iz Vašingtona.

(MONDO/agencije, ilustracija: Guliver/Getty Images)