"Da nismo izgubili od nekog kiparskog tima pre par godina (poraz od Apoela u kvalifikacijama za Ligu Evrope 2008. godine) ovo bi danas bila livada. Sve sam vam rekao", bila je jedna od mnogobrojnih, ali svakako najzvučnija opservacija koju je u subotu u jednočasovnom izlaganju izrekao potpredsednik FK Crvena zvezda Nebojša Čović.
U to vreme, predsednik Zvezde je bio Toplica Spasojević, koji jse posle tog poraza povukao.
"Koliko god to čudno zvučalo, taj poraz je sačuvao klub", rekao je Čović.
Njegov nastup pred medijima, verovatno je postavio nove standarde u srpskom sportu kada je transparentnost u pitanju, jer je presek poslovanja crveno-belih od 1990. do danas otkrio mnoge stvari koje su bile tabui u našem sportu, fudbalu najviše: plate igrača i funkcionera, procenti menadžera, krediti kod banaka, premije, bonusi...
Međutim, iza gomile tabela, dijagrama i ostalih matematičkih podataka, pozadina posrnuća Crvene zvezde na svim nivoima, prema Čovićevim rečima krije se u napadu sa svih strana na 17,5 hektara zemljišta u širem centru grada na veoma atraktivnoj lokaciji, koja je zamišljena u jednom trenutku kao "Deltina planeta". Pričalo se i o čuvenom "Zvezdanom gradu", koji je pompezno najavljivan.
Podsetite se šta su sve tadašnji čelnici Zvezde, ali i aktuelni predsednik Sportskog društva crveno-belih Petar Škundrić govorili o tom projektu OVDE, OVDE i OVDE
"Stanje je kompleksno i izuzetno teško, klub hoda na ivici opstanka. Mislim da je Zvezda 'nanišanjena' 2002. godine, ali ne kao klub, već zbog odlične lokacije sa 17 hektara zemljišta i ljudi koji su se smenjivali na čelu kluba sa manje ili više mogućnosti morali su da se bore protiv toga", rekao je Čović.
On je naveo da "nanišanjenje" nije moglo da se obavi bez pomoći države i zbog toga je ona sada u obavezi da pomogne klubu, jer će u suprotnom, dug za godinu dana iznositi 100 miliona evra.
Dugi niz godina Crvena zvezda i Partizan pokušavaju da reše status kada je regulacija planova za modernizaciju Autokomande u pitanju.
Crvena zvezda dugo već ima projekat modernizacije stadiona, ali je taj plan zaustavljen zbog problema u vezi sa lokacijom na kojoj se nalazi sportski objekat, rekao je Čović i potom objasnio da su malo, po malo zemljište, sa svih strana stadiona Zvezde, kupovali pojedinci, firme, među kojima i "Delta" Miroslava Miškovića i da su nicale benzinske pumpe, a da se ništa konstruktivno nije gradilo.
"Mi smo ovde 50 godina i nismo dobili pravo na prvenstvo kupovine zemljišta nijednom kada ga je Direkcija za izgradnju ponudila. Cilj je bio da se zaustavi plan širenja Crvene zvezde, jer sada štagod da planiramo imamo sukorisnika, koji nam je kao kost u grlu. Jedini način da Zvezda izađe iz problema je da svu svoju imovinu stavi u funkciju, ali do sada nije postojala podrška ni Grada Beograda, ni države", rekao je Čović i dodao:
"Da bi se plan novog stadiona ostvario Grad mora da 'počisti' lokaciju i eliminiše sve koji su bespravno ušli na ovo zemljište".
Kada je govorio o odgovornosti prethodnih uprava za enorman rast duga, Čović je, između redova, ukazao na nekoliko stvari.
U periodu kada je, prema njegovim saznanjima, trebalo da bude završen projekat "Delta planeta", započet 2002. godine, obaveze Zvezde podudarale su se sa vrednošću njene imovine. Čović smatra da ta situacija u periodu oko 2008. i 2009. godine nije bila slučajna i da su mnoge pozajmice pristigle od pojedinaca i firmi u to vreme imale za cilj, ne pomoć Crvenoj zvezdi, nego konvertovanje imovine za obaveze koje se potražuju.
Kao firme sa kojima Zvezda ima najviše problema oko zemljišta u blizini stadiona, pored kompanije "Delta", Čović je pomenuo "Termotehno" i "Džet oil". Zgražavajući se na nedovršen objekat iznad južne tribine stadiona, koju je država legalizovala u izgradnji ("to nema nigde na svetu"), Čović je poručio da će se Zvezda do kraja boriti da vrati ono što je njeno.
"Da li treba da pozovemo navijače i očas posla ogradimo taj kompleks? Mislim da to nije rešenje", rekao je Čović.
On je apostrofirao da sve pretnje "da će završiti u rupi" neće poremetiti, jer za cilj ima oporavak kluba, na čemu radi volonterski, kao i svi ostali članovi uprave. To, naglasio je, nije bio slučaj sa prethodnim rukovodstvima, ako se pogleda izveštaj koji je objavljen.
"Na pretnje da ću 'završiti u rupi', odgovorio bih, onako po srpski, ali neću javno. Reći ću samo: 'Čekam vas pored rupe, a ko će koga da gurne - videćemo'", poruka je potpredsednika Zvezde.
Potom se nadovezao:
"Ovo je, bre, naša lokacija i ne može da bude tretirana kao neizgrađena, pa da se deli tek tako. Ako ovde ništa nije izgrađeno, a gde sedimo sad vi i ja, na livadi!? Ovo je istorijski spomenik, koliko i stadion JNA i naša dva zajednička projekta vrede oko 900 miliona evra, naš 500, Partizanov nešto manje. Ne bi bilo u redu ni da mi, ni da oni dobijemo jedini novi stadion. Oko ovoga bi trebalo da imamo zajednički stav, a na terenu ćemo da se cepamo".
Na kraju, posle opširnog i komplikovanog finansijskog izveštaja, za čiju analizu su potrebni sati, ako ne i dani, Čović je od strane novinara zamoljen da pojednostavi stvari i kaže direktno da li se iza katastrofalne finansijske situacije u klubu krije pre svega napad kompanije "Delta" sa ciljem da se iseli stadion u Surčin.
"Vučete me za jezik da kažem nešto jako, ali mislim da je sve jasno, iako je na prvi pogled veoma komplikovano".
Čović je još rekao da velika većina ljudi koja je vodila klub u periodu posrnuća možda nije bila u situaciji da se suprotstavi ovakvoj tendenciji, ali je izrazio žaljenje što slični preseci stanja nisu ranije obavljeni i objavljeni, pa mu je posle svega smešno kad neki njegovi prethodnici u FK Crvena zvezda kažu da nisu sarađiva li sa kompanijom "Delta" i da ne znaju ništa o tome.
Obrni, okreni, ali dug Crvene zvezde je ogroman i teško da će biti saniran u bliskoj budućnosti. Osim ako ne dođe neki bogati šeik ili ako se Gasprom ne "otvori" ili...
Saopšteno je sledeće:
- Dug Crvene zvezde je 48.473.459 miliona evra (u dinarima: 5.438.382.756)
- Potraživanja 4.363.894 miliona evra.
Zvezda najviše duguje bankama, nešto više od 17 miliona evra, za pozajmice oko 7,5 miliona evra, bivšim igračima duguje 1,7 miliona evra, a sadašnjim 1,6 miliona evra.
Kada je pričao u umanjenju duga prema bankama Čović je izneo ideju. Smatra da bi projekat izrgradnje stadiona, na čistoj lokaciji, bio izuzetno zanimljiv bankama koje trenutno potražuju od Zvezde 18 miliona evra i da bi na taj način, akcionarskim učešćem u tako kapitalnom projektu, uz doplatu od strane banaka, Crvena zvezda na kraju i zaradila na sopstvenom dugu. Drugim rečima, dužni smo vam novac, projekat je pred vama, učestvujte i bićete zadovoljni.
Dug za porez je 5,8 miliona evra(!), a prema agentima 6,1 milion evra! Prema zaposlenima je dug 4,5 miliona evra, a prema drugim klubovima oko 700.000 evra...
Najveća potraživanja crveno-beli imaju od inokupaca - 1,7 miliona evra.
KO JE KAKO POSLOVAO DOK JE BIO PREDSEDNIK:
Dragan Džajić je u prošlom mandatu došao na minus od 1.764.083 evra. Otišao je sa minusom od 2.513.990 evra.
Milan Vujin i Miloš Marinković su nasledili dug od 1.329.252 evra. Ostavili su klub u minusu od 5.926.852.
Dragan Stojković-Piksi je predsednički mandat počeo sa minusom od 9.219.684 evra, a kada je odlazio ostavio je Zvezdu u dugu od 14.636.293 evra.
Toplica Spasojević je došao kada je minus na računima Zvezde bio 13.272.898 evra, a otišao je sa mesta predsednika ostavivši dug od 15.354.543 evra.
Posle Spasojevića, Zvezdu je preuzeo Dobrivoje Tanasijević. Tada je Zvezda bila u minusu 18.122.247 evra, a po njegovom odlasku sa funkcije dug je bio 19.449.916 evra.
I na kraju, Vladan Lukić preuzeo je Crvenu zvezdu čiji je dug tada iznosio 22.398.806 evra, a ostavio je u minusu od 44.109.565 evra.
Dakle, Lukić i njegova ekipa su napravili najveći dug od oko 22 miliona evra. Iza njega je Piksi sa oko pet miliona evra minusa.
(N. J. - P. V. - MONDO)
U to vreme, predsednik Zvezde je bio Toplica Spasojević, koji jse posle tog poraza povukao.
"Koliko god to čudno zvučalo, taj poraz je sačuvao klub", rekao je Čović.
Njegov nastup pred medijima, verovatno je postavio nove standarde u srpskom sportu kada je transparentnost u pitanju, jer je presek poslovanja crveno-belih od 1990. do danas otkrio mnoge stvari koje su bile tabui u našem sportu, fudbalu najviše: plate igrača i funkcionera, procenti menadžera, krediti kod banaka, premije, bonusi...
Međutim, iza gomile tabela, dijagrama i ostalih matematičkih podataka, pozadina posrnuća Crvene zvezde na svim nivoima, prema Čovićevim rečima krije se u napadu sa svih strana na 17,5 hektara zemljišta u širem centru grada na veoma atraktivnoj lokaciji, koja je zamišljena u jednom trenutku kao "Deltina planeta". Pričalo se i o čuvenom "Zvezdanom gradu", koji je pompezno najavljivan.
Podsetite se šta su sve tadašnji čelnici Zvezde, ali i aktuelni predsednik Sportskog društva crveno-belih Petar Škundrić govorili o tom projektu OVDE, OVDE i OVDE
"Stanje je kompleksno i izuzetno teško, klub hoda na ivici opstanka. Mislim da je Zvezda 'nanišanjena' 2002. godine, ali ne kao klub, već zbog odlične lokacije sa 17 hektara zemljišta i ljudi koji su se smenjivali na čelu kluba sa manje ili više mogućnosti morali su da se bore protiv toga", rekao je Čović.
On je naveo da "nanišanjenje" nije moglo da se obavi bez pomoći države i zbog toga je ona sada u obavezi da pomogne klubu, jer će u suprotnom, dug za godinu dana iznositi 100 miliona evra.
Dugi niz godina Crvena zvezda i Partizan pokušavaju da reše status kada je regulacija planova za modernizaciju Autokomande u pitanju.
Crvena zvezda dugo već ima projekat modernizacije stadiona, ali je taj plan zaustavljen zbog problema u vezi sa lokacijom na kojoj se nalazi sportski objekat, rekao je Čović i potom objasnio da su malo, po malo zemljište, sa svih strana stadiona Zvezde, kupovali pojedinci, firme, među kojima i "Delta" Miroslava Miškovića i da su nicale benzinske pumpe, a da se ništa konstruktivno nije gradilo.
"Mi smo ovde 50 godina i nismo dobili pravo na prvenstvo kupovine zemljišta nijednom kada ga je Direkcija za izgradnju ponudila. Cilj je bio da se zaustavi plan širenja Crvene zvezde, jer sada štagod da planiramo imamo sukorisnika, koji nam je kao kost u grlu. Jedini način da Zvezda izađe iz problema je da svu svoju imovinu stavi u funkciju, ali do sada nije postojala podrška ni Grada Beograda, ni države", rekao je Čović i dodao:
"Da bi se plan novog stadiona ostvario Grad mora da 'počisti' lokaciju i eliminiše sve koji su bespravno ušli na ovo zemljište".
Kada je govorio o odgovornosti prethodnih uprava za enorman rast duga, Čović je, između redova, ukazao na nekoliko stvari.
U periodu kada je, prema njegovim saznanjima, trebalo da bude završen projekat "Delta planeta", započet 2002. godine, obaveze Zvezde podudarale su se sa vrednošću njene imovine. Čović smatra da ta situacija u periodu oko 2008. i 2009. godine nije bila slučajna i da su mnoge pozajmice pristigle od pojedinaca i firmi u to vreme imale za cilj, ne pomoć Crvenoj zvezdi, nego konvertovanje imovine za obaveze koje se potražuju.
Kao firme sa kojima Zvezda ima najviše problema oko zemljišta u blizini stadiona, pored kompanije "Delta", Čović je pomenuo "Termotehno" i "Džet oil". Zgražavajući se na nedovršen objekat iznad južne tribine stadiona, koju je država legalizovala u izgradnji ("to nema nigde na svetu"), Čović je poručio da će se Zvezda do kraja boriti da vrati ono što je njeno.
"Da li treba da pozovemo navijače i očas posla ogradimo taj kompleks? Mislim da to nije rešenje", rekao je Čović.
On je apostrofirao da sve pretnje "da će završiti u rupi" neće poremetiti, jer za cilj ima oporavak kluba, na čemu radi volonterski, kao i svi ostali članovi uprave. To, naglasio je, nije bio slučaj sa prethodnim rukovodstvima, ako se pogleda izveštaj koji je objavljen.
"Na pretnje da ću 'završiti u rupi', odgovorio bih, onako po srpski, ali neću javno. Reći ću samo: 'Čekam vas pored rupe, a ko će koga da gurne - videćemo'", poruka je potpredsednika Zvezde.
Potom se nadovezao:
"Ovo je, bre, naša lokacija i ne može da bude tretirana kao neizgrađena, pa da se deli tek tako. Ako ovde ništa nije izgrađeno, a gde sedimo sad vi i ja, na livadi!? Ovo je istorijski spomenik, koliko i stadion JNA i naša dva zajednička projekta vrede oko 900 miliona evra, naš 500, Partizanov nešto manje. Ne bi bilo u redu ni da mi, ni da oni dobijemo jedini novi stadion. Oko ovoga bi trebalo da imamo zajednički stav, a na terenu ćemo da se cepamo".
Na kraju, posle opširnog i komplikovanog finansijskog izveštaja, za čiju analizu su potrebni sati, ako ne i dani, Čović je od strane novinara zamoljen da pojednostavi stvari i kaže direktno da li se iza katastrofalne finansijske situacije u klubu krije pre svega napad kompanije "Delta" sa ciljem da se iseli stadion u Surčin.
"Vučete me za jezik da kažem nešto jako, ali mislim da je sve jasno, iako je na prvi pogled veoma komplikovano".
Čović je još rekao da velika većina ljudi koja je vodila klub u periodu posrnuća možda nije bila u situaciji da se suprotstavi ovakvoj tendenciji, ali je izrazio žaljenje što slični preseci stanja nisu ranije obavljeni i objavljeni, pa mu je posle svega smešno kad neki njegovi prethodnici u FK Crvena zvezda kažu da nisu sarađiva li sa kompanijom "Delta" i da ne znaju ništa o tome.
Obrni, okreni, ali dug Crvene zvezde je ogroman i teško da će biti saniran u bliskoj budućnosti. Osim ako ne dođe neki bogati šeik ili ako se Gasprom ne "otvori" ili...
Saopšteno je sledeće:
- Dug Crvene zvezde je 48.473.459 miliona evra (u dinarima: 5.438.382.756)
- Potraživanja 4.363.894 miliona evra.
Zvezda najviše duguje bankama, nešto više od 17 miliona evra, za pozajmice oko 7,5 miliona evra, bivšim igračima duguje 1,7 miliona evra, a sadašnjim 1,6 miliona evra.
Kada je pričao u umanjenju duga prema bankama Čović je izneo ideju. Smatra da bi projekat izrgradnje stadiona, na čistoj lokaciji, bio izuzetno zanimljiv bankama koje trenutno potražuju od Zvezde 18 miliona evra i da bi na taj način, akcionarskim učešćem u tako kapitalnom projektu, uz doplatu od strane banaka, Crvena zvezda na kraju i zaradila na sopstvenom dugu. Drugim rečima, dužni smo vam novac, projekat je pred vama, učestvujte i bićete zadovoljni.
Dug za porez je 5,8 miliona evra(!), a prema agentima 6,1 milion evra! Prema zaposlenima je dug 4,5 miliona evra, a prema drugim klubovima oko 700.000 evra...
Najveća potraživanja crveno-beli imaju od inokupaca - 1,7 miliona evra.
KO JE KAKO POSLOVAO DOK JE BIO PREDSEDNIK:
Dragan Džajić je u prošlom mandatu došao na minus od 1.764.083 evra. Otišao je sa minusom od 2.513.990 evra.
Milan Vujin i Miloš Marinković su nasledili dug od 1.329.252 evra. Ostavili su klub u minusu od 5.926.852.
Dragan Stojković-Piksi je predsednički mandat počeo sa minusom od 9.219.684 evra, a kada je odlazio ostavio je Zvezdu u dugu od 14.636.293 evra.
Toplica Spasojević je došao kada je minus na računima Zvezde bio 13.272.898 evra, a otišao je sa mesta predsednika ostavivši dug od 15.354.543 evra.
Posle Spasojevića, Zvezdu je preuzeo Dobrivoje Tanasijević. Tada je Zvezda bila u minusu 18.122.247 evra, a po njegovom odlasku sa funkcije dug je bio 19.449.916 evra.
I na kraju, Vladan Lukić preuzeo je Crvenu zvezdu čiji je dug tada iznosio 22.398.806 evra, a ostavio je u minusu od 44.109.565 evra.
Dakle, Lukić i njegova ekipa su napravili najveći dug od oko 22 miliona evra. Iza njega je Piksi sa oko pet miliona evra minusa.
(N. J. - P. V. - MONDO)
Ovo je Partizan! Crno-beli pokazali snagu i srušili i moćni Olimpijakos!
"Aranđelovački bunkeraš" bacio petardu na Nemce: Daj igrače Milojeviću, pa ćeš da vidiš šta je fudbal!
"Željkov asistent nas psovao, a navijač Partizana me gurnuo": Trener Olimpijakosa o incidentu u Beogradskoj areni
Mondo ukrštenica za 28. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
Štutgart ulaže žalbu kod UEFA posle debakla od Zvezde: Nemci se besni vraćali sa granice!