Evropska unija praktično je okončala trogodišnju akciju povlačenje klasičnih sijalica (inkadescentnih) sa svog tržišta u septembru ove godine. Zabrana prodaje novih količina dobrih starih sijalica sa volfram vlaknom naravno ne važi za zemlje van Unije, ali fama "štednje" polako, s porastom cene struje, maha uzima i u Srbiji. Ako u januaru 2013. EPS zabiberi još 25 odsto poskupljenja, preračunavaćemo se za sijalice još i više.
Fama je bazirana na dve, više manje, nesporne činjenice. Prva je da postoji globalna potreba za smanjenjem potrošnje električne energije zbog efekta staklene bašte (tj. emisije ugljen dioksida), a druga da su fluorescentne svetiljke energetski efikasnije od klasičnih, te troše manje struje. Činjenice su tu ali sve ostalo je prepušteno mašti moćnog marketinga i lobiranja proizvođača.
Ono što političari i neki ekološki aktivisti "zaborave", a proizvođači i trgovci ne žele da kažu, su negativni efekti proizvodnje i upotrebe "štedljivih sijalica", kako se popularno zovu kompaktne fluo cevi (CFL) koje idu u klasično sijalično grlo.
Krenimo od ekonomskih faktora. Da bi tzv. štedljiva sijalica došlo da potrošača potrebno je da se u njenoj proizvodnji potroši od šest do četrdeset puta više energije i još dodatno za njihov transport (jer su teže i veće od klasičnih, a svetom se distribuiraju iz Kine).
"Staklenoj bašti" od toliko utrošene energije neće biti bolje ali predpostavljamo da potrošače taj "zeleni" aspekt priče u Srbiji i ne zanima previše. Njih privlači magična reč "štednja", ali ni tu stvari ne stoje mnogo bolje.
Iako na kutijama "štedljivih" sijalica piše da one "zamenjuju" klasične određene snage u stvarnosti je situacija drugačija. Kako je to još pre tri godine na savetovanju "Osvetljenje 2009" uspešno prezentovao stručnjak za rasvetu, arhitekta, dizajner svetla i gostujući predavač na mnogim evropskih univerzitetima Nebojša Radivojević, reklamirane velike uštede su pod velikim znakom pitanja.
Na kutiji navedenih 11 vata (W) snage nove sijalice, koja svetli kao 60 vata klasične, nećete dobiti, ma kako kvalitetne sijalice kupili. Stvar je u svetlosnom fluksu.
Iz malog mozga i osnovnoškolske fizike vraća nam se pojam fluksa, tj. snage svetlostnog zračenja, koja se izražava u lumenima. Klasična sijalica od 60W daje 710 lumena, a "zamena" od 11W samo 570 do 610. To je podbačaj od 15 do 20 odsto od onog što "piše na kutiji".
Da stvar nije samo teorijska eksperimatnalno je utvrdio Momčilo Vujičić, vanredni profesor Tehničkog fakulteta u Čačku za oblast industrijske elektroenergetike. On je 2011. godine testirao po 40 svetiljki sa rafova domaćih prodavnica iz obe kategorije i utvrdio da nijedna fluorescentna sijalica realno nije imala nazivnu snagu koja je deklarisana na kutiji.
Pored ova dva domaća primera argumentovane kritike, slične možete naći svuda na internetu. Dobar polaz je sa sajta www.savethebulb.org.
Pored snage, neodgovarajuća je i svetlost kojom sijalica obasjava prostoriju. Ali, prvo da se pozabavimo pitanjem "a koliko to uštedimo struje".
Tu ne pomaže znanje iz osnovne škole, pa ćemo samo reći da klasična sijalica od 60W troši 60VA (volt ampera) nečeg što se zove prividna snaga, a njen fluo parnjak od 11W - 20VA. Tu je ušteda tri puta, ali ne i šest puta koliko "bi trebalo". Ovde je podbačaj reklame mnogo veći nego 20 odsto kod svetlenja.
Tako stvari stoje kada sijalice rade. A kada ne rade? Praksa pokazuje da je deklarisani vek sijalica od 6.000 ili 8.000 hiljada sati ostvariv samo u idealnim, da ne kažemo laboratorijskim uslovima.
Doduše, to nam na kutijama i nagoveštavaju kada kažu da će vaša dragocena sijalica "garantovano raditi" šest godina ali (pa slede sitna slovca) ako prosečno radi 2,7 sati dnevno.
Na terenu, i domaćem i inostranom (ponovom preporučujemo www.savethebulb.org), stvari stoje ovako - svaka druga od ukupnog broja fluo sijalica renomiranih proizvođača otkaže znatno pre deklarisanog broja sati rada. Kod onih jeftinijih redovna je pojava da žive u proseku od 10 dana do tri meseca.
Naravno, tu postoje garancije pa se prerano pregorele sijalice mogu zameniti, u Srbiji naravno uz male peripetije tipa "pa ko, pobogu, reklamira kvar sijalice".
Treba imati u vidu i da sijalicu koja bi trebalo da "radi šest godna" ni teorijski ne možete da zamenite posle osam i po meseci jer vam trgovac uvek može reći da vam je radila 24 časa (i potrošila svojih deklarisanih 6.000 časova).
Kada smo sve prethodno "svarili" možemo da se malo igramo brojkama. Ako u dnevnoj sobi klasičnu sijalicu 100 vata zamenimo "štedljivom" od 25 vata (deklarisanoj kao zamena za 125 vata), dobićemo svetlost otprilike istu ili malo slabiju. Koliko smo uštedeli struje?
Recimo da domaćinstvo na struju mesečno potroši 3.500 dinara. Analize kažu da se od ukupne potrošnje struje u jednom domu na trošak za osvetljavanje prostorija potroši svega pet odsto, to je u našem slučaju 175 dinara mesečno, tj. 4.200 dinara za dve godine koliko prosečno traje "štedljiva sijalica" kupljena i korišćenja u Srbiji.
Ako hoćemo da stavimo štedljive sijalice na pet mesta u stanu, to će nas koštati oko 2.750 dinara. Sa tim sijalicama ćemo u narednih 24 meseca potrošiti struje za 1.400 dinara. Za to vreme bi na 4.200 dinara potrošnje običnih sijalica morali da dodamo i trošak od recimo 1.000 dinara za dvadesetak običnih sijalica. Sa običnima ćemo biti široke ruke , mada je poznat slučaj i da jedna takva sijalica "pregura" i nekoliko decenija povremene upotrebe.
Kada se sve sabere i podeli ušteda je 45 dinara mesečno.
Pa kad ne štedimo baš "uveliko" pitanje je zbog čega je cela akcija i pokrenuta. Odgovor svi znamo a za MONDO ga daje Nebojša Radiivojević.
"Lobiranje proizvođača je suviše veliko. To jesu u većini slučajeva isti proizvođači koji prave i klasične sijalice (Philips, Osram, General Electric...) ali profit na 'štedljivim sijalicama' nekoliko puta je veći od onog na klasičnim.
Kada se pritisnu političari koji uz to imaju ekološku 'zaleđinu' u navodnom smanjenju emisije ugljen dioksida, do odluke nije tako teško doći", kaže dizajner svetla Radivojević.
Ako vam je svaki dinar uštede "k'o kuća" i ipak krećete u zamenu sijalica, dobro je da znate i još neke, možda i važnije, nedostatke kompakt fluo cevi u odnosu na klasične sijalice. Sutra ćemo vam ih opisati opisati i to sa dva aspekta: (ne)praktičnosti korišćenja i onog najvažnijeg – zdravstvenog.
(Georgi Mitev Šantek, MONDO/Ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
Fama je bazirana na dve, više manje, nesporne činjenice. Prva je da postoji globalna potreba za smanjenjem potrošnje električne energije zbog efekta staklene bašte (tj. emisije ugljen dioksida), a druga da su fluorescentne svetiljke energetski efikasnije od klasičnih, te troše manje struje. Činjenice su tu ali sve ostalo je prepušteno mašti moćnog marketinga i lobiranja proizvođača.
Ono što političari i neki ekološki aktivisti "zaborave", a proizvođači i trgovci ne žele da kažu, su negativni efekti proizvodnje i upotrebe "štedljivih sijalica", kako se popularno zovu kompaktne fluo cevi (CFL) koje idu u klasično sijalično grlo.
Krenimo od ekonomskih faktora. Da bi tzv. štedljiva sijalica došlo da potrošača potrebno je da se u njenoj proizvodnji potroši od šest do četrdeset puta više energije i još dodatno za njihov transport (jer su teže i veće od klasičnih, a svetom se distribuiraju iz Kine).
"Staklenoj bašti" od toliko utrošene energije neće biti bolje ali predpostavljamo da potrošače taj "zeleni" aspekt priče u Srbiji i ne zanima previše. Njih privlači magična reč "štednja", ali ni tu stvari ne stoje mnogo bolje.
Iako na kutijama "štedljivih" sijalica piše da one "zamenjuju" klasične određene snage u stvarnosti je situacija drugačija. Kako je to još pre tri godine na savetovanju "Osvetljenje 2009" uspešno prezentovao stručnjak za rasvetu, arhitekta, dizajner svetla i gostujući predavač na mnogim evropskih univerzitetima Nebojša Radivojević, reklamirane velike uštede su pod velikim znakom pitanja.
Na kutiji navedenih 11 vata (W) snage nove sijalice, koja svetli kao 60 vata klasične, nećete dobiti, ma kako kvalitetne sijalice kupili. Stvar je u svetlosnom fluksu.
Iz malog mozga i osnovnoškolske fizike vraća nam se pojam fluksa, tj. snage svetlostnog zračenja, koja se izražava u lumenima. Klasična sijalica od 60W daje 710 lumena, a "zamena" od 11W samo 570 do 610. To je podbačaj od 15 do 20 odsto od onog što "piše na kutiji".
Da stvar nije samo teorijska eksperimatnalno je utvrdio Momčilo Vujičić, vanredni profesor Tehničkog fakulteta u Čačku za oblast industrijske elektroenergetike. On je 2011. godine testirao po 40 svetiljki sa rafova domaćih prodavnica iz obe kategorije i utvrdio da nijedna fluorescentna sijalica realno nije imala nazivnu snagu koja je deklarisana na kutiji.
Pored ova dva domaća primera argumentovane kritike, slične možete naći svuda na internetu. Dobar polaz je sa sajta www.savethebulb.org.
Pored snage, neodgovarajuća je i svetlost kojom sijalica obasjava prostoriju. Ali, prvo da se pozabavimo pitanjem "a koliko to uštedimo struje".
Tu ne pomaže znanje iz osnovne škole, pa ćemo samo reći da klasična sijalica od 60W troši 60VA (volt ampera) nečeg što se zove prividna snaga, a njen fluo parnjak od 11W - 20VA. Tu je ušteda tri puta, ali ne i šest puta koliko "bi trebalo". Ovde je podbačaj reklame mnogo veći nego 20 odsto kod svetlenja.
Tako stvari stoje kada sijalice rade. A kada ne rade? Praksa pokazuje da je deklarisani vek sijalica od 6.000 ili 8.000 hiljada sati ostvariv samo u idealnim, da ne kažemo laboratorijskim uslovima.
Doduše, to nam na kutijama i nagoveštavaju kada kažu da će vaša dragocena sijalica "garantovano raditi" šest godina ali (pa slede sitna slovca) ako prosečno radi 2,7 sati dnevno.
Na terenu, i domaćem i inostranom (ponovom preporučujemo www.savethebulb.org), stvari stoje ovako - svaka druga od ukupnog broja fluo sijalica renomiranih proizvođača otkaže znatno pre deklarisanog broja sati rada. Kod onih jeftinijih redovna je pojava da žive u proseku od 10 dana do tri meseca.
Naravno, tu postoje garancije pa se prerano pregorele sijalice mogu zameniti, u Srbiji naravno uz male peripetije tipa "pa ko, pobogu, reklamira kvar sijalice".
Treba imati u vidu i da sijalicu koja bi trebalo da "radi šest godna" ni teorijski ne možete da zamenite posle osam i po meseci jer vam trgovac uvek može reći da vam je radila 24 časa (i potrošila svojih deklarisanih 6.000 časova).
Kada smo sve prethodno "svarili" možemo da se malo igramo brojkama. Ako u dnevnoj sobi klasičnu sijalicu 100 vata zamenimo "štedljivom" od 25 vata (deklarisanoj kao zamena za 125 vata), dobićemo svetlost otprilike istu ili malo slabiju. Koliko smo uštedeli struje?
Recimo da domaćinstvo na struju mesečno potroši 3.500 dinara. Analize kažu da se od ukupne potrošnje struje u jednom domu na trošak za osvetljavanje prostorija potroši svega pet odsto, to je u našem slučaju 175 dinara mesečno, tj. 4.200 dinara za dve godine koliko prosečno traje "štedljiva sijalica" kupljena i korišćenja u Srbiji.
Ako hoćemo da stavimo štedljive sijalice na pet mesta u stanu, to će nas koštati oko 2.750 dinara. Sa tim sijalicama ćemo u narednih 24 meseca potrošiti struje za 1.400 dinara. Za to vreme bi na 4.200 dinara potrošnje običnih sijalica morali da dodamo i trošak od recimo 1.000 dinara za dvadesetak običnih sijalica. Sa običnima ćemo biti široke ruke , mada je poznat slučaj i da jedna takva sijalica "pregura" i nekoliko decenija povremene upotrebe.
Kada se sve sabere i podeli ušteda je 45 dinara mesečno.
Pa kad ne štedimo baš "uveliko" pitanje je zbog čega je cela akcija i pokrenuta. Odgovor svi znamo a za MONDO ga daje Nebojša Radiivojević.
"Lobiranje proizvođača je suviše veliko. To jesu u većini slučajeva isti proizvođači koji prave i klasične sijalice (Philips, Osram, General Electric...) ali profit na 'štedljivim sijalicama' nekoliko puta je veći od onog na klasičnim.
Kada se pritisnu političari koji uz to imaju ekološku 'zaleđinu' u navodnom smanjenju emisije ugljen dioksida, do odluke nije tako teško doći", kaže dizajner svetla Radivojević.
Ako vam je svaki dinar uštede "k'o kuća" i ipak krećete u zamenu sijalica, dobro je da znate i još neke, možda i važnije, nedostatke kompakt fluo cevi u odnosu na klasične sijalice. Sutra ćemo vam ih opisati opisati i to sa dva aspekta: (ne)praktičnosti korišćenja i onog najvažnijeg – zdravstvenog.
(Georgi Mitev Šantek, MONDO/Ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
Zvezdina proslava jesenje titule sa stilom: Nova goleada na Marakani!
Završen protest studenata u Beogradu: Saobraćaj bio blokiran u centralnim gradskim ulicama
Fenerbahče otpustio Bobana Marjanovića? Povratak u Evropu pretvara se u katastrofu!
Mondo ukrštenica za 23. decembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
Sve što treba da znate o Crvena zvezda - Partizan: Prvi derbi u ABA ligi, a već se odlučuje cela sezona!