Autizam se najčešće prepoznaje kao neadekvatno reagovanje deteta na spoljašnje stimuluse u vidu zvuka, dodira, prisustva druge osobe, prostornih odnosa i slično.
"Nereagovanje na zvuk podrazumeva izostajanje "odgovora" na glas i to vrlo često iz svoje najbliže okoline. Iz prakse poznajem primer majke koja je razbila nekoliko tanjira, ne bi li se uverila da sa njenim detetom nešto nije u redu. Ova deca uglavnom ne vole dodir i reaguju povlačenjem ili burnom reakcijom u vidu plača, bacanja i fizičkog odgurivanja osobe.
Na neke zvukove i stimulse dete često zatvara oči ili uši. Sklono je izolaciji bez ikakvog povoda i razloga. Zbog toga kažemo da se kod ove dece radi o visokom stepenu zatvorenosti u sebe", kaže za MONDO profesor defektolog oligofrenolog Sanja Mogorović.
Ona je objasnila da se deca obolela od autizma prepoznaju i po tome što odbijaju raznovrsnu ishranu, jedu jednoličnu hranu iste boje, oblika i mirisa. Ne reaguju na naloge pa se stiče utisak da dete ne razume govor drugih i da je neposlušno. Odbijaju direktan kontakt sa drugim osobama osim najčešće majkom ili osobom iz bliske okoline i ne gleda u pravcu izvora zvuka ili govora.
"Nereagovanje na zvuk podrazumeva izostajanje "odgovora" na glas i to vrlo često iz svoje najbliže okoline. Iz prakse poznajem primer majke koja je razbila nekoliko tanjira, ne bi li se uverila da sa njenim detetom nešto nije u redu. Ova deca uglavnom ne vole dodir i reaguju povlačenjem ili burnom reakcijom u vidu plača, bacanja i fizičkog odgurivanja osobe.
Na neke zvukove i stimulse dete često zatvara oči ili uši. Sklono je izolaciji bez ikakvog povoda i razloga. Zbog toga kažemo da se kod ove dece radi o visokom stepenu zatvorenosti u sebe", kaže za MONDO profesor defektolog oligofrenolog Sanja Mogorović.
Ona je objasnila da se deca obolela od autizma prepoznaju i po tome što odbijaju raznovrsnu ishranu, jedu jednoličnu hranu iste boje, oblika i mirisa. Ne reaguju na naloge pa se stiče utisak da dete ne razume govor drugih i da je neposlušno. Odbijaju direktan kontakt sa drugim osobama osim najčešće majkom ili osobom iz bliske okoline i ne gleda u pravcu izvora zvuka ili govora.
"Vrlo često premalo spava i postoje sklonosti ka ometanju i isprekidanosti sna. Iskazuje nepoverenje i negiranje na nepoznatu osobu. Ne trpi vlagu ruku i nekih delova tela, kao i mrlje na odeći. Ova deca nemaju inicijativu u igri i vršnjačkoj grupi te se često dešava da budu i odbačena. Pokazuju sklonost ka begu, udaljavanje od sopstvenog doma, tumaranju i dezorjentaciji. Najdominantnija karakteristika kod ove dece je dugotrajna stereotipna igra, impresioniranost svetlošću i senkama, kao i određene fokalne sposobnosti koje su ove osobe sklone da izvedu do perfekcionizma", kaže Sanja Mogorović.
Šta roditelji treba da urade kada primete neki od ovih simptoma?
"Kao roditelji koji prate razvoj svoje dece, svakako da moramo obratiti pažnju na eventualnu pojavu makar i jednog od ovih simptoma što nam treba biti znak za detaljniju observaciju deteta od strane stručnjaka, pre svega dečijeg psihijatra, razvojnog psihologa, pedijatra i defektologa. U koliko postoji i minimalna sumnja u problem iz spektra autizma, potrebno je započeti sa ranim razvojnim stimulativnim tretmanom kako se poremećaj ne bi produbljivao i kako bismo smanjili razvoj simptoma autizma. U Vašingtonu se bebe uključuju u rani program stimulacije već sa osam meseci", kaže defektolog i dodaje da najvažniju ulogu u otkrivanju, imaju roditelji.
Roditelj je taj koji prvi prepoznaje da kod deteta izostaju glasovi, brbljanje, neadekvatno reagovanje na zvuk, odsustvo plača i nezainteresovanost za okolinu i igračke. Dete se pojavom ovih prvih simptoma od strane pedijatra upućuje na dalje ispitivanje i tertman.
Kada se najranije kod deteta može prepoznati i definisati autizma, i usled čega nastaje?
"U periodu od osamnaestog meseca života deteta. Ranije se smatralo da je autizam bolest i da se kao takva nasleđuje. Međutim, najnovija istraživanja pokazuju da postoje samo određene promene u nekim segmentima gena koje se manifestuju kroz spektar autističnog poremećaja i ponašanja. Ne zna se sa sigurnošću koji je gen tačno odgovoran za naslednost autizma i na ovom stepenu razvoja nauke nemoguće je dokazati naslednost, niti prenatalnom dijagnostikom sprečiti pojavu ovog razvojnog poremećaja", kaže profesor defektolog oligofrenolog Sanja Mogorović.
Šta roditelji treba da urade kada primete neki od ovih simptoma?
"Kao roditelji koji prate razvoj svoje dece, svakako da moramo obratiti pažnju na eventualnu pojavu makar i jednog od ovih simptoma što nam treba biti znak za detaljniju observaciju deteta od strane stručnjaka, pre svega dečijeg psihijatra, razvojnog psihologa, pedijatra i defektologa. U koliko postoji i minimalna sumnja u problem iz spektra autizma, potrebno je započeti sa ranim razvojnim stimulativnim tretmanom kako se poremećaj ne bi produbljivao i kako bismo smanjili razvoj simptoma autizma. U Vašingtonu se bebe uključuju u rani program stimulacije već sa osam meseci", kaže defektolog i dodaje da najvažniju ulogu u otkrivanju, imaju roditelji.
Roditelj je taj koji prvi prepoznaje da kod deteta izostaju glasovi, brbljanje, neadekvatno reagovanje na zvuk, odsustvo plača i nezainteresovanost za okolinu i igračke. Dete se pojavom ovih prvih simptoma od strane pedijatra upućuje na dalje ispitivanje i tertman.
Kada se najranije kod deteta može prepoznati i definisati autizma, i usled čega nastaje?
"U periodu od osamnaestog meseca života deteta. Ranije se smatralo da je autizam bolest i da se kao takva nasleđuje. Međutim, najnovija istraživanja pokazuju da postoje samo određene promene u nekim segmentima gena koje se manifestuju kroz spektar autističnog poremećaja i ponašanja. Ne zna se sa sigurnošću koji je gen tačno odgovoran za naslednost autizma i na ovom stepenu razvoja nauke nemoguće je dokazati naslednost, niti prenatalnom dijagnostikom sprečiti pojavu ovog razvojnog poremećaja", kaže profesor defektolog oligofrenolog Sanja Mogorović.
Pomozite i vi bolesnoj deci
Da podsetimo: MONDO je organizovao akciju u kojoj prikupljamo novac za opremanje fiskulturne sale u okviru Doma gde će biti stacionar za 40 autistične dece i mladih iz cele Srbije, i dnevni boravak za još 30 dece i mladih sa smetnjama u razvoju iz Šapca i okoline.
Sve što treba je da lajkujete MONDO Facebook stranicu, a za svakog novog fana Telekom Srbija će donirati novac na ime opremanja fiskulturne sale u Šapcu.
Kako napreduje akcija možete da proverite u svakom trenutku na "brojaču" i da pozovete prijatelje da podrže akciju.
Prevashodni cilj nam je da skrenemo pažnju na mlade ljude sa smetnjama u razvoju i da im zajedno pomognemo da imaju bolji život.
(MONDO)
Sve što treba je da lajkujete MONDO Facebook stranicu, a za svakog novog fana Telekom Srbija će donirati novac na ime opremanja fiskulturne sale u Šapcu.
Kako napreduje akcija možete da proverite u svakom trenutku na "brojaču" i da pozovete prijatelje da podrže akciju.
Prevashodni cilj nam je da skrenemo pažnju na mlade ljude sa smetnjama u razvoju i da im zajedno pomognemo da imaju bolji život.
(MONDO)
Vezenkov zabija nož u leđa Bugarima: Bomba u Eurobasket 2025, MVP Evrolige menja reprezentaciju?
Beograđanka za dva meseca dobila 3 kazne: Otkrivamo na kojim se sve lokacijama na auto-putevima meri brzina
Zvezdin Amerikanac hitno reagovao na pomen otkaza Sferopulosu: Šuter crveno-belih se oglasio na Instagramu
Igrao za Zvezdu i rekao najskuplje "ne" u istoriji evro-košarke! Jedan čovek mu se sada smeje zbog 12 miliona
Svetislav Pešić dobio dva strašna pojačanja: Još jača Srbija napada Dansku u Beogradu!