Priča o Sirogojno džemperima počinje 60-tih godina prošlog veka kada je u ovom zlatiborskom selu pokrenuta organizovana proizvodnja ručno rađenih odevnih predmeta od vune. Kreatorka Dobrila Vasiljević Smiljanić, inspirisana zlatiborskom prirodom, dala je novi oblik ovoj tradicionalnoj veštini. Uz korišćenje vune sa Islanda, koja je zbog svog kvaliteta bila veoma pogodna za ostvarivanje Dobrilinih ideja, dela pletilja iz zlatiborskog bespuća postala su ubrzo rado viđena na modnim revijama, sajmovima, u izlozima ekskluzivnih radnji u svetskim modnim centrima. Radom zlatiborskih pletilja bio je oduševljen I Pjer Karden, a poznate dame poput Nensi Regan, Raise Gorbačov, engleske kraljice Elizabete II i Jovanke Broz imale su u svojoj garderobi komade iz Sirogojna.

Projekat organizacije pletilja imao je ogroman uticaj na ekonomski razvoj zlatiborskog kraja i poboljšanje položaja žena u patrijahalnoj porodici, pružajući im po prvi put mogućnost da samostalno zarade novac uz obavljanje svojih svakodnevnih poslova u domaćinstvu. Sve to značajno je uticalo i na kulturni razvoj regiona, kroz različita kulturna događanja koja su organizovana u Sirogojnu. U malo zlatiborsko selo dolazili su pisci, slikari, državnici, organizovale su se modne revije, koncerti, izložbe. U okviru projekta Sirogojno džempera nastao je i Muzej na otvorenom Staro selo koji je danas ne samo jedna od znamenitosti Sirogojna, već i jedini muzej te vrste u Srbiji.

Loša ekonomska i politička situacija devedesetih godina prošlog veka pogodila je i Sirogojno i njegove pletilje. Silom prilika, prekinuti su kontakti sa kupcima iz inostranstva, a ulične tezge i pijace preplavile su brojne kopije. Takođe i na internetu možete da pronađete brojne ponude džempera za koje piše da su izrađeni od islandske vune i prema originalnim crtežima Dobrile Smiljanić.

Originalne Sirogojno džempere, šalove, kape i rukavice, koji podležu strogoj kontroli kvaliteta, možete da prepoznate po tekstilnoj etiketi i papirnoj etiketi u obliku tradicionalne zlatiborske kuće sa imenom pletilje koja ga je uradila.

U potrazi za odgovorima šta su to originalni Sirogojno džemperi, kako da ih prepoznamo, ko ih pravi i koliko koštaju MONDO je posetio prvu i jedinu beogradsku prodavnicu Sirogojno džempera.



Nakon prekida kontakta sa inostranim kupcima devedesetih godina, Sirogojno džemperi se ponovo uspešno izvoze i prodaju širom Evrope, počev od Skandinavije, preko Francuske, Nemačke, do Kanade i Japana. Sirogojno džemperi jedan su od retkih srpskih proizvoda koji se godinama uspešno prodaje u tokijskoj četvrti Ginza u društvu najpoznatijih svetskih modnih marki.

Sirogojno džemperi i modna kreatorka Dobrila Smiljanić zauzimaju značajno mestone samo u istoriji jugoslovenske mode, već su zastupljeni i u svetskim pregledima kao što je Berg enciklopedija odevanja i mode. Istraživanjem ovog projekta i njegovog značaja na razvoj kulture odevanja u Jugoslaviji bave se studenti Odseka za etnologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

(MONDO)