"Nikada nećete zaboraviti te reči. Dok god živite, i u srećnim i u tužnim vremenima, te reči će Vam se vraćati. Te prve reči koje Vam je lekar uputio saopštivši Vam da nešto nije u redu sa Vašim detetom. Način na koji ćete to prihvatiti i način na koji ćete početi da se suočavate sa situacijom počinju upravo tim rečima koje čujete", citat je iz knjige Hiltona Dejvisa koji opisuje kako izgleda momenat zvanične potvrde da je dete obolelo od autizma.

"Možete li osetiti bol iz ovih reči? Ta bol i ta istina sa sobom donosi korenitu promenu u porodici", dodaje Dejvis.

Profesor defektolog oligofrenolog Sanja Mogorović nam je, na osvnovu svog 17-godišnjeg iskustva rada u praksi, približila kako se porodice suočavaju i žive sa autističnim detetom.

"Postoji predfaza koju karakterišu neverica i neprihvatanje od strane roditelja koji u ranom uzrastu, već od osmog, devetog meseca primeti da dete nema određene reakcije i počinje da se pita šta je sa njim. Tada se kod roditelja javlja individualna bol i strah kao reakcija. Bol se javlja zato što je siguran da svako odstupanje od normalnog razvoja deteta nosi određene probleme i roditelj zna da mu sigurno nikako neće biti lako. Tu je i strah od nepoznatog, jer roditelj ne zna šta ga čeka u budućnosti i najviše ga boli neizvesnost. Pita se da li će njegovo dete ozdraviti, da li će se uklopiti u vrtić, školu i širu zajednicu", rekla je Sanja Mogorović.

Ona je naglasila da nakon dijagnostifikovanja da dete ima autizam slede korenite promene funkcionisanja cele njegove porodice, jer ovakvo dete iziskuje maksimalno posvećivanje od strane roditelja.

"Nema očekivane dinamike razvoja deteta. Takvo dete ne možete da ostavite samo ili da očekujete samostalnu reakciju, pa roditelj treba da je potpuno zastupljen u brizi".

Naša sagovornica istakla je da nema potrebe autističnom detetu saopštavati da je ono drugačije, jer ono ne razume ni prosta neka pitanja ili obraćanje. Ipak, ako u porodici postoji još jedno dete, onda njemu treba što pre saopštiti da brat ili sestra imaju problem u razvoju.

"To drugo dete vrlo često čak i prvo primeti da nešto sa bratom ili sestrom nešto nije u redu, jer shvata da ga ne primećuje, neće da se igra s njim ili okreće glavu. Možemo reći da se autizam pre dijagnostikuje u porodicama gde postoje i starija deca, jer roditelji imaju neposredno iskustvo o samom razvoju i potencijalu deteta sa prvim detetom, pa će onda lakše i brže primetiti da ovo drugo zaostaje u nekim reakcijama", rekla je profesor defektolog oligofrenolog Sanja Mogorović.

Prvi korak u rešavanju problema je odlazak kod pedijatra koji će dalje uputiti dete. Konkretno, za Beograd i za Srbiju to je Zavod za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju (Kralja Milutina 52) ili Institut za mentalno zdravlje (Palmotićeva 7), gde rade dečiji neuropsihijatri i neuropsiholozi, psiholozi i defektolozi koji određuju tretman deteta i tu dete dolazi na tretman jednom nedeljno ili kako se proceni. Tretman vrši defektolog.

Postoje i dnevni boravci za decu i omladinu obolelu od autizma u nekoliko beogradskih opština, Jagodini, Nišu, Novom Sadu, Požarevacu i Somboru. Tamo dolaze deca koja su završila proces obrazovanja i u dnevnom boravku su obuhvaćeni tretmanom.

"Savetujem roditeljima da se pridruže Republičkom zavodu za pomoć osobama s autizmom, gde mogu da dobiju konkretne savete i pomoć. Roditelji bi trebalo među sobom da razmenjuju iskustva i da se pomažu, a nikako da se osete usamljeni u ovom problemu. Poslednja statistika kaže da se autizam javlja kod 20 do 60 beba na 10.000 novorođenih", naglasila je Sanja.

Ona je istakla da je vrlo čest slučaj da usled nemogućnosti suočavanja sa problemom dolazi do napuštanja porodice od strane oca. To naravno predstavlja dodatnu teškoću za majke jer ostaju same sa svojim problemom sa kojim se vrlo teško nositi.

"Zbog suočavanja sa razvojnim problemom deteta roditeljima (ili samo jednom roditelju) je potrebna podrška, najčešće je i traže od stručnih lica. Nije redak slučaj da dolazi do depresije, jer smatra da problem nema izlaz. Međutim, to ne treba gledati tako crno i pasivno, ali treba se boriti za svoje dete, praksa je pokazala da autistično dete nije neupotrebljivo. To su osobe koje mogu, ali imaju neki poseban način izražavanja, samo ih treba shvatiti i adekvatno tome prihvatiti i reagovati".

Za to dete su najvažniji roditeljska ljubav i pažnja, ovakvo dete ne samo da zahteva maksimum angažovanja, već i maksimum razumevanja od strane roditelja. Tokom odgajanja treba mu blago pristupati od stane čitave porodice, kako bi i ono nas bolje razumelo.

"Dete treba uključivati u sve socijalne sfere života, treba da bude prisutno na porodičnim okupljanjima i redovno da se izvodi u parkove, igraonice. Mešanje sa grupom normalne dete je dobro zato što taj način dete prihvata model ponašanja i imitacijom može da se dovede da bude vrlo približno normalnom detetu . Braća i sestre su ti koji pokreću sistem socijalizacije, jer ga uključuju u svoju vršnjačku kulturu", rekla je Sanja Mogorović i podvukla:

"Roditelji često smatrajući da imaju problem postaju asocijalni, nigde ne idu niti koga primaju u goste iz bojazni da će to dete da vrišti, nekoga da izgrebe, da prospe nešto. To nije ispravna reakcija i trebalo bi da žive potpuno normalnom dinamikom kao da i nemaju dete sa problemom. Naravno, okolina treba da bude upoznata sa tim, ali da to ne bude nikakav pečat porodici".

Pomozite i vi deci s autizmom

Da podsetimo: MONDO je organizovao akciju u kojoj prikupljamo novac za opremanje fiskulturne sale u okviru Doma gde će biti stacionar za 40 autistične dece i mladih iz cele Srbije, i dnevni boravak za još 30 dece i mladih sa smetnjama u razvoju iz Šapca i okoline.

Sve što treba je da lajkujete MONDO Facebook stranicu, a za svakog novog fana Telekom Srbija će donirati novac na ime opremanja fiskulturne sale u Šapcu.

Kako napreduje akcija možete da proverite u svakom trenutku na "brojaču" i da pozovete prijatelje da podrže akciju.

Prevashodni cilj nam je da skrenemo pažnju na mlade ljude sa smetnjama u razvoju i da im zajedno pomognemo da imaju bolji život.

(MONDO)