"Đinđić je bio poštovanja vredan politički protivnik. Ali, baš kao i mi, deo Srbije. Srbije koja se menja, kreće i ponešto uči. I danas, ubeđen sam, on ne bi imao ništa protiv što baš mi, njegovi politički protivnici, radimo ovo što radimo", naveo je Dačić za najnoviji "NIN".

U autorskom tekstu povodom godišnjice ubistva Đinđića, premijer ukazuje da Srbija, deset godina kasnije, još nije rešila pitanje koje je mučilo i Đinđićevu vladu, da još ne zna gde su joj granice i na kojoj teritoriji zaista ima suverenitet.

"Predstavnici vlasti u Srbiji i dalje nisu dobrodošli na Kosovu, za odlazak u pokrajinu, kako i dalje zovemo Kosovo, treba da dobiju dozvolu prištinskih vlasti, a gotovo da nemaju ni jedan jedini mehanizam kojim bi, eventualno, mogli da zaštite Srbe koji na Kosovu žive. Zoran Đinđić je o ovim činjenicama prvi u Srbiji pričao. I ironija je da je trebalo da prođe deset godina da to, u Srbiji, neko ponovi", ističe srpski premijer.

Dačić u tekstu "Đinđić je priča o Srbiji" piše i o tome da je bio deo vlasti koja je i ratom pokušala da reši kosovsko pitanje.

"Možda, zaista, ima neke pravde u tome, da danas budem najodgovorniji za mirno rešenje, rešenje kroz pregovore, i rešenje koje podrazumeva da svako po nešto izgubi. I da to otvoreno kaže", ocenio je on.

Kosovski mit je duboko u našem nacionalnom biću, kaze Dačić i dodaje da su taj mit mnogi zloupotrebili, "jer su ga koristili da opravdaju sopstvene neuspehe i poraze".

"Zoran Đinđić nije priznavao ni poraze ni opravdanja za poraze. I tvrdio je da je pravi patriotizam samo onaj koji ima konkretne rezultate. Onaj u kojem ne pričaš o ljubavi prema svojoj zemlji, nego nešto za nju radiš... Budućnost Srbije, njega je, uostalom, najviše i interesovala. I tu se apsolutno slažem s njim. Da je ta budućnost naš osnovni posao. Zbog Zoranove, moje, i naše dece. Ona treba da budu u njoj. Zajedno.", zaključio je premijer.

(Tanjug/Foto: Sava Radovanović, Tanjug)