Taj datum je istovremeno bio i početak vaninstitucionalne političke borbe opozicije koja je 2000. godine rezultirala smenom vlasti i početkom konsolidacije demokratskog sistema u Srbiji.

Devetomartovski protest u Beogradu je organizovao i predvodio Srpski pokret obnove (SPO) Vuka Draškovića, tada najjača opoziciona stranka, koja je zagovarala promenu sistema, i pozivala se na demokratizaciju i nacionalnu obnovu države.

U sukobima koji su se sa Trga republike gde je skup održavan proširili na nekoliko ulica u centru Beograda, život su izgubile dve osobe, učesnik protesta Branimir Milinović (18) i policajac Nedeljko Kosović (54).

Prva žrtva bio je Kosović koji je poginuo oko 15.30 časova u Masarikovoj ulici kod "Beograđanke". Bežeći od demonstranata, policajac je pokušao da preskoči zid terase ali je pao sa visine od pet metara udarivši glavom o trotoar.

Milinović je smrtno ranjen kada je grupa policajaca negde u visini ulice admirala Geprata u ulici kneza Miloša otvorila vatru prema demonstrantima a preminuo je oko 16 časova na Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije.



U sukobima demonstranata i policije je povređeno 114 osoba - 58 policajaca i 86 građana a uhapšeno je 158 ljudi.

Glavni zahtev protesta bila je smena tadašnjeg generalnog direktora RTS-a Dušana Mitevića i još četvorice urednika zbog uvredljivih komentara na račun opozicije.

Demonstracije su bile zabranjene, pa je policija od ranog jutra blokirala prilaze Beogradu u nameri da spreči dolazak pristalica opozicije iz unutrašnjosti zemlje.

Uprkos tome u centru Beograda okupilo se, prema procenama iz više izvora, oko 100.000 građana a oko podneva policija je krenula u akciju razbijanja demonstracija iz pravca Francuske i ulice Vase Čarapića.


Pred naletom policije, lideri opozicije i deo njihovih najbližih pristalica sklonili su se u Narodno pozorište a vrata im je otvorila tadašnja upravnica, dramski pisac Vida Ognjenović.

Na batinanje demonstranata, lider SPO Vuk Drašković je sa balkona pozorišta pozvao na "juriš" posle čega su počeli okršaji. U nameri da razbije demonstracije, policija je upotrebila suzavac, vodene topove i gumene metke, a u akciju je bila uključena i konjica.



Fotografija na kojoj članica SPO Dragana Srdić - Milojević sa tri podignuta prsta prkosi vodenom topu obišla je istog dana ceo svet i postala neka vrsta simbola tog protesta. Ta fotografija fotoreportera Predraga Mitića zvanično je priznata kao nacionalno blago.

Hapšenje lidera SPO koje se dogodilo kasno poslepodne bilo je okidač za nemire koji su pokrenuti u Studentskom gradu na Novom Beogradu, 10. marta, odakle je masa krenula put Terazija.

Policija je studente dočekala na Brankovom mostu, ponovo su upotrebljeni suzavac i palice, a pošto su oni posedali na asfalt, akcija policije je ubrzo prekinuta.

Protesti nekoliko hiljada studenata i građana nastavljeni su na Terazijama sve do 14. marta, kada su Drašković i svi uhapšeni oslobođeni, a Skupština Srbije usvojila ostavke direktora RTS-a Mitevića i dotadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Radmila Bogdanovića.

Te večeri, 09. marta 1991. oko 20 časova, na ulice Beograda izašla je i vojska, na osnovu odluke Predsedništva tadašnje SFRJ.

(Tanjug, foto: screenshot/YouTube)