Da li Đinđićeve reči ponavljamo jer su svevremene, ili zato što ga nismo poslušali, promenili se i tako učinili da one zastare procenite sami.

Podsećamo vas na neke od njegovih citata, koji nisu samo politički, već univerzalni, životni i iskazuju naš odnos prema porodici, poslu, društvu, politici...

Da smo, svako u svom okruženju, ispravljali ono što je pogrešno i pogrešne ljude zaustavljali na njihovom putu, da smo ih sprečavali da čine loše stvari, ne bi se te loše stvari dešavale.

Ako danas ne uspemo, jedini razlog smo mi sami.

Moto koji me vuče napred je: nikada se ne predaj. Ako kreneš u preticanje, dodaj gas. Radi ono što smatraš da je ispravno, ne ono što će većina da podrži.

Za uspeh svakog posla mora da postoji plan, da se tačno zna šta se hoće, ne da se eksperimentiše, iako nam je to nacionalna osobina. Treba mnogo više vremena da se utroši na oštrenje testere, nego drva seći tupom.

Nije uobičajeno da razvaljujete vrata pre nego što pokucate.

U svakoj zemlji ima korova, samo se u Srbiji korov zaliva.

Ja ne želim da vučem kola iz blata, a da posle toga budem kriv što je neko seo na ta kola i koči.

Živeti po nebeskim pravilima možeš na nebu, ali na zemlji moraš da rešavaš konkretne stvari.

Ako već unapred sumnjate u svoj uspeh, neuspeh će vam lakše pasti jer ste ga mudro predvideli.

Mi smo veseo narod, koji istovremeno ceni pesimizam jer ga smatra otmenim i oslobađa od odgovornosti.

Samo se budala sapliće na kamen iza sebe.

Razumni ljudi veliki problem razlože na više malih, pa rešavaju jedan po jedan. Mi smo skloni da sve probleme skupimo u jedan, pa je on teško rešiv.

Ako gledamo levo-desno dok vozimo bicikl, pašćemo, a ako samo okrećemo pedale i gledamo ispred sebe, stići ćemo tamo gde smo krenuli.

Pre nego što baciš kamen na drugog, reci šta si uradio.

Voleo bih da se u našoj zemlji 24 sata nešto dešava, da nema spavanja, da se stalno neke stvari rade.

Nalazimo se u brodu punom vode i svi je moramo izbacivati i ploviti u istom smeru.

Nije stvar u tome da vi patite zajedno sa narodom. Onima koji pate neće biti bolje ako vi patite s njima, nego ako im pomognete.



Nema više spavanja. Vreme je za akciju. Spavaćete kada odete u penziju.

Kao čoveka koga drže pod vodom 50 godina, u njegovoj želji da dođe do vazduha, do kiseonika, tako i Srbiju ne može ništa da zaustavi na tom putu do kiseonika, a to je Evropa, to je porodica demokratskih, modernih, razvijenih zemalja.

Nama nisu potrebni programi, a što se ideja tiče njih imamo i previše. Nama su potrebni ljudi koji su spremni da podmetnu leđa i ozbiljno prionu na posao. Mogu nekoga da prihvatim i ako je desničar i ako je levičar, ako je monarhista ili republikanac... zato što se u ovoj fazi postavljaju temelji, a ne farba se fasada.

Nevažno je da li je neko malo na ovu ili onu stranu; ako je stručan, ako je pošten, ako je vredan i ako može da uradi konkretan posao- dragocen mi je.

Reforme su uvek plivanje uz vodu. Reforme su uvek sukobi sa mentalitetom, nasleđem, interesima, entropijom i inercijom.

Međunarodna zajednica je kao klima — ne možete da je priznate ili ne, već da se adaptirate.

U Srbiji je još uvek rizičnije biti policajac ili sudija, nego kriminalac.

Ne možete da suzbijete požar, a da se ne opečete, na možete da suzbijete poplavu, a da se ne pokvasite i ne možete da se borite sa organizovanim kriminalom, a da vam ne prete.

Od drugih se razlikujem po tome što želim da promenim svet u Srbiji dok intelektualci posmatraju i analiziraju pušeći cigarete i gunđajući.

Mora da se zna ko za šta nosi odgovornost. Ako Vlada loše radi, kriv je predsednik Vlade. To isto važi i za svakog ministra, jer predsednik Vlade odgovara za to što su oni na tim mestima.

Kosovo je opasnost za srpsku državnost. Ono je rana kroz koju može da nam iscuri i poslednja kap krvi i mi tu ranu moramo da zatvorimo.

Ne mislimo šta želimo 2002. godine. Mislimo o tome šta želimo 2050., kada ćemo biti mrtvi. Da li želimo da iza nas ostanu rezultati na koje će naša deca biti ponosna, ili neuspesi kojih će se stideti. Mi danas, hteli to ili ne, radimo na vlastitom spomeniku. Na njemu će nešto pisati: "Ta generacija je izvukla zemlju iz krize." ili "Bili su beznačajni i beskorisni".

Cilj mi je dа se vlаst u Srbiji meri po tome štа je od postojećih reаlnih šаnsi svojim trudom i veštinom iskoristilа zа zemlju, а ne po tome kаko lepo pričа, udvаrа se nаrodu i kаkve dobre nаmere imа.

Kada me moj sin pita: "Tata, šta radiš po ceo dan", ja mu kažem: "Radim da bi ti mogao mirno da živiš." Tako ja razumem suštinu svog posla. Siguran sam da ga većina roditelja u Srbiji na sličan način razume.

Za mene je patriotizam da moja deca ostanu da žive u mojoj zemlji, da govore maternji jezik, a da ne moraju da idu po belom svetu trbuhom za kruhom. Patriotizam je to da cene moju zemlju, da ja sa svojim pasošem mogu da idem ponosno preko bilo koje granice.

Život je čudo. Ponekada razmišljam da je jedno ljudsko biće, jedan od 40 hiljada spermatozoida. Taj jedan je uspeo, a onih 39.999 uspeli nisu. Znači, svako ko se rodio je šampion. On je uspeo u odnosu na 40 hiljada drugih. Mnogi kažu - Šta će mi život. Čoveče, tvoja odgovornost i pred Bogom i pred tobom je ogromna. Pobedio si u najvažnijoj od svih utakmica. Živ si. Rodio si se. Uradi nešto pozitivno sa svojim životom. Još samo to da se u našem narodu prelomi. To što nam je ostalo iz onog pustog turskog da kažemo- ma lako ćemo, ma sutra ćemo, ma ne može to, ma oni su protiv nas, ma svetska zavera, ma.....to su sve gluposti."

(MONDO/Foto: Mirjana Šegan, MONDO)