Predsednikovi prijatelji su poslušali savet i pre izbijanja najnovije finansijske krize na ostrvu prebacili ga u inostranstvo, piše kiparski dnevnik "Filefteros".

Kiparski dnevnik ne navodi koliko je novca prebačeno u inostranstvo, ali se poziva na izvore koji su rekli da je predsjednik znao "za moguće zatvaranje banaka" i o tome je obavijestio bliske prijatelje.

Italijanski mediji navode da je 4,5 milijarde evra prebačeno sa Kipra, čak sedmicu pre izbijanja krize.

Kiparske vlasti pokušavaju da pronađu način za prikupljanje 5,8 milijardi evra pre isteka vremenskog roka 25. marta, koji im je dala Evropska centralna banka, kada će im ukinuti finansije.

Ministar finansija Mihalis Saris rekao je da je postignut "značajan napredak" u razgovorima sa EU, Evropskom centralnom bankom i Međunarodnim monetarnim fondom o dobijanju finansijske pomoći od deset milijardi evra.

Suočen sa gnevom javnosti i jurišem na banke, kiparski parlament je ove nedelje odbio da prihvati finansijsku injekciju iz fondova Evropske centralne banke za izlazak iz dužničke krize uz obrazloženje da su uslovi neprihvatljivi, čime je izazvao gnev poverilaca i otvorio novo poglavlje u krizi koja više nije samo finansijska.

Prezadužena ostrvska državica duguje impresivnih 15,8 milijardi evra koje nije u stanju da vrati. Šefovi država vlada EU predložili su na samitu prošlog vikenda da ECB uputi Kipru 10 milijardi, pod uslovom da ostalih 5,8 prikupi kiparska vlada, direktno sa privatnih štednih računa u tamnošnjim bankama.

Prema ovom predlogu, sa računa na kojima ima preko 100 000 evra trebalo bi skinuti (u stvari konfiskovati) 9,9 odsto sredstava, dok bi oni ispod te granice bili skraceni za 6,75 odsto.

Ovo je izazvalo paniku među štedišama, od kojih su mnogi ruski tajkuni za koje je Kipar zboh niskih kamata i elastične regulative dugo bio idealno mesto za "parking" kapitala. Suočeni sa jurišem na šaltere, vlasti su zatvorile banje i u Moskvu uputili delegaciju koja da traži spas od bankrota.

Ta delegacija se u četvrtak vratila praznih ruku, a Nikozija je suočena sa dilemom: prihvatiti evropski ultimatum, ili biti odsečen od evrozone, što bi podrazumevalo povratak na kiparsku funtu, sa velikim rizikom da to odmah izazove hiperinflaciju i socijalne nemire.

Do nemira bi verovatno došlo i ako se ultimatum prihvati, jer obični građani ne žele da prihvate da im država otima deo novca za koji su smatrali da je njihov. Ni ruski tajkuni, koji na ostrvu poseduju brojne nekretnine i preko 10 000 registrovanih firmi ne vole da im stranci zavlače ruke u džepove.

Povrh svega, odbacivanje uslova ECB od strane kiparskog parlamenta izazvalo je dosta gneva širom EU, gde se već dosta dugo smatra da Kipar, zbog nerešenog spora sa Turskom i prevelike bliskosti sa Rusijom, nikad nije ni zasluživao članstvo.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je, kako piše "Špigl", prvi put izgubila nerve koje je uspevala da sačuva u svim dosadašnjim kriznim situacijama i nazvala kiparske vlasti "autističnim".

Merkel nije jedina: uticajna kolumnistkinja "Vašington Posta" En Eplbaum je juče na svom tviter nalogu napisala da je "vreme da se Kipar izbaci ne samo iz evrozone, već i iz članstva u EU".

Njen tvit je naišao na topao prijem širom EU, a među onima koji su ga "retvitovali" je i Radek Sikorski, ministar inostranih poslova Poljske i jedan od kandidata za sledećeg predsednika Evropske komisije.

Za sada nema naznaka dokle će ova kriza eskalirati, ali stručnjaci već sada upozoravaju da će oni kojima Kipar duguje novac u svakom slučaju morati da zaborave na najveći deo tog duga.

Prilikom dosadšnjih briselskih diskusija o Srbiji i Kosovu se dosad često moglo čuti da "EU ne želi da primi drugi Kipar".

Sada, kako izgleda, sazreva mišljenje da im ne treba ni onaj prvi.

(MONDO/agencije, foto: Beta/AP)