"Prva srpska fabrika sreće je mala porodična i prijateljska manufaktura nastala 2009. godine, sa željom da stvara domaće proizvode koji će predstavljati Srbiju na najbolji mogući način, kako među svojima, tako i u tuđini. To je projekat koji objedinjuje više različitih ideja, ali je osnovan namera očuvanje srpske kulutrno-umetničke baštine, reanimacija zanemarenih vrednosti. Želimo da spojimo lepo i korisno", objasnio nam je jedan od idejnih tvoraca Prve srpske fabrike sreće, arhitekta Vladimir Vujović.

Ko još osim njega, radi u Fabrici i šta silazi sa njihove proizvodne trake?

"Fabrika sreće je pokrenuta u okviru porodice, ali su se vremenom uključivali i naši prijatelji, poznanici, stručnjaci iz različitih oblasti koji imaju veze sa srpskom tradicijom i umetnošću uopšte, kako bi svojim znanjem i savetima doprineli da se projekat realizuje uspešno i profesionalno. Prvi naš proizvod je 'Uskršnje jaje'. Reč je o omotima od termoskupljajuće folije koji se koriste za ukrašavanje jaja za Uskrs, a na kojima se nalaze ornamenti iz srpskih srednjovekovnih manastira. To je veza tradicije, umetnosti i kulture sa jedne strane, i savremene tehnologije i novog načina života sa druge, a sa ciljem da se istovremeno bude praktičan i u skladu sa narodnim običajima", objasnio nam je Vladimir.

Dakle, mlade domaćice koje nemaju vremena da bojadišu jaja za Uskrs, a ne žele da zbog žurbe "skliznu" u kič, mogu slobodno da "obuku" jaja omotima iz Prve srpske fabrike sreće?

"Naravno. Na ovim omotima se nalaze motivi preneti iz knjige Svetislava Strale, slikara poljskog porekla koji je u Srbiju došao 1917. godine kao austrijski vojnik. Nakon rata je obilazio srpske manastire i crkve, preslikavao ornamente sa zidova. Karte koje su tako nastale, godinama su se nalazile u SANU, dok nije objavljena knjiga ograničenog tiraža. Jedan primerak je sasvim slučajno došao do mene i potpuno me opčinio. Motive iz Dečana, Gračanice, Pećke patrijaršije, Bogorodice Ljeviške i ostalih manastira smo adaptirali tako da mogu da se upotrebe za ukrašavanje uskršnjih jaja putem folije. Tako je nastalo šest zbirki u kojima su omoti grupisani na osnovu teritorija na kojima se izvorno nalaze pravoslavni objekti iz kojih su preuzeti."

Mi nismo mogli da odlučimo koja zbirka nam je najlepša, a Vladimir je pokušao da nam olakša: "Možda da izbor napravite na osnovu manastira i teritorije, a ne samo estetike. Na svakom pakovanju piše odakle potiču šare, tako da znate šta ćete tačno imati na vašim uskršnjim jajima."

Takođe, na pakovanju je objašnjenje u vezi sa običajima obeležavanja i proslave Uskrsa u Srbiji. Tako smo saznali da su se naše bake, i bake naših baka, čitavu godinu pripremale za proslavu Uskrsa. Mi danas, uglavnom, nemamo vremena za to.

"Sada je dovoljno da jaja obarite, prohladite, uvučete u foliju i na kratko spustite u vrelu vodu. Folija će se skupiti oko jajeta i dobićete lepo ukrašeno jaje koje je potpuno u skladu sa pravoslavnom tradicijom. Međutim, to ne znači da ako imati vremena, malo ne 'zavrnete rukave' i ne ukrasite ostala jaja na neki drugi, kreativniji način. Domaćice u Srbiji koriste luk, vosak, lišće duda, dunje, deteline... kako bi im jaja bila lepa za jedan od najradosnijih praznika", kaže Vladimir i dodaje da posebno budemo pažljivi prilikom bojenja "čuvarkuće", koje bi trebalo da bude crvene boje.

"Ono stoji pored ikone do sledećeg Uskrsa, čuva ovo silno jaje, naše kuće i naše duše dok mu na smenu ne dođe novo, vaskrslo, jer su naša vera i naši običaji, čuvari naših ognjišta", piše na omotu "Uskršnjeg jajeta".

"To je suština Prve srpske fabrike sreće - da ne zanemarimo običaje i veru, da u novom, praktičnom formatu obnovimo stare vrednosti. Danas živimo brzo i zato nam je potrebno instant rešenje koje smo mi, čini mi se, pronašli, rešenje koje spaja staro i novo, koje priziva tradicionalne vrednosti, daje edukativnu priču mladima koji možda nemaju gde da saznaju kako se Uskrs zaista proslavlja", objasnili su nam u Fabrici, a mi dodajemo da njihova "Uskršnja jaja" nemaju nikakve veze sa ostalim "sličnim" nalepnicama i folijama koje se prodaju poslednjih nekoliko godina, a koje su kič neprimeren pravoslavnoj tradiciji proslave Uskrsa.

"Nije reč samo o ukrašavanju jaja, to je slučaj i u mnogim drugim aspektima naših života. Zato smo mi želeli da barem u ovom domenu napravimo iskorak i pokažemo da postoji dobar primer kako mogu da se spoje tradicija i savremena tehnologija, bez mnogo truda i resursa. Takođe, treba reći i da je ovo sto odsto srpski proizvod, ništa nije iz uvoza", kaže Vladimir.

Šta se još pravi u Prvoj srpskoj fabrici sreće?

"Osim uskršnjeg programa, koji se sastoji od omota, drvenih belih jaja koja smo pravili za izvoz jer se strancima sviđaju ovako ukrašena jaja i žele da ih čuvaju godinama, zatim ograničena serija porcelanskih postolja za čuvarkuću koje je uradila vajarka Nadica Aksentijević, naša Fabrika je u saradnji sa Narodnom bibliotekom napravila tri kompleta razglednica o istoriji Beograda. One imaju dvojaku funkciju - kao klasične razglednice, ali i kao jedinstveni vodič kroz prestonicu. Jedan set predstavlja jednu šetnju tematski definisanu, a naslovi su: 'Beograd kroz vekove', 'Na bedemu istorije' i 'Evropskim stopama'. Mape grada su integrisane u dizajn razglednica kako bi vas vodile određenom trasom. Svaki set ima 12 razglednica za 12 pozicija na samoj šetnji. To je posebno zanimljivo strancima koji na taj način mogu da se lagano šetaju Beogradom i sami, pomoću razglednica, saznaju više o istoriji grada. Šetnje nisu duže od dva i po kilometra, što je oko sat, sat i po hoda i nije mnogo zamorno."



A kad prođe Uskrs, kada se završi šetnja, čime će nas još obradovati Fabrika sreće?

"Imamo mnogo planova. Pre svega, da do Uskrsa sledeće godine proširimo asortiman proizvoda u vezi sa projektom 'Ukršnje jaje'. Radićemo i veoma interesantnu nadogradnju razglednica, a trebalo bi i da realizujemo još neke sasvim nove proizvode koji nemaju veze sa ovim postojećim, ali će biti u istom duhu, kao i sve ostalo što 'silazi sa trake' Prve srpske fabrike sreće", kaže Vladimir.

Ok, bićemo strpljivi - sreće nema u izobilju i vredi je čekati.

(Dragana Todorović, MONDO)