Prema rečima stalnih pratilaca ovog tradicionalnog hodočašća u Titovu čast, pojavili su se njegovi poštovaoci iz svih bivših jugoslovenskih republika, a po običaju nije bilo nikog sa Kosova.
Primećeno je i da je poseta iz Crne Gore "vrlo slaba".
Na parkiralištu ispred Muzeja i Kuće cveća bilo je desetak autobusa iz Slovenije, Hrvatske, Makedonije i Bosne i Hercegovine. Samo iz Rijeke u Hrvatskoj došla su dva, a oko podneva pristigla su dva iz Tuzle, od kojih je jedan na vetrobranskom staklu nosio Titovu sliku.
Među autobusima bio je i jedan sa registarskim tablicama Albanije - sa turistima iz Hong Konga.
U amfiteatar oko presahle fontane, čije je betonsko ostrvo poslužilo kao bina za govornike povodom 33. godišnjice Titove smrti, smestilo se četrdesetak posetilaca.
Ostrvo je bilo ukrašeno velikom Titovom slikom i jugoslovenskim trobojkama, a do početka programa odatle su sa razglasa emitovane pesme o Titu i Jugoslaviji, uključujući hit rok grupe Električni orgazam "Igra rokenrol cela Jugoslavija" (1988).
Prema rečima nadležnih u Muzeju istorije Jugoslavije, organizatori iz Jugoslovenskog centra Tito ovoga puta nisu tražili bioskopsku salu za mesto držanje govora već fontanu, i javili su se čak tri meseca unapred da je rezervišu.
Brojni predstavnici udruženja Titovih poštovalaca i boračkih organizacija pozivali su na obnovu "SFRJ i samoupravnog socijalizma" a neki su ukazivali na potrebu za brojnijim okupljanjima, "pa da se što pre stvori nova Titova Jugoslavija".
Okupljenima u amfiteatru deljen je list "Stvarnost" - informatory Udruženja komunista Jugoslavije u Srbiji, koji na naslovnoj strani proklamuje: "Smrt fašizmu - radost Jugoslovenima", "Obnovu prostora I vrednosti SFRJ", "Nacionalnu ravnopravnost po konceptu naroda I narodnosti" i "Vlast radničke klase".
Na naslovnici nema datuma izdavanja, ali već na drugoj strani se otkriva da je list iz novembra 2012. Ko ne primeti ovaj podatak, shvatiće na trećoj strani da izdavači lista čestitaju pokojnom Ugu Čavezu pobedu na predsedničkim izborima u Venecueli. Svejedno, bajata "Stvarnost" se čitala sa velikim zanimanjem.
Najviše posetilaca - među njima grupa turista iz Japana - otisla je da obiđe Titov grob u Kući cveća.
Ulazak u kompleks je kao i svake godine bio besplatan, a namernicima je na kapiji, već po tradiciji, davana nalepnica sa amblemom Muzeja istorije Jugoslavije.
Ove godine, neko je nalepnicu stavio na poprsje Titove biste kraj Kuće cveća.
U samom Muzeju, mogla se pogledati izložba elektronike iz doba bivše Jugoslavije - iz proizvodnje "Iskre" iz Kranja i "Radeta Končara" iz Zagreba - a uz muziku nemačke grupe "Kraftverk" (Kraftwerk).
Izloženi su "Iskrini" kompjuteri tipa "Partner" i "Triglav", njihovi strujomeri, telefoni, bušilice, školski grafoskopi, glomazni punjači za baterije, televizori sa "stabilizatorom", tranzistori i
gramofoni, uključujući one sa jednim zvučnikom. Iz asortimana "Radeta Končara" tu su bile pegle, grejalice, mlinci za kafu, električni lončići za bebe.
U parku ispred Kuće cveća bilo je manje prodavaca suvenira nego ranijih godina. Jedan je prodavao tri zastave - "jugoslovensku, srpsku i partijsku, sve sa petokrakom" - za 10.000 dinara u kompletu, kao I ploče sa Titovim govorima, za 200 dinara po komadu.
Kao i svake godine, godišta posetilaca bila su raznolika, pa je tu bilo i osnovaca koje su doveli roditelji.
Jedan Titov poštovalac iz Nove Gorice u Sloveniji svake godine dolazi na njegov grob sa ženom i maloletnim sinom. Ranije je viđan u odeždi pionira ili uniformi slovenačkih partizana sa trorogom kapom, a sada je bio u plavoj uniformi gardista koji su nekada čuvali Titov grob.
Miodrag Milošević Rule, vetaran Omladinskih radnih akcija i stalni posetilac okupljanja na Titovom grobu, rekao je za agenciju Beta da se na tim okupljanjima "vraćamo u istoriju i učimo decu, jer ako ih ne učimo, neće imati ko da dođe (u Kuću cveća) kada umremo".
Mirjana Slavković iz Muzeja istorije Jugoslavije je rekla da je radon vreme ove ustanove preko leta prvi put produženo, pa će umesto od 10 do 16 sati raditi od 10 do 20 sati.
Doživotni predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito, preminuo je 4. maja 1980. godine, u bolnici u Ljubljani. Četiri dana kasnije u Beograd je došlo oko 700.000 ljudi, među kojima 209 državnih i partijskih delegacija iz 128 zemalja. To je bio najposećeniji pogreb nekog državnika u 20. veku.
Tito se na čelu Jugoslavije nalazio punih 35 godina i imao je izuzetan ugled u svetu. Posebno je veliki značaj, u međunarodnim odnosima, imala njegova uloga kao jednog od osnivača Pokreta nesvrstanih, što je u tadašnjim međunarodnim okolnostima imalo veliki značaj.
Iz Drugog svetskog rata je izašao kao legendarni vođa, a borbu protiv okupatora jedinice pod njegovom komandom iskoristile su i za promenu vlasti u zemlji i ustoličenje socijalističkog režima.
Vreme Titove vladavine i pored brojnih kontroverzi, kod većine ljudi u Srbiji koji su živeli u to vreme, izaziva nostalgiju.
FOTOGALERIJU POGLEDAJTE OVDE.
Agencije se danas bave pitanjem šta Srbiji nedostaje iz tog perioda.
Ekonomista Milan Kovačević ocenio je da je i u vreme smrti predsednika SFRJ i sada politika previše uticala na ekonomiju, da je u oba perioda privredi nedostajao novac, ali da je pre 33 godine bilo mnogo više optimizma.
"U to vreme ekonomija i politika bili su potpuno pomešani, ali se toga nismo oslobodili ni danas, tako da i sada u velikoj meri partije na vlasti prviše utiču na privredu, umesto da stvore bolji sistem tako da privatni sektor što bolje funkcioniše", kazao je on agenciji Beta.
Kovačević je kazao da su mereno statistički, mnogi ljudi pre 33 godine živeli mnogo bolje nego danas, ali da je upoređenje dva perioda potrebno postaviti u kontekst vremena.
"Tada smo imali jedan blaži oblik socijalizma, sa samoupravljanjem I društvenom svojinoma kobinovano sa tržištem koji je davao dosta dobre rezultate, ali je ipak imao jedan veliki nedostatak, što nije ostvarivao dovoljnu rentabilnost i stalno mu je nedostajao kapital sa strane", kazao je on .
Zbog toga, kazao je Kovačević, u periodu posle Titove smrti je došlo do velike zaduženosti Jugoslavije.
"Mi i sada pravimo jedan veliki problem sebi. To je da imamo preskupu državu i da se za budžet izuzetno mnogo zadužujemo. To što se za budžet zadužujemo stotinama miliona evra ne daje efekte nego nas gura u još veće dužničke probleme", ocenio je on.
On je dodao da je situacija u ekonomiji Srbije u velikoj meri I proizvod istorijskih događanja od Titove smrti do danas.
Kovčević je kazao da su najveći uticaj imale su sankcije koje su upropastile izvoznu industriju i dodao da je raspadanje Jugoslavije smanjilo domaće tržište.
On je naveo da Srbija spada u zemlje sa najsporijom tranzicijom, što znači da se sporo razvija kapitalistički sistem koji bi bio zasnovan na privatnoj svojini i privatnoj inicijativi.
"Da to radimo malo brže i efikasnije mi bismo i danas imali mnogo bolje rezultate, manje nezaposlenosti i bolji životni standard stanovništva", istakao je Kovačević.
Prema njegovoj oceni, za privredni oporavak nije dobro što i dalje postoji preveliki uticaj uticaj politike na ekonomiju.
"U onom periodu do pre 33 godine bili smo naviknuti na jednopartijski sistem i vlast partije. Na žalost, od toga još nismo izlečili naš politički sistem", kazao je Kovačević.
On je istakao da i sada imamo situaciju da se koalicije sastave, naprave vlasti i onda unisono funkcionišu u Vladi i parlamentu.
"Tako nema dovoljno mogućnosti da javnost utiče na vlast, da bi što pre rešilo osnovne probleme a to su korupcija, brze popravljanje ekonomskog sistema, ostvarivanje većih prava građana", ocenio je Kovačević.
Posle 33 godine od smrti doživotnog predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, reditelj TV serije "Crveno i crno" Milivoj Mića Milošević ocenio je danas da građanima ne nedostaje toliko Tito koliko lep život u njegovo vreme.
Serija je prvi put emitovana 2006. godine, a ovih dana se ponovo reprizira na televiziji.
"Mene sada zovu i kažu kako je serija dobra. Ljudi je tek sada otkrivaju, ne zbog toga što im nedostaje toliko Tito, već Titova Jugoslavija i to iz mnogo razloga", rekao je Mića Milošević za agenciju Beta.
U seriji se o Titu govori kao o bravaru, revolucionaru, robijašu, ljubitelju lova, ali i snalažljivom državniku koji je pobdedio I Adolfa Hitleara i Josifa Staljina.
"Tito je Jugoslaviju boljševčki obnovio, pa ono u nazivu serije - crveno znači kao revolucija, a crno od preterano crvenog. Ali da boljševizam i njemu ne bi došao glave Tito je izvrdao Staljinove lagereske stege i pragmatično započeo ljubav sa Zapadom," rekao je Mića Milošević.
Prema nejgovim rečima, na taj način je "usledila zapadno - ekonomska šargarapa" koja je građanima omogućila prosperitetne godine.
On je ocenio da je Jugoslaviju srušila nacionalistička desnica I podsećajući na reči Poljaka publiciste Adama Mihnika, on je istakao da su "od komunista gori samo antikomunisti".
"Sada je aktuelna ideja o nekoj Zapadno-balkanskoj Federaciji: normalizacija, saradnja, ekonomska obnova. I mi smo upravo svedoci tog dinamizma, korak po korak i Đinđić (Zoran), pa Tadić (Boris), Dačić (Ivica) i Vučić (Aleksandar), nema nam druge, samo napred", istakao je Mića Milošević.
U jučerašnjoj anketi lista " Blic" više od 65 odsto građana je ocenilo Tita kao " pozitivnu istorijsku ličnost".
(MONDO, agencije, foto: Tanjug, Filip Krainčanić)
Primećeno je i da je poseta iz Crne Gore "vrlo slaba".
Na parkiralištu ispred Muzeja i Kuće cveća bilo je desetak autobusa iz Slovenije, Hrvatske, Makedonije i Bosne i Hercegovine. Samo iz Rijeke u Hrvatskoj došla su dva, a oko podneva pristigla su dva iz Tuzle, od kojih je jedan na vetrobranskom staklu nosio Titovu sliku.
Među autobusima bio je i jedan sa registarskim tablicama Albanije - sa turistima iz Hong Konga.
U amfiteatar oko presahle fontane, čije je betonsko ostrvo poslužilo kao bina za govornike povodom 33. godišnjice Titove smrti, smestilo se četrdesetak posetilaca.
Ostrvo je bilo ukrašeno velikom Titovom slikom i jugoslovenskim trobojkama, a do početka programa odatle su sa razglasa emitovane pesme o Titu i Jugoslaviji, uključujući hit rok grupe Električni orgazam "Igra rokenrol cela Jugoslavija" (1988).
Prema rečima nadležnih u Muzeju istorije Jugoslavije, organizatori iz Jugoslovenskog centra Tito ovoga puta nisu tražili bioskopsku salu za mesto držanje govora već fontanu, i javili su se čak tri meseca unapred da je rezervišu.
Brojni predstavnici udruženja Titovih poštovalaca i boračkih organizacija pozivali su na obnovu "SFRJ i samoupravnog socijalizma" a neki su ukazivali na potrebu za brojnijim okupljanjima, "pa da se što pre stvori nova Titova Jugoslavija".
Okupljenima u amfiteatru deljen je list "Stvarnost" - informatory Udruženja komunista Jugoslavije u Srbiji, koji na naslovnoj strani proklamuje: "Smrt fašizmu - radost Jugoslovenima", "Obnovu prostora I vrednosti SFRJ", "Nacionalnu ravnopravnost po konceptu naroda I narodnosti" i "Vlast radničke klase".
Na naslovnici nema datuma izdavanja, ali već na drugoj strani se otkriva da je list iz novembra 2012. Ko ne primeti ovaj podatak, shvatiće na trećoj strani da izdavači lista čestitaju pokojnom Ugu Čavezu pobedu na predsedničkim izborima u Venecueli. Svejedno, bajata "Stvarnost" se čitala sa velikim zanimanjem.
Najviše posetilaca - među njima grupa turista iz Japana - otisla je da obiđe Titov grob u Kući cveća.
Ulazak u kompleks je kao i svake godine bio besplatan, a namernicima je na kapiji, već po tradiciji, davana nalepnica sa amblemom Muzeja istorije Jugoslavije.
Ove godine, neko je nalepnicu stavio na poprsje Titove biste kraj Kuće cveća.
U samom Muzeju, mogla se pogledati izložba elektronike iz doba bivše Jugoslavije - iz proizvodnje "Iskre" iz Kranja i "Radeta Končara" iz Zagreba - a uz muziku nemačke grupe "Kraftverk" (Kraftwerk).
Izloženi su "Iskrini" kompjuteri tipa "Partner" i "Triglav", njihovi strujomeri, telefoni, bušilice, školski grafoskopi, glomazni punjači za baterije, televizori sa "stabilizatorom", tranzistori i
gramofoni, uključujući one sa jednim zvučnikom. Iz asortimana "Radeta Končara" tu su bile pegle, grejalice, mlinci za kafu, električni lončići za bebe.
U parku ispred Kuće cveća bilo je manje prodavaca suvenira nego ranijih godina. Jedan je prodavao tri zastave - "jugoslovensku, srpsku i partijsku, sve sa petokrakom" - za 10.000 dinara u kompletu, kao I ploče sa Titovim govorima, za 200 dinara po komadu.
Kao i svake godine, godišta posetilaca bila su raznolika, pa je tu bilo i osnovaca koje su doveli roditelji.
Jedan Titov poštovalac iz Nove Gorice u Sloveniji svake godine dolazi na njegov grob sa ženom i maloletnim sinom. Ranije je viđan u odeždi pionira ili uniformi slovenačkih partizana sa trorogom kapom, a sada je bio u plavoj uniformi gardista koji su nekada čuvali Titov grob.
Miodrag Milošević Rule, vetaran Omladinskih radnih akcija i stalni posetilac okupljanja na Titovom grobu, rekao je za agenciju Beta da se na tim okupljanjima "vraćamo u istoriju i učimo decu, jer ako ih ne učimo, neće imati ko da dođe (u Kuću cveća) kada umremo".
Mirjana Slavković iz Muzeja istorije Jugoslavije je rekla da je radon vreme ove ustanove preko leta prvi put produženo, pa će umesto od 10 do 16 sati raditi od 10 do 20 sati.
Doživotni predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito, preminuo je 4. maja 1980. godine, u bolnici u Ljubljani. Četiri dana kasnije u Beograd je došlo oko 700.000 ljudi, među kojima 209 državnih i partijskih delegacija iz 128 zemalja. To je bio najposećeniji pogreb nekog državnika u 20. veku.
Tito se na čelu Jugoslavije nalazio punih 35 godina i imao je izuzetan ugled u svetu. Posebno je veliki značaj, u međunarodnim odnosima, imala njegova uloga kao jednog od osnivača Pokreta nesvrstanih, što je u tadašnjim međunarodnim okolnostima imalo veliki značaj.
Iz Drugog svetskog rata je izašao kao legendarni vođa, a borbu protiv okupatora jedinice pod njegovom komandom iskoristile su i za promenu vlasti u zemlji i ustoličenje socijalističkog režima.
Vreme Titove vladavine i pored brojnih kontroverzi, kod većine ljudi u Srbiji koji su živeli u to vreme, izaziva nostalgiju.
FOTOGALERIJU POGLEDAJTE OVDE.
Agencije se danas bave pitanjem šta Srbiji nedostaje iz tog perioda.
Ekonomista Milan Kovačević ocenio je da je i u vreme smrti predsednika SFRJ i sada politika previše uticala na ekonomiju, da je u oba perioda privredi nedostajao novac, ali da je pre 33 godine bilo mnogo više optimizma.
"U to vreme ekonomija i politika bili su potpuno pomešani, ali se toga nismo oslobodili ni danas, tako da i sada u velikoj meri partije na vlasti prviše utiču na privredu, umesto da stvore bolji sistem tako da privatni sektor što bolje funkcioniše", kazao je on agenciji Beta.
Kovačević je kazao da su mereno statistički, mnogi ljudi pre 33 godine živeli mnogo bolje nego danas, ali da je upoređenje dva perioda potrebno postaviti u kontekst vremena.
"Tada smo imali jedan blaži oblik socijalizma, sa samoupravljanjem I društvenom svojinoma kobinovano sa tržištem koji je davao dosta dobre rezultate, ali je ipak imao jedan veliki nedostatak, što nije ostvarivao dovoljnu rentabilnost i stalno mu je nedostajao kapital sa strane", kazao je on .
Zbog toga, kazao je Kovačević, u periodu posle Titove smrti je došlo do velike zaduženosti Jugoslavije.
"Mi i sada pravimo jedan veliki problem sebi. To je da imamo preskupu državu i da se za budžet izuzetno mnogo zadužujemo. To što se za budžet zadužujemo stotinama miliona evra ne daje efekte nego nas gura u još veće dužničke probleme", ocenio je on.
On je dodao da je situacija u ekonomiji Srbije u velikoj meri I proizvod istorijskih događanja od Titove smrti do danas.
Kovčević je kazao da su najveći uticaj imale su sankcije koje su upropastile izvoznu industriju i dodao da je raspadanje Jugoslavije smanjilo domaće tržište.
On je naveo da Srbija spada u zemlje sa najsporijom tranzicijom, što znači da se sporo razvija kapitalistički sistem koji bi bio zasnovan na privatnoj svojini i privatnoj inicijativi.
"Da to radimo malo brže i efikasnije mi bismo i danas imali mnogo bolje rezultate, manje nezaposlenosti i bolji životni standard stanovništva", istakao je Kovačević.
Prema njegovoj oceni, za privredni oporavak nije dobro što i dalje postoji preveliki uticaj uticaj politike na ekonomiju.
"U onom periodu do pre 33 godine bili smo naviknuti na jednopartijski sistem i vlast partije. Na žalost, od toga još nismo izlečili naš politički sistem", kazao je Kovačević.
On je istakao da i sada imamo situaciju da se koalicije sastave, naprave vlasti i onda unisono funkcionišu u Vladi i parlamentu.
"Tako nema dovoljno mogućnosti da javnost utiče na vlast, da bi što pre rešilo osnovne probleme a to su korupcija, brze popravljanje ekonomskog sistema, ostvarivanje većih prava građana", ocenio je Kovačević.
Posle 33 godine od smrti doživotnog predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, reditelj TV serije "Crveno i crno" Milivoj Mića Milošević ocenio je danas da građanima ne nedostaje toliko Tito koliko lep život u njegovo vreme.
Serija je prvi put emitovana 2006. godine, a ovih dana se ponovo reprizira na televiziji.
"Mene sada zovu i kažu kako je serija dobra. Ljudi je tek sada otkrivaju, ne zbog toga što im nedostaje toliko Tito, već Titova Jugoslavija i to iz mnogo razloga", rekao je Mića Milošević za agenciju Beta.
U seriji se o Titu govori kao o bravaru, revolucionaru, robijašu, ljubitelju lova, ali i snalažljivom državniku koji je pobdedio I Adolfa Hitleara i Josifa Staljina.
"Tito je Jugoslaviju boljševčki obnovio, pa ono u nazivu serije - crveno znači kao revolucija, a crno od preterano crvenog. Ali da boljševizam i njemu ne bi došao glave Tito je izvrdao Staljinove lagereske stege i pragmatično započeo ljubav sa Zapadom," rekao je Mića Milošević.
Prema nejgovim rečima, na taj način je "usledila zapadno - ekonomska šargarapa" koja je građanima omogućila prosperitetne godine.
On je ocenio da je Jugoslaviju srušila nacionalistička desnica I podsećajući na reči Poljaka publiciste Adama Mihnika, on je istakao da su "od komunista gori samo antikomunisti".
"Sada je aktuelna ideja o nekoj Zapadno-balkanskoj Federaciji: normalizacija, saradnja, ekonomska obnova. I mi smo upravo svedoci tog dinamizma, korak po korak i Đinđić (Zoran), pa Tadić (Boris), Dačić (Ivica) i Vučić (Aleksandar), nema nam druge, samo napred", istakao je Mića Milošević.
U jučerašnjoj anketi lista " Blic" više od 65 odsto građana je ocenilo Tita kao " pozitivnu istorijsku ličnost".
(MONDO, agencije, foto: Tanjug, Filip Krainčanić)
Moćne reči Ajzeje Kenana: Došao sam u Crvenu zvezdu da osvojimo Evroligu
Goranu Vesiću se pogoršalo zdravstveno stanje: Prebačen u Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici
Mondo ukrštenica za 26. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
Ružan tekst Nemaca o navijačima Zvezde i Beogradu: Upozorili navijače na sve, pa i na vodu?
"Plašim se da ni Tramp ne može da zaustavi sukob Putina i Zelenskog": Aleksandar Vučić o ratu u Ukrajini