Premijer Srbije je u razgovoru sa ministarom spoljnih poslova Nemačke Gvidom Vesterveleom rekao da će Srbija ispuniti svoj deo obaveza koje je preuzela potpisivanjem briselskog sporazuma, a da od Nemačke očekuje pozitivnu odluku o početku pregovora o članstvu u EU.

Dačić je na konferenciji za novinare posle razgovora sa šefom nemačke diplomatije Gvidom Vesterveleom, istakao da Srbija više nema vremena za čekanje i da svako odlaganje odluke o datumu za početak pregovora sa EU može da ima "katastrofalne posledice" po njenu budućnost.

"Od životne je važnosti za Srbiju da dobije datum početka pregovora, ne zato što neko samovoljno želi da ide ka EU, već zato što je to potrebno našem narodu i državi koja je proteklih nekoliko decenija u zaostatku u odnosu na ostale države regiona", rekao je Dačić.

Premijer je izrazio zahvalnost nemačkom ministru spoljnih poslova, čiju posetu, kako je rekao, doživljava kao ohrabrenje na putu evrointegracija.

"Ja ovu posetu smatram ohrabrenjem i vrstom podrške onome što su vlada i državni vrh uradili u proteklih nekoliko meseci u drugačijem pozicioniranju Srbije, donoseći odluke koje nisu bile lake ali koje su bile u najvišem državnom i nacionalnom interesu", kazao je Dačić.

Srbija je, kako je dodao, svesna da je za nastavak procesa evrointegracija važan, ne samo dijalog sa Prištinom, već i primena dogovorenog.

Dačić je dodao da sutra nastavlja dijalog Beograda i Prištine u Briselu, u kojem će Srbija uložiti maksimum napora da se dođe do rešenja i usvajanja plana implementacije, koji je, zajedno sa prvim koracima u pravcu sprovođenja, nužan za dobijanje datuma.

"Očekujem da toga bude svesna i Priština i očekujem da će EU, odnosno Ketrin Ešton, uložiti maksimum napora da plan implementacije bude obostrano prihvatljiv bez nametanja pitanja koja nisu bila deo sporazuma", rekao je Dačić.

Prema njegovim rečima, dogovor o planu za implementaciju briselskog sporazuma podrazumeva i određene rokove i radnje koje treba da se izvrše u planiranom periodu, i nisu sve vezane za vreme pre donošenja odluke o datumu, jer postoje radnje koje ne mogu tako brzo da se završe.

"Neophodno je usaglasiti se i doneti plan implementacije i ono što je predviđeno u prvih nekoliko nedelja da se zaista ostvari i bude vidljivo na terenu", objasnio je Dačić, i dodao da očekuje pozitivne vesti na Vidovdan.

"Znate da je 28. jun, odnosno Vidovdan, težak datum za Srbiju. To je datum koji nije doneo mnogo toga dobrog u istoriji od Kosovskoj boja, pa do ubistva Franca Ferdinanda, pa do izručenja Miloševića Hagu. Očekujemo da ovaj Vidovdan donese dobre vesti za Srbiju, da bude odobren početak pregovora sa EU", rekao je Dačić.

Vestervele je prethodno razgovarao sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem.

Nikolić rekao je da je Srbija posvećena rešavanju problema Kosova i Metohije, kao i postizanju plana implementacije sporazuma od 19. aprila, ali da neće prihvatiti implementaciju nečega čega nema u postignutom sporazumu, niti će ikada, ni otvoreno ni prikriveno, prihvatiti nezavisnost Kosova i Metohije.

U razgovoru sa ministarom spoljnih poslova Nemačke Gvidom Vesterveleom, Nikolić je rekao da je za Srbiju veoma važno da što pre dobije datum otpočinjanja pristupnih pregovora sa Evropskom unijom i da zato Srbija neće obmanjivati svoje evropske partnere obećavajući im ono što ne može da učini.

Predsednik je rekao da Srbija ne želi da je Evropa izdržava, već želi da radi. Srbiji su potrebne nove investicije da bi omogućila bolji život svojim građanima i zbog toga joj je bitno dobijanje datuma za otpočinjanje pregovora sa Evropskom unijom.

Nikolić je svom gostu preneo da su izgubljene tri nedelje u pokušajima da se dogovori plan implementacije sporazuma od 19. aprila.

"To je jasan znak da predsednici vlada moraju da predvode dogovore o implementaciji, u prisustvu visoke predstavnice EU Ketrin Ešton, zato što najbolje znaju šta je dogovoreno u sporazumu, rekao je Nikolić, navodi se u saopštenju Pres službe predsednika.

Vestervele se složio sa predsednikom Nikolićem u vezi potrebe da dogovore o implementaciji vode predsednici vlada.

On je dodao da Nemačka vodi otvorenu politiku prema Srbiji i njenom članstvu u Evropskoj uniji, kao i da našu zemlju vidi kao evropsku državu.

"Evropska perspektiva Srbije je u interesu naše zemlje, ali i Evropske unije, i zato bi voleo da Bundestag predloži donošenje pozitivne odluke o daljim koracima Srbije na evropskom putu, rekao je Vestervele, naglasivši da je za to veoma važno donošenje plana implementacije sporazuma između Beograda i Prištine.

Vestervele je u razgovoru sa Mrkićem istakao da Srbija ima istorijsku priliku da "jednom za svagda" krene putem zajedničke budućnosti sa EU.

Mrkić je Tanjugu posle susreta sa Vesterveleom rekao da nemački ministar razume "osetljivost trenutka" za srpsku vladu i narod na Kosovu.

"Ministar Vestervele u potpunosti razume osetljivost trenutka i činjenicu da srpska vlada mora da bude strpljiva u svojim potezima prema našoj sabraći na Kosovu i Metohiji, koji su godinama živeli u vanredno teškim uslovima. Vestervele je sa uverenjem govorio da će srpska zajednica na Kosovu i Metohiji ubrzo uvideti da su njen opstanak, jačanje i izgradnja sigurne budućnosti obezbeđeni i garantovani od strane međunarodne zajednice", naglasio je Mrkić.

Vestervele i Mrkić su "u četiri oka" razgovarali 40 minuta, kako kažu u sedištu srpske diplomatije - "mnogo duže nego što je protokolom bilo predviđeno".

Vestervele je posetu Beogradu započeo susretom s vicepremijerom Aleksandrom Vučićem juče popodne.

Vestervele je juče izjavio da je ključni preduslov za napredak Srbije na putu ka EU početak primene briselskog sporazuma, korak po korak, uz opipljiv napredak.

Do posete šefa nemačke diplomatije dolazi dan uoči novog briselskog sastanka Dačića i kosovskog premijera Hašima Tačija koji će biti posvećen implementaciji sporazuma postignutog 19. aprila.

Šefovi država i vlada EU bi na samitu 27. i 28. juna trebalo da donesu odluku o tome da li će Srbiji biti dodeljen datum za početak pristupnih pregovora sa EU.

Bundestag će svoj stav o tome pitanju izneti na sednici 27. juna.


(MONDO/Tanjug, foto: Tanjug, Zoran Žestić i Rade Prelić)