Za dokument, koji je predložila Vlada Vojvodine i koji je u proteklom period izazvao burna reagovanja u političkoj javnosti, glasalo je 75 poslanika, protiv je bilo njih 21, uzdržanih od glasanja nije bilo a tri poslanika nisu glasala.
Poslanici Srpske napredne stranke i Demokratske stranke Srbije (DSS) izjasnili su se protiv deklaracije, a posle glasanja su napustili sednicu Skupštine Vojvodine, na čijem su dnevnom redu još četiri tačke.
Poslanik DSS Milenko Jovanov izjavio je tim povodom novinarima da su poslanici te stranke napustili sednicu, jer je usvojenom deklaracijom "separatistička politika pokrajinske vlasti proglašena zvaničnom politikom" i dodao da će DSS nastaviti borbu protiv takve politike već sutra, pred Ustavnim sudom Srbije, gde će biti održana javna rasprava o Statutu Vojvodine.
Deklaracija je usvojena pošto je pokrajinska vlada prihvatila pet amandmana Saveza vojvođanskih Mađara na predlog tog dokumenta kao i amandman Lige socijaldemokrata Vojvodine kojim je promenjen drugi stav iz predloga tako da glasi "autonomija Vojvodine je istorijsko i prirodno pravo njenih građana, jer je nastala i potvrđena voljom njenih naroda na Skupštini izaslanika naroda Vojvodine u Novom Sadu 30-31. jula 1945. godine, kada su oni jedinstveno odlučili da se Vojvodina, kao Autonomna Pokrajina, priključi Srbiji".
U vezi s tim stavom je bilo dosta polemike u okviru rasprave koja je trajala do oko 19.30 sati i u kojoj je učestvovalo vise od 40 poslanika.
U deklaraciji se, između ostalog, konstatuje pojava višestruke povrede ustavnih principa i zakonskih regulative u odnosu na prava i nadležnosti organa i institucija u AP Vojvodini.
Pozivaju se republički organi i institucije da zajedno sa pokrajinskom administracijom i predstavnicima lokalnih samouprava, uz jačanje međusobne saradnje, unaprede nivo poštovanja propisanih procedura, kao i neospornih prava i obaveza.
Tokom dana, opozicija predvođena SNS i SPS, podnela je potpise za vanredne izbore a Dveri predlog "deklaracije protiv separatizma u Vojvodini".
Obraćajući se poslanicima pokrajinskog parlamenta uoči rasprave o Predlogu deklaracije, predsednik pokrajinske vlade Bojan Pajtić je rekao da Vojvodina "neće ćutati" i da će nastaviti da insistira na poštovanju svojih ustavnih i zakonskih prava.
"Čim podignemo glas i zatražimo da se poštuju naša ustavna i zakonska prava, odmah se digne takva galama sa ciljem da se ućutkamo. Ali, oni koji misle da će Vojvodina da ćuti, jako greše", rekao je Pajtić.
Napominjući da o nadležnostima pokrajine ne može biti sporenja, Pajtić je istakao da, ako je Ustavom određeno da pokrajini pripada sedam odsto republičkog budžeta, onda bi to trebalo tako i da bude, na isti način kao što pokrajina ima pravo da bira one za koje misli da će je najbolje predstavljati i obavljati javne poslove.
Optužbe za "separatizam" koje su stizale od opozicionih stranaka Pajtić je nazvao "besmislenim i uvredljivim".
Skupštinsku diskusiju o predlogu Deklaracije, obeležila je polemika o datumu nastanka autonomije Vojvodine (30-31. jul 1945. godine) - koji se nalazi u okviru amandmana Lige socijaldemokrata Vojvodine na taj dokument.
Rečenica u deklaraciji, posle prihvaćenog amandmana LSV, glasi: "Autonomija Vojvodine je istorijsko i prirodno pravo njenih građana, jer je nastala i potvrđena voljom njenih naroda na Skupštini izaslanika naroda Vojvodine u Novom Sadu 30-31. jula 1945. godine, kada su oni jedinstveno odlučili da se Vojvodina, kao Autonomna Pokrajina, priključi Srbiji."
Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor je rekao da je tu rečenicu prihvatio ne zbog toga što je zaboravio sve što se u tom periodu posle Drugog svetskog rata desilo, nego zato što smatra da bi neke stranice istorije trebalo zatvoriti.
Pastor je ocenio da je rasprava o Deklaraciji potvrdlila stav o tome da postoje otvorena pitanja preko kojih se ne može prelaziti i o kojima se ne sme ćutati.
"Da bismo mogli otvoriti stranicu života današnjice i sutrašnjice, stranicu prošlosti moramo zatvoriti i prepustiti istoričarima da utvrde šta je bilo", rekao je Pastor, koji je i lider SVM, dodajući da o zločinima iz tog vremena treba da se ustanovi istina, zločinci moraju da budu imenovani, a žrtvama se mora pokloniti.
Šef poslaničke grupe opozicione Srpske napredne stranke (SNS) Igor Mirović rekao je na sednici da se njegova stranka bori protiv stvaranja "nezavisne države Vojvodine".
On je rekao da deklaracija neće dovesti do boljeg života građana Vojvodine, već će imati suprotan efekat.
"To je opasan politički pamflet, koji sadrži neke više, neke manje opasne teme, a neke su i potpuno besmislene. Najopasnija je namera da se delimo. Produbiće se jaz između centralne i pokrajinske vlasti,
između pokrajinske i lokalnih vlasti...Ionako krhki mostovi tako će biti srušeni, a građani Vojvodine neće imati ništa od toga", kazao je Mirović.
On je upitao predsednika Vlade Vojvodine i potpredsednika DS Bojana Pajtića zašto nije govorio o pravima Vojvodine dok je vlast u Republici imao njegov DS.
Saša Santovac iz Srpske radikalne stranke rekao je da postoje separatističke namere kada je u pitanju Vojvodina.
"Krajni cilj je vraćanje nadležnosti Vojvodini iz 1974. godine, kroz promenu Ustava Srbije", rekao je Santovac i poručio da u tom scenariju učestvuju i DS i SNS.
Šef poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Šandor Egereši ocenio je da se "podigla velika prašina" oko Predloga deklaracije i dodao da je deklaraciju trebalo usvojiti pre tri ili četiri godine, jer od tada traje narušavanje ustavnih i zakonskih prava Vojvodine.
On je ocenio da je potrebna revizija postojećeg ili donošenje novog, evropskog ustava Srbije kako bi se definisala autonomija Vojvodine.
"U deklaraciji nisam primetio ni slovo 's' od separatizma, ali sam primetio malo slovo 'a' od autonomije", rekao je Egereši i dodao da SVM povlači amandmane na Predlog deklaracije koje Vlada Vojvodine nije prihvatila.
"Odgovorno tvrdim da su pripadnici manjinskih nacionalnih zajednica u Vojvodini lojalni građani države Srbije. A Vojvodina je toliko srpska, koliko mađarska, toliko bunjevačka koliko rumunska, toliko
slovačka, koliko hrvatska...", poručio je Egereši.
Šef poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine Branislav Bogaroški rekao je da je bilo potrebno precizirati šta je to istorijsko i prirodno pravo građana Vojvodine na autonomiju.
"Godine 1945. svi vojvođanski narodi na skupštini su doneli odluku da Vojvodina bude sastavni deo Srbije. Vojvodina kao autonomna pokrajina u sastavu Republike Srbije upravo proizlazi iz te odluke iz
1945. Autonomna Pokrajina Vojvodina nastala je na vrednosti antifašizma, a Evropska unija se upravo zasniva na vrednosnom sistemu antifašizma", poručio je Bogaroški.
Šef poslaničke grupe opozicione Socijalističke partije Srbije Pavle Budakov rekao je da deklaracija nije način za rešavanje otvorenih pitanja u vezi sa Vojvodinom i dodao da otvorenih pitanja ima, poput
Zakona o finansiranju Vojvodine, koji ne postoji, zatim Zakon o nadležnostima pokrajine, koji je Ustavni sud Srbije osporio, kao I Statut Vojvodine, o kojem će se sutra raspravljati pred Ustavnim sudom.
Šef poslaničke grupe DS-a Borislav Novaković rekao je da su države koje su decentralizovane naprednije, efikasnije i poštuju prava s vojih regiona i svojih lokalnih samouprava.
Poslanik opozicione Demokratske stranke Srbije Milenko Jovanov optužio je tvorce deklaracije za separatističke namere i rekao da se sve odvija po scenariju po kojem je Crna Gora postala nezavisna
država.
Za raspravu o Predlogu deklaracije prijavilo se oko 50 poslanika, od ukupno 120, koliko ih ima u Skupštini Vojvodine.
Poslanici Srpske napredne stranke i Demokratske stranke Srbije (DSS) izjasnili su se protiv deklaracije, a posle glasanja su napustili sednicu Skupštine Vojvodine, na čijem su dnevnom redu još četiri tačke.
Poslanik DSS Milenko Jovanov izjavio je tim povodom novinarima da su poslanici te stranke napustili sednicu, jer je usvojenom deklaracijom "separatistička politika pokrajinske vlasti proglašena zvaničnom politikom" i dodao da će DSS nastaviti borbu protiv takve politike već sutra, pred Ustavnim sudom Srbije, gde će biti održana javna rasprava o Statutu Vojvodine.
Deklaracija je usvojena pošto je pokrajinska vlada prihvatila pet amandmana Saveza vojvođanskih Mađara na predlog tog dokumenta kao i amandman Lige socijaldemokrata Vojvodine kojim je promenjen drugi stav iz predloga tako da glasi "autonomija Vojvodine je istorijsko i prirodno pravo njenih građana, jer je nastala i potvrđena voljom njenih naroda na Skupštini izaslanika naroda Vojvodine u Novom Sadu 30-31. jula 1945. godine, kada su oni jedinstveno odlučili da se Vojvodina, kao Autonomna Pokrajina, priključi Srbiji".
U vezi s tim stavom je bilo dosta polemike u okviru rasprave koja je trajala do oko 19.30 sati i u kojoj je učestvovalo vise od 40 poslanika.
U deklaraciji se, između ostalog, konstatuje pojava višestruke povrede ustavnih principa i zakonskih regulative u odnosu na prava i nadležnosti organa i institucija u AP Vojvodini.
Pozivaju se republički organi i institucije da zajedno sa pokrajinskom administracijom i predstavnicima lokalnih samouprava, uz jačanje međusobne saradnje, unaprede nivo poštovanja propisanih procedura, kao i neospornih prava i obaveza.
Tokom dana, opozicija predvođena SNS i SPS, podnela je potpise za vanredne izbore a Dveri predlog "deklaracije protiv separatizma u Vojvodini".
Obraćajući se poslanicima pokrajinskog parlamenta uoči rasprave o Predlogu deklaracije, predsednik pokrajinske vlade Bojan Pajtić je rekao da Vojvodina "neće ćutati" i da će nastaviti da insistira na poštovanju svojih ustavnih i zakonskih prava.
"Čim podignemo glas i zatražimo da se poštuju naša ustavna i zakonska prava, odmah se digne takva galama sa ciljem da se ućutkamo. Ali, oni koji misle da će Vojvodina da ćuti, jako greše", rekao je Pajtić.
Napominjući da o nadležnostima pokrajine ne može biti sporenja, Pajtić je istakao da, ako je Ustavom određeno da pokrajini pripada sedam odsto republičkog budžeta, onda bi to trebalo tako i da bude, na isti način kao što pokrajina ima pravo da bira one za koje misli da će je najbolje predstavljati i obavljati javne poslove.
Optužbe za "separatizam" koje su stizale od opozicionih stranaka Pajtić je nazvao "besmislenim i uvredljivim".
Skupštinsku diskusiju o predlogu Deklaracije, obeležila je polemika o datumu nastanka autonomije Vojvodine (30-31. jul 1945. godine) - koji se nalazi u okviru amandmana Lige socijaldemokrata Vojvodine na taj dokument.
Rečenica u deklaraciji, posle prihvaćenog amandmana LSV, glasi: "Autonomija Vojvodine je istorijsko i prirodno pravo njenih građana, jer je nastala i potvrđena voljom njenih naroda na Skupštini izaslanika naroda Vojvodine u Novom Sadu 30-31. jula 1945. godine, kada su oni jedinstveno odlučili da se Vojvodina, kao Autonomna Pokrajina, priključi Srbiji."
Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor je rekao da je tu rečenicu prihvatio ne zbog toga što je zaboravio sve što se u tom periodu posle Drugog svetskog rata desilo, nego zato što smatra da bi neke stranice istorije trebalo zatvoriti.
Pastor je ocenio da je rasprava o Deklaraciji potvrdlila stav o tome da postoje otvorena pitanja preko kojih se ne može prelaziti i o kojima se ne sme ćutati.
"Da bismo mogli otvoriti stranicu života današnjice i sutrašnjice, stranicu prošlosti moramo zatvoriti i prepustiti istoričarima da utvrde šta je bilo", rekao je Pastor, koji je i lider SVM, dodajući da o zločinima iz tog vremena treba da se ustanovi istina, zločinci moraju da budu imenovani, a žrtvama se mora pokloniti.
Šef poslaničke grupe opozicione Srpske napredne stranke (SNS) Igor Mirović rekao je na sednici da se njegova stranka bori protiv stvaranja "nezavisne države Vojvodine".
On je rekao da deklaracija neće dovesti do boljeg života građana Vojvodine, već će imati suprotan efekat.
"To je opasan politički pamflet, koji sadrži neke više, neke manje opasne teme, a neke su i potpuno besmislene. Najopasnija je namera da se delimo. Produbiće se jaz između centralne i pokrajinske vlasti,
između pokrajinske i lokalnih vlasti...Ionako krhki mostovi tako će biti srušeni, a građani Vojvodine neće imati ništa od toga", kazao je Mirović.
On je upitao predsednika Vlade Vojvodine i potpredsednika DS Bojana Pajtića zašto nije govorio o pravima Vojvodine dok je vlast u Republici imao njegov DS.
Saša Santovac iz Srpske radikalne stranke rekao je da postoje separatističke namere kada je u pitanju Vojvodina.
"Krajni cilj je vraćanje nadležnosti Vojvodini iz 1974. godine, kroz promenu Ustava Srbije", rekao je Santovac i poručio da u tom scenariju učestvuju i DS i SNS.
Šef poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Šandor Egereši ocenio je da se "podigla velika prašina" oko Predloga deklaracije i dodao da je deklaraciju trebalo usvojiti pre tri ili četiri godine, jer od tada traje narušavanje ustavnih i zakonskih prava Vojvodine.
On je ocenio da je potrebna revizija postojećeg ili donošenje novog, evropskog ustava Srbije kako bi se definisala autonomija Vojvodine.
"U deklaraciji nisam primetio ni slovo 's' od separatizma, ali sam primetio malo slovo 'a' od autonomije", rekao je Egereši i dodao da SVM povlači amandmane na Predlog deklaracije koje Vlada Vojvodine nije prihvatila.
"Odgovorno tvrdim da su pripadnici manjinskih nacionalnih zajednica u Vojvodini lojalni građani države Srbije. A Vojvodina je toliko srpska, koliko mađarska, toliko bunjevačka koliko rumunska, toliko
slovačka, koliko hrvatska...", poručio je Egereši.
Šef poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine Branislav Bogaroški rekao je da je bilo potrebno precizirati šta je to istorijsko i prirodno pravo građana Vojvodine na autonomiju.
"Godine 1945. svi vojvođanski narodi na skupštini su doneli odluku da Vojvodina bude sastavni deo Srbije. Vojvodina kao autonomna pokrajina u sastavu Republike Srbije upravo proizlazi iz te odluke iz
1945. Autonomna Pokrajina Vojvodina nastala je na vrednosti antifašizma, a Evropska unija se upravo zasniva na vrednosnom sistemu antifašizma", poručio je Bogaroški.
Šef poslaničke grupe opozicione Socijalističke partije Srbije Pavle Budakov rekao je da deklaracija nije način za rešavanje otvorenih pitanja u vezi sa Vojvodinom i dodao da otvorenih pitanja ima, poput
Zakona o finansiranju Vojvodine, koji ne postoji, zatim Zakon o nadležnostima pokrajine, koji je Ustavni sud Srbije osporio, kao I Statut Vojvodine, o kojem će se sutra raspravljati pred Ustavnim sudom.
Šef poslaničke grupe DS-a Borislav Novaković rekao je da su države koje su decentralizovane naprednije, efikasnije i poštuju prava s vojih regiona i svojih lokalnih samouprava.
Poslanik opozicione Demokratske stranke Srbije Milenko Jovanov optužio je tvorce deklaracije za separatističke namere i rekao da se sve odvija po scenariju po kojem je Crna Gora postala nezavisna
država.
Za raspravu o Predlogu deklaracije prijavilo se oko 50 poslanika, od ukupno 120, koliko ih ima u Skupštini Vojvodine.
Pljušte inicijative
Pred današnju sednicu predstavnici opozicionih stranaka u skupštini AP Vojvodine predali su u pisarnici Vlade Vojvodine oko 160.000 potpisa građana Vojvodine koji podržavaju zahtev za ostavku predsednika Vlade Vojvodine Bojana Pajtića.
Predsednik Saveta za Vojvodinu Srpske napredne stranke Igor Mirović rekao je da je SNS prikupila nešto više od 130.000 potpisa građana Vojvodine, a da je uz potpise koje je sakupio SPS taj broj oko 160.000.
"Građani Vojvodine u svim opštinama i selima su potpisali da podržavaju zahtev da Pajtić podnese ostavku", rekao je Mirović, dodajući da su jasno objašnjeni i razlozi zbog kojih bi predsednik pokrajinske vlade trebalo da podnese ostavku i tako omogući raspisivanje vanrednih pokrajinskih izbora.
Prema Mirovićevim rečima, Pajtić je odgovoran zbog loše ekonomske situacije u pokrajini, a Vlada Vojvodine je izgubila legitimitet na lokalnim i pokrajinskim izborima održanim u opštinama od maja prošle godine.
Pored toga, razlog za zahtev je, kako je Mirović istakao, i Deklaracija o zaštiti ustavnih i zakonskih prava AP Vojvodine, koja je, prema njegovim rečima, štetna za građane Vojvodine i potpuno nepotrebna.
"Građani Vojvodine su jasno stavljanjem potpisa na taj zahtev pokazali da ne žele podele i rovove između pokrajinske i republičke vlasti", rekao je Mirović, ističući da SNS želi okupljanje oko projekata, a ne jaz među različitim nivoima vlasti.
On je istakao da vladajuća koalicija u pokrajni ima komfornu većinu i da može bez problema da donese bilo kakvu odluku, ali "ne može da deli i da zamenjuje teze".
Predsednik poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije Pavle Budakov je kazao da je suština zahteva raspisivanje pokrajinskih izbora, do kojih se, kako je kazao, može doći ostavkom premijera, što su dva zahteva koja su tom peticijom tražena.
Istovremeno, u Skupštini AP Vojvodine pokrnuta je još jedna inicijativa. Članovi rukovodstva pokreta Dveri predali su danas predsedniku Skupštine Vojvodine Ištvanu Pastoru Predlog deklaracije protiv separatizma u Vojvodini.
Član rukovodstva Dveri Ivan Kostić rekao je novinarima da se tim predlogom izričito zalažu protiv Deklaracije o Vojvodini, jer "smatra da je separatistička i da se tim dokumentom vrši istorijska manipulacija građanima Vojvodine", jer se, kako je rekao, 1918. godine nije Vojvodina priključila Srbiji, nego Bačka, Srem, Banat i Baranja.
Jedini način da se reši problem separatizma u Vojvodini je, kako je rekao Kostić, da se ukine "nepotrebna i politički štetna autonomija Vojvodine".
U deklaraciji Dveri zatraženo je od svih nivoa vlasti u Srbiji i nadležnih državnih organa da se u skladu sa Ustavom i zakonom jasno odrede prema "pojavama separatističkog delovanja na severu Srbije i svim vrstama zloupotreba, krivotvorenja i krivičnih dela koje ono nosi".
Dveri smatraju da je potrebno što pre otvoriti široku javnu raspravu o svrsishodnosti postojanja Autonomne pokrajine Vojvodine, jer, kako su istakli u svom predlogu Deklaracije, ona je izgubila svaki smisao postojanja i njeno bitisanje nanosi nenadoknadivu štetu građanima.
(agencije/MONDO, Foto:Jaroslav Pap, Tanjug)
Predsednik Saveta za Vojvodinu Srpske napredne stranke Igor Mirović rekao je da je SNS prikupila nešto više od 130.000 potpisa građana Vojvodine, a da je uz potpise koje je sakupio SPS taj broj oko 160.000.
"Građani Vojvodine u svim opštinama i selima su potpisali da podržavaju zahtev da Pajtić podnese ostavku", rekao je Mirović, dodajući da su jasno objašnjeni i razlozi zbog kojih bi predsednik pokrajinske vlade trebalo da podnese ostavku i tako omogući raspisivanje vanrednih pokrajinskih izbora.
Prema Mirovićevim rečima, Pajtić je odgovoran zbog loše ekonomske situacije u pokrajini, a Vlada Vojvodine je izgubila legitimitet na lokalnim i pokrajinskim izborima održanim u opštinama od maja prošle godine.
Pored toga, razlog za zahtev je, kako je Mirović istakao, i Deklaracija o zaštiti ustavnih i zakonskih prava AP Vojvodine, koja je, prema njegovim rečima, štetna za građane Vojvodine i potpuno nepotrebna.
"Građani Vojvodine su jasno stavljanjem potpisa na taj zahtev pokazali da ne žele podele i rovove između pokrajinske i republičke vlasti", rekao je Mirović, ističući da SNS želi okupljanje oko projekata, a ne jaz među različitim nivoima vlasti.
On je istakao da vladajuća koalicija u pokrajni ima komfornu većinu i da može bez problema da donese bilo kakvu odluku, ali "ne može da deli i da zamenjuje teze".
Predsednik poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije Pavle Budakov je kazao da je suština zahteva raspisivanje pokrajinskih izbora, do kojih se, kako je kazao, može doći ostavkom premijera, što su dva zahteva koja su tom peticijom tražena.
Istovremeno, u Skupštini AP Vojvodine pokrnuta je još jedna inicijativa. Članovi rukovodstva pokreta Dveri predali su danas predsedniku Skupštine Vojvodine Ištvanu Pastoru Predlog deklaracije protiv separatizma u Vojvodini.
Član rukovodstva Dveri Ivan Kostić rekao je novinarima da se tim predlogom izričito zalažu protiv Deklaracije o Vojvodini, jer "smatra da je separatistička i da se tim dokumentom vrši istorijska manipulacija građanima Vojvodine", jer se, kako je rekao, 1918. godine nije Vojvodina priključila Srbiji, nego Bačka, Srem, Banat i Baranja.
Jedini način da se reši problem separatizma u Vojvodini je, kako je rekao Kostić, da se ukine "nepotrebna i politički štetna autonomija Vojvodine".
U deklaraciji Dveri zatraženo je od svih nivoa vlasti u Srbiji i nadležnih državnih organa da se u skladu sa Ustavom i zakonom jasno odrede prema "pojavama separatističkog delovanja na severu Srbije i svim vrstama zloupotreba, krivotvorenja i krivičnih dela koje ono nosi".
Dveri smatraju da je potrebno što pre otvoriti široku javnu raspravu o svrsishodnosti postojanja Autonomne pokrajine Vojvodine, jer, kako su istakli u svom predlogu Deklaracije, ona je izgubila svaki smisao postojanja i njeno bitisanje nanosi nenadoknadivu štetu građanima.
(agencije/MONDO, Foto:Jaroslav Pap, Tanjug)
Zvezdina proslava jesenje titule sa stilom: Nova goleada na Marakani!
Završen protest studenata u Beogradu: Saobraćaj bio blokiran u centralnim gradskim ulicama
Ameri hoće Stojakovića da bi nas pobedili: Srbija i Grčka u strahu, SAD hoće da otme Andreja!
Određene sudije za večiti derbi: Srbin i Hrvati sude Crvena zvezda - Partizan!
Tri noćenja na Zlatiboru 460.000 dinara! Turisti šokirani cenama za Novu godinu, od cifre će vam se zavrteti