Poznata glumica Anđelina Džoli iznenadila je svet izjavom da se iz preventivnih razloga, nakon što je otkrila da ima 87 odsto šansi da dobije rak dojke, podvrgnula dvostrukoj mastektomiji.
Ova vest ponovo je skrenula pažnju na kontroverzni zahvat, kao i podatak da je u poslednjih nekoliko godina broj žena koje se odlučuju za ovaj zahvat porastao za 50 odsto. Mnogi lekari nisu sigurni da je preventivna mastektomija mudra odluka, jer ta ozbiljna operacija ne donosi stopostotnu garanciju, a žene koje nose gen BRCA1 imaju i druge načine prevencije, kao što su redovne kontrole, uzimanja novih lekova koji smanjuju rizik od pojave bolesti i do 50 odsto.
Ipak, one koje se poput Džoli odluče na operaciju, kažu da jednostavno nisu želele da žive u strahu od raka, posebno ako su od njega preminule njihove majke ili sestre.
Dr Tod Tatl, šef hirurške onkologije na Univerzitetu Minesota, ističe da je rizik kod svake žene različit čak i ako nose mutacije BRCA1 i BRCA2, jer i drugi geni utiču na njihovo delovanje. Stručnjake zabrinjava i činjenica da se žene kojima je dijagnostikovan rak na jednoj dojci odlučuju iz preventivnih razloga da uklone i drugu, još uvek zdravu dojku.
Međutim, obolele žene stare 55 godina koje zbog porodičnog nasleđa spadaju u grupu s velikim rizikom, u sledećih 10 godina imaju samo 16 odsto šansi da dobiju rak dojke na drugoj dojci, a kod starijih žena te šanse su još manje. Međutim, uprkos tome, stopa preventivne mastektomije na drugoj dojci se u razdoblju od 1998. do 2005. godine udvostručila.
Doktor Tatl smatra da je jedan od mogućih razloga koji podstiče ovaj trend potcenjivanje težine operacije.
"Profilaktička mastektomija i rekonstrukcija mogu trajati pet do šest sati, može doći do komplikacija i potrebe za novom operacijom, a oporavak traje barem mesec dana", ističe Tatl.
On upozorava da profilaktička mastektomija ima trajne i nepovratne posledice. "Dolazi do znatnog gubitka osećaja u grudima, što može imati uticaj i na seksualni život, a tu su i psihološke posledice jer su grudi bitno obeležje ženstvenosti", kaže dr Tatl.
Nasledna predispozicija za karcinom dojke i jajnika u Srbiji se određuje u Laboratoriji za molekularnu genetiku od 2006. godine. Testiranje ne pokriva Republički fond za zdravstveno osiguranje. Više o tome OVDE.
(Tanjug)
Ova vest ponovo je skrenula pažnju na kontroverzni zahvat, kao i podatak da je u poslednjih nekoliko godina broj žena koje se odlučuju za ovaj zahvat porastao za 50 odsto. Mnogi lekari nisu sigurni da je preventivna mastektomija mudra odluka, jer ta ozbiljna operacija ne donosi stopostotnu garanciju, a žene koje nose gen BRCA1 imaju i druge načine prevencije, kao što su redovne kontrole, uzimanja novih lekova koji smanjuju rizik od pojave bolesti i do 50 odsto.
Ipak, one koje se poput Džoli odluče na operaciju, kažu da jednostavno nisu želele da žive u strahu od raka, posebno ako su od njega preminule njihove majke ili sestre.
Dr Tod Tatl, šef hirurške onkologije na Univerzitetu Minesota, ističe da je rizik kod svake žene različit čak i ako nose mutacije BRCA1 i BRCA2, jer i drugi geni utiču na njihovo delovanje. Stručnjake zabrinjava i činjenica da se žene kojima je dijagnostikovan rak na jednoj dojci odlučuju iz preventivnih razloga da uklone i drugu, još uvek zdravu dojku.
Međutim, obolele žene stare 55 godina koje zbog porodičnog nasleđa spadaju u grupu s velikim rizikom, u sledećih 10 godina imaju samo 16 odsto šansi da dobiju rak dojke na drugoj dojci, a kod starijih žena te šanse su još manje. Međutim, uprkos tome, stopa preventivne mastektomije na drugoj dojci se u razdoblju od 1998. do 2005. godine udvostručila.
Doktor Tatl smatra da je jedan od mogućih razloga koji podstiče ovaj trend potcenjivanje težine operacije.
"Profilaktička mastektomija i rekonstrukcija mogu trajati pet do šest sati, može doći do komplikacija i potrebe za novom operacijom, a oporavak traje barem mesec dana", ističe Tatl.
On upozorava da profilaktička mastektomija ima trajne i nepovratne posledice. "Dolazi do znatnog gubitka osećaja u grudima, što može imati uticaj i na seksualni život, a tu su i psihološke posledice jer su grudi bitno obeležje ženstvenosti", kaže dr Tatl.
Nasledna predispozicija za karcinom dojke i jajnika u Srbiji se određuje u Laboratoriji za molekularnu genetiku od 2006. godine. Testiranje ne pokriva Republički fond za zdravstveno osiguranje. Više o tome OVDE.
(Tanjug)
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Primim 160€ penziju, a samo ugalj i drva koštaju 355: Težak život Ukrajinaca, mnogi uzeli rusko državljanstvo
Srbija i Aleksa pregazili Dansku u Beogradu: Sad smo na Evropskom prvenstvu!
"Dali smo sve da ubedimo Pešića da ostane": Petrušev objasnio šta je najveća razlika u reprezentaciji