Savet bezbednosti UN usvojio je 25. maja 1993. godine Rezoluciju 827 o osnivanju Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije sa sedištem u Hagu.

To je prvi takav sud posle sudova u Nirnbergu (1945-46) i Tokiju (1946-48).

Haški sud je osnovan da bi se zaustavio rat, kaznili odgovorni za teške povrede humanitarnog prava u tada već višegodišnjem ratu i stvorile pretpostavke za pomirenje u regionu.

Međunarodna zajednica je do sada potrošila oko dve milijarde dolara za rad Tribunala.

Od uspostavljanja Haškog tribunala podignute su optužnice protiv 161 osobe za teske povrede humanitarnog prava počinjene između 1991. i 2001. Postupci protiv 136 optuženih završeni su, a još traju protiv 25 osoba.

Pred Tribunal su izvedeni neki od najvažnijih aktera u ratovima poput bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića koji je umro u pritvoru tokom suđenja za zločine u BiH, Hrvatskoj i na Kosovu, bivšeg predsednika RS Radovana Karadžića i komandanta Vojske RS
Ratka Mladića.

Haški tribunal privodi kraju svoj rad koji treba da okonča do 31. decembra 2014. godine, nakon čega se postupci prebacuju na takozvani rezidualni mehanizam suda koji počinje da radi 1. jula ove godine.

Do sada je 18 osoba oslobođeno odgovornosti za zločine, dok su protiv 20 osoba povučene optužnice.

(Beta/Foto: Guliver/Getty Images)