U Hagu je dans obeležena 20. godišnjica postojanja Krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, svečanošću kojoj je, u sedištu suda, prisustvovao i holandski kralj Viljem-Aleksander.

Podsećajući da je Savet bezbednosti UN osnovao Tribunal 25. maja 1993. predsednik suda Teodor Meron tu je odluku nazvao "istorijskom", posle "50 godina neaktivnosti" posle Nirnberških procesa.

Osnivanje suda bilo je "snažan odgovor na zločine" počinjene u bivšoj Jugoslaviji, "ne zbog odmazde, nego zbog vladavine prava", naglasio je Meron.

"Danas, posle 20 godina, srećan sam što mogu da kažem da je ideja Saveta bezbednosti postala pravilo, a ne izuzetak. Postala je realnost", kazao je Meron.

Podsekretarka UN za pravne poslove Patriša O'Brajen rekla je da je Tribunal izraz "novopronađene i ozbiljne posvećenosti međunarodne zajednice da svi koji počine zločine moraju biti pozvani na odgovornost".

Kao dostignuća Tribunala, O'Brajen je navela široku sudsku praksu i uspostavljanje porobljavanja, silovanja i mučenja kao ratnih zločina koji ranije nisu bili kodifikovani u međunarodnom pravu. Kažnjavanje zločina protiv žena "značajan je doprinos međunarodnoj pravdi".

Ona je podvukla da je jedan od najvećih rezultata rada Tribunala i to što je utvrdio da je u Srebrenici u julu 1995. počinjen genocid. "To je kritična činjenica koju svi Bosanci moraju priznati", kako bi na tome zasnovali proces pomirenja.

Gradonačelnik Haga Jozias van Artsen kao zaslugu Tribunalu pripisao i da je pokazao da je opravdana "međunarodna humanitarna intervencija", sugerišući da je takva intervencija slična kosovskoj sada potrebna i u Siriji.

U panel diskusijama, o radu Tribunala u proteklih 20 godina, govorili su i sudije i tužioci kao i i branilac Novak Lukić.

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc izjavio je danas da je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju uspeo da sve optužene privede pravdi, što ne samo da je obezbedilo individualnu odgovornost za počinjene zločine, već i podatke o događajima koji mogu biti prepreka za eventualnu reviziju istorije.

Prema njegovim rečima u proteklih 20 godina, predmeti koji su se našli pred Tribunalom nisu samo obezbedili individualnu odgovornost za zločine, već će podaci o događajima biti prepreka eventualnoj reviziji istorije u budućnosti.

"Vidimo nagoveštaje revizije u javnim izjavama nekih političara u zemljama bivše Jugoslavije, koji još uvek, čak i danas, veličaju ili negiraju ratne zločine - neki idu toliko daleko da opovrgavaju postojanje genocida u Srebrenici. Ovi komentari daju nam razloga za zabrinutost i istovremeno ukazuju na suštinsku ulogu međunarodne pravde", primetio je Bramerc.

Na godišnjicu rada Tribunala oglasila se i vlast u Beogradu, koja je na kraju uspešno završila saradnju sa ovom međunarodnom institucijom ali o njoj nema niti jednu reč hvale.

Potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić, koji je bio koordinator te saradnje, izjavio je da nijedan od ciljeva zbog kojih je formiran Haški tribunal za ratne zločine nije ispunjen ni posle 20 godina, jer svi odgovorni za zločine nisu kažnjeni, a mnogi ni procesuirani i ocenio da se sporo odvija proces pomirenja u regionu.

U izjavi novinarima povodom 20 godina rada Tribunala, Ljajić je podsetio da su ciljevi Haškog tribunala, pre svega, da svi koji su počinili ratne zločine odgovaraju i budu kažnjeni, ali i da se zadovolji pravda i da žrtve dobiju satisfakciju.

Jedan od ciljeva je i da Tribunal doprinese procesu pomirenja u regionu, kazao je Ljajić i ocenio da je taj proces zastao tamo gde je bio i nakon okončanja rata, jer i dalje je prisutna velika etnička distanca, "još uvek postoje animoziteti i antagonizmi između država i naroda bivše Jugoslavije".

Govoreći o tome da Tribunal nije ispunio osnovni cilj Ljajić je kao primer pomenuo presude hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, kao i jednom od lidera OVK Ramusu Haradinaju, gde je, prema njegovim rečima, sud utvrdio da su zločini počinjeni, ali da te osobe nisu krive za njih.

(MONDO/agencije, foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock)